Ključno ekonomsko pitanje i dalje je: "Može li se bez ruskog gasa i nafte, ali i bez pšenice kojom Rusija i Ukrajina snadbevaju ceo svet?" S druge strane postavlja se i pitanje direktnog udarca na milione radnih mesta imajući u vidu povlačenja kompanija sa velikih tržišta, ali i sve druge indirektne sankcije koje trpe.
Ukrajina i Rusija (koja je i najveći izvoznik) učestvuju sa oko 29 posto u ukupnom svetskom izvozu pšenice. Rusija je i najveći izvoznik suncokreta i suncokretovog ulja (čini čak 39 odsto ukupnog izvoza u svetu), dok je izvoz iz Ukrajine 18 odsto. U slučaju žita Rusija u ukupnom izvozu učestvuje 18 odsto, a Ukrajina 8 odsto.
U ovim brojkama krije se i odgovor na pitanje zašto jake ekonomije poput Nemačke, ali i one siromašne poput Egipta, a koje nemaju svoju proizvodnju hrane, upravo sada i najviše trpe nestašice osnovnih životnih namirnica.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da Zapad preduzima korake koji će “smanjiti BDP Rusije za više od 10 odsto ove godine” pa dodao da će ekonomske sankcije “verovatno izbrisati zadnjih 15 godina ruskog napretka”.
Ponovio je da će potpisati izvršnu uredbu kojom se zabranjuju sve američke investicije u Rusiju.
Njegovim izjavama pridružila se i prva dama američkih finansija.
- Ruska ekonomija se samo "migolji" od sankcija uvedenih krajem februara. Skoro potpun oporavak rublje nije znak da ruska ekonomija odoleva sankcijama Vašingtona i saveznika, rekla je ministarka finansija SAD Dženet Jelen pred finansijskim komitetom Predstavničkog doma.
Ona je izjavila i da bi potpuna zabrana izvoza ruske nafte, po svemu sudeći, dovela do ''ogromnog povećanja'' cena na svetskom tržištu.
S druge strane, zvaničnici EU juče su većali o novom paketu sankcija protiv Moskve, a konsenzus je, kada je reč o energentima, pronađen u uglju.
Evropska unija praktično planira da predloži obavezno postepeno ukidanje uvoza uglja iz Rusije. Neke ekonomije istovremeno tvrde da mogu bez ruskog gasa i nafte.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izneo je juče i računicu: U Francuskoj, koja uvozi 17 odsto ruskog gasa i 13 odsto nafte, energetski ceh po stanovniku bi iznosio između 70 i 105 evra. Ali, u Nemačkoj, koja 55 odsto zavisi od gasa i 34 odsto od nafte koje isporučuje Moskva, svaki stanovnik Nemačke imao bi dodatni godišnji trošak od 100 do čak 900 evra, zavisno od stepena sankcionisanja gasa i nafte
Nemačka: Možemo bez ruskog gasa i uglja
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner izjavio je da želi da najveća evropska ekonomija zaustavi uvoz ruske nafte i gasa što je pre moguće, ali je i dodao da to nije izvodljivo odmah.
Kada bih sledio svoje srce, odmah bi se uveo embargo na sve, poručio je Lindner za list Di Cajt, prenosi agencija Rojters.
Dodao je da ne može biti normalnih ekonomskih odnosa sa Rusijom, čija vlada vodi, kako je rekao, zločinački rat protiv Ukrajine.
Zato će se Nemačka odreći ruske nafte i gasa, rekao je Lindner i dodao da bi takav potez rizikovao nemačku ekonomsku i socijalnu stabilnost.
-Ne možemo biti odgovorni za to, ukazao je on.
Iz Rusije, inače, dolazi oko 55 odsto gasa koji se troši u Nemačkoj. Takođe iz Rusije stiže 50 odsto uglja i više od 30 odsto potrebne nafte.
Inflacija i do 14 odsto
Ceh na kraju već ozbiljno plaćaju građani širom sveta i to prvenstveno kroz inflaciju. U Srbiji je dostigla 8,8 odsto godišnje, a ovo su podaci za ostale zemlje: Belgija (8,5 odsto), Poljska (8,7 odsto), Češka (8,8 odsto), Estonija (11,0 odsto) i Litvanija (12,3 odsto) u januaru, a Belgija (9,5 odsto), Češka (10,0 odsto), Estonija (11,6 odsto) i Litvanija (14,0 odsto) u februaru 2022.
Grčki radnici započeli su juče celodnevni štrajk širom zemlje zbog, kako kažu, produbljivanja krize, rasta cena, smanjenih prihoda, ometanja rada trajektnog saobraćaja, javnih škola i bolnica.
Dva najveća radnička sindikata u Grčkoj, koja predstavljaju oko 2,5 miliona radnika zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, pozvali su na generalni štrajk za koji se očekuje da će kulminirati protestom u centru Atine, prenosi Rojters.
Grčka je 2018. godine izašla iz desetogodišnje finansijske krize da bi pandemija korona virusa dve godine kasnije zaustavila putovanja širom sveta, što je nanelo štetu i vitalnoj turističkoj industriji u toj zemlji.
Sada su rastuće cene energenata, pogoršane sankcijama protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, dodatno ugrouzile radnički standard.
I U Peruu se širi talas demonstracija zbog naglog rasta cena goriva i đubriva, koji se ubrzao nakon napada Rusije na Ukrajinu, dok vlada te andske države pokušava da obuzda poskupljenja.
I mnogo je sličnih događaja širom sveta.
* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
