Šest dana do drugog kruga na kom će građani Francuske odlučiti ko će biti Jelisejskoj palati u narednih pet godina, svih 16 anketa sprovedenih od prvog kruga glasanja 10. aprila stavilo je aktuelnog predsednika ispred njegove protivnice, između sedam i 12 procentnih poena, piše britanski Gardijan.
Oba kandidata su se opredelila za lake planove pre TV debate u sredu koja bi se mogla pokazati kritičnom za kampanju - 2017. godine, kada su se poslednji put suočili u ovoj fazi, loš učinak Le Penove se smatrao ubrzanjem njenog poraza u drugom krugu.
Le Penova je u ponedeljak naglasila da je ovog puta bolje pripremljena.
-Nadam se da je to prava konfrontacija ideja, a ne niz uvredljivih, lažnih vesti i ekscesa, rekla je ona tokom kampanje u Normandiji.
Makron je takođe izrazio poverenje, rekavši za emiter TF1 u nedelju uveče da veruje da ima ''pobednički projekat koji zaslužuje da bude predstavljen i osećaj da na krajnjoj desnoj strani postoji program koji zaslužuje da bude razjašnjen''.
Kampanja liderke Nacionalnog okupljanja u prvom krugu, fokusirana na pitanja troškova života, uspela je da oštro smanji jaz između nje i Makrona, obezbeđujući joj 23,1 odsto glasova naspram njegovih 27,8 odsto.
Sa velikim trudom da ublaži svoj imidž, koji je konačno urodio plodom, analitičari kažu da je Le Penova bila zaštićena i od njenog rivala iz prvog kruga, kandidata krajnje desnice, virulentno ksenofobičnog TV stručnjaka Erika Zemura, koji je odvlačio pažnju medija.
Ali ankete sugerišu da je daleko intenzivnija kontrola u drugom krugu njene ekonomske, socijalne, imigracione, spoljne politike i politike zaštite životne sredine – u kombinaciji sa obnovljenim i oštrijim napadima Makronovog tima – možda usporila njen zamah.
Mediji su istakli nedavni poziv Le Penove na ''strateško približavanje'' Moskvi, njeno obećanje da će ukloniti postojeće turbine na vetar i zabraniti nove, kao i njen predlog da se zabrani nošenje islamskih marama na javnim mestima.
Njen tim je u ponedeljak govoreći o marama istakao da to ''nije njen prioritet“.
Višestruke analize tvrde da bi jedan od kamena temeljaca manifesta Le Penove – zakona o ''imigraciji, identitetu i državljanstvu'' koji bi uspostavio ''nacionalnu preferenciju'' za francuske državljane u pogledu poslova, socijalne pomoći, stanovanja i beneficija – prekršio princip jednakosti sadržan u ustavu Francuske.
S obzirom na to da će na izborima verovatno pobediti kandidat koji može da dosegne izvan svog tabora i da ubedi birače da bi druga opcija bila daleko gora. Oba kandidata žele da privuku neke od 7,7 miliona glasača koji su podržali Žan-Lika Melanšona.
Ankete sugerišu da će oko 33 odsto glasača radikalnog levičara – uglavnom umerenjaka koji su podržali Melanšona jer je on bio jedini levičarski kandidat sa šansama da uđe u drugi krug – podržati Makrona.
U međuvremenu, nekoliko istraživanja sugerisalo je da svi birači koji su podržali Zemura neće glasati za Le Penovu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
