Takođe, Makron je postao i prvi francuski predsednik koji je osvojio drugi predsednički mandat za redom na izborima u poslednjih 20 godina, otkako je Žak Širak pobedio oca Marin Le Pen, Žan-Marija, i osvojio drugi predsednički mandat 2002. godine.
Tokom petogodišnjeg mandata u Jelisejskoj palati, jedni su predsednika kovali u zvezde, posebno zbog njegovog nastojanja da ukloni staru podelu na "leve i desne", a drugi ga nazivali bahatim.
Nekadašnji ministar privrede socijalističkog predsednika Fransoa Olanda uspeo je 2017., kada je imao tek 39 godina, nadmoćno da pobedi Marine Le Pen, vešto iskoristivši svoj ugled 'autsajdera'.
Čim je došao u Jelisejsku palatu Makron, koji je diplomirao na uglednoj Nacionalnoj upravnoj školi (ENA) i radio kao menadžer u banci, neprestano je pokazivao spremnost da iznenadi, pa i zaprepasti.
Vrlo brzo su ga prozvali "predsednikom bogatih" i gradskih elita, posebno posle dve istovremene odluke s početka mandata koje mu levica nikada nije oprostila: ukidanje poreza na bogatstvo (ISF) i smanjenje pomoći za stanovanje.
Jedan deo Francuza ga je zbog njegovih odluka i verbalnih ispada (govorio je da su neki ljudi "ništarije", da su "neradnici" koji se protive svakoj reformi) smatrali suviše odvojenim od stvarnosti.
Emanuel Makron se tada zauvek udaljio od dela levice, iz koje je ipak potekao, kao i od radničkog sloja.
U decembru je ipak u televizijskom razgovoru rekao da je "naučio (...) da se odnosi prema svakome sa poštovanjem", bez čega se, priznao je, "ne može ići napred".
Riskantni potezi
Njegova bliskost s konsultantskim kompanijama sa kojima je uvelike sarađivao, dodatno mu je narušila ugled na kraju mandata koji je trajno obeležio pokret "žutih prsluka" koji se 2018.-2019. protivio njegovoj socijalnoj i poreskoj politici.
Vukao je i riskantne poteze pa je tako u jeku pandemije odbio da uvede nove restrikcije koje su u januaru 2021. tražili stručnjaci i ministri, ali mu je ta odluka na kraju upisana u zasluge.
Emanuel Makron je na kraju mandata bio popularniji nego što su u tom razdoblju bila dvojica njegovih prethodnika, Fransoa Oland i Nikola Sarkozi (desnica).
Poslednjih nedelja je isticao socijalne mere u okviru svog projekta, u trenutku kada mu je veoma važno d apričvuče glasove levice.
-Naši životi su vredniji od njihove dobiti, rekao je na predizbornom skupu u Nantu, preuzimajući slogan krajnje levice.
Proevropska načela
Premda se kretao na različitim ideološkim terenima, nikad se nije odrekao proeevropskih načela. Evropa je bila glavni stub njegove diplomatije u petogodišnjem mandatu. Zauzimao se za jačanje evropske odbrane.
Nijedan lider nije poslednjih nedelja toliko razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kao što je to činio Makron, koji je bio posrednik u ime drugih zapadnih saveznika i u ime ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Njegov mandat je obiležilo neobično približavanje Pariza i Kigalija, pošto je 2021. objavljen istorijski izveštaj, koji je naručio Makron i u kojem se priznaje "mučna odgovornost" Francuske u genocidu nad Tutsima u Ruandi 1994.
Što se tiče politike prema Alžiru, s kojim je Francuska ratovala od 1954. do 1962., odlučio je da preduzme "simbolične korake" radi pomirenja dve zemalje, što je neretko nailazilo na kritiku.
Tako je, na primer, priznao odgovornost francuske vojske za smrt alžirskog advokata, nacionaliste Alija Boumendjela 1957.
Emanuel Makron je usto zatražio "oproštaj" od harkija, Alžiraca koji su služili u francuskoj vojsci, a Pariz ih se "odrekao".
U februaru 2017. Makron, tada kandidat na predsedničkim izborima, podigao je buru kod desnice i među Francuzima povratnicima iz Alžira izjavom da je kolonizacija "zločin protiv čovečnosti".
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
