Zvanična Ukrajina optužila je ruske snage za granatiranje pozorišta koje je služilo kao sklonište od bombi za više stotina civila od kojih je, kako su naveli, najmanje 300 stradalo u napadu.
Ukrajinska ombudsmanka za ljudska prava Ljudmila Denisova je izjavila da se u pozorištu u tom trenutku nalazilo oko 1.300 ljudi.
U trenutku bombardovanja 16. marta ispred pozorišta je, kako su preneli mediji, velikim slovima bilo ispisano „deca“ kako bi se i iz vazduha videlo da je u pitanju sklonište.
Taj natpis ubrzo je postao simbol stradanja civila u ovom ratu.
Rusija, s druge strane navela je da pozorište nikada nije bilo među ruskim metama, pa ni kada su obaveštajni podaci pokazali da "radikalne neprijateljske snage" koriste civile kao živi štit.
Rusko Ministrastvo odbrane je tada izjavilo da su militanti neonacističkog bataljona Azov izveli "novu krvavu provokaciju - digli vazduh zgradu pozorišta u Marijupolju koju su ranije minirali".
Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je tada na sednici ovog tela da Marijupolj krije mnogo dokaza o zločinima ukrajinskih radikala, zbog čega se oni tako grčevito drže za njega.
"Marijupolj je bio jedan od glavnih centara otpora u Donjeckoj Narodnoj Republici. Njegovi stanovnici su gotovo jednoglasno podržali nezavisnost republike na referendumu, aktivno se suprotstavljali nacionalističkom režimu u Kijevu" istakao je Nebenzja dodajući da "ukrajinski radikali shvataju da će morati da odgovaraju" za svoja dela i da su "spremni da sa sobom povuku u grob svo stanovništvo Marijupolja".
Gotovo mesec dana nakon pogibije ljudi u marijupoljskom pozorištu, 12.aprila, ruske snage su organizovale medijskim ekipama obilazak mnogih lokacija uključujući i unutrašnjost razorenog pozorišta.
Pogledajte šta je od njega ostalo:
Kurir.rs, Foto: EPA / Sergei Ilnitsky
NE PROPUSTITE
