Tokom 12-minutnog snimka sastanka sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom, Putin je prikazan pogrbljen, kako se čvrsto drži za sto i udara nogama dok mu je lice bilo primetno otečeno.
Snimak je uzburkao duhove komentatora na društvenim mrežama, uključujući bivšu poslanicu konzervativaca Luiz Menš, koja je na Tviteru došla do zaključka da ruski predsednik ima Parkinsonovu bolest.
Ovu tvrdnju izneli su i brojni britanski tabloidi. Njihovi tekstovi i drugi medijski sadržaji uključivali su komentare profesora strateških komunikacija, nekoliko političkih analitičara i stručnjaka za govor tela. Ali među njima nije bilo lekara.
Ovo verovatno nije slučajnost. „Malo je verovatno da će pravi neurolozi ovo komentarisati jer su naučeni da nikada ne komentarišu zdravlje ljudi koji nisu njihovi pacijenti“, rekao je za DV Džon Hardi, neurogenetičar sa Britanskog instituta za istraživanje demencije.
Ističući činjenicu da je on neurogenetičar, a ne neurolog, Hardi je podelio svoje mišljenje o Putinovom zdravlju kao nekome ko proučava bolesti mozga.
„Po mom mišljenju, nema znakova parkinsonizma“, kaže on. „Nije izgledao dobro, ali nije Parkinsonova.
Rej Čadhuri, neurolog sa Univerziteta u Londonu, se slaže.
„Gledajući taj kratki video, ne mogu da nađem nijedan dokaz koji bi rekao da Putin ima parkinsonizam“, rekao je Čadhuri za DV.
Parkinsonovu bolest i parkinsonizam je neverovatno teško dijagnostikovati i mogu se utvrditi samo detaljnim neurološkim pregledom te osobe, objasnio je Čadhuri.
Kerolin Rasel, izvršna direktorica Parkinsonove bolesti u Velikoj Britaniji, ponovila je Hardijeve stavove kada je zamoljena za stručno mišljenje o snimku. Ona je istakla da je Parkinsonova bolest složeno stanje sa preko 40 simptoma u rasponu od fizičkih do psihičkih i da je zbog toga nemoguće dijagnostikovati 12-minutnim snimkom.
„Ona utiče na sve drugačije“, rekao je Rasel. „Bez definitivnog dijagnostičkog testa, ovo je nešto što se može potvrditi tek nakon pregleda neurologa ili specijaliste. Mediji i onlajn spekulacije su beskorisne.“
Ćutanje Kremlja dovodi do neizbežnih spekulacija Nije neuobičajeno da ljudi spekulišu o zdravlju najmoćnijih svetskih lidera. Mediji su pomno pratili bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa koji je bio pozitivan na COVID-19 2020. godine, kao i epizode potresa bivše nemačke kancelarke Angele Merkel 2019. i operacije debelog creva pape Franje prošlog leta.
Kremlj godinama nije govorio ništa o Putinovom zdravlju, što je podstaklo novinare i politikologe da analiziraju svaki potez ruskog predsednika, pokušavajući da otkriju bilo kakve znake slabosti ili bolesti. Glasine u kojima se tvrdi da Putin ima rak štitne žlezde, ozbiljne probleme sa leđima, pa čak i psihozu, postale su deo Putinovog standardnog medijskog diskursa.
Ovo se pogoršalo tokom pandemije korone, kada je Putin bio u potpunoj izolaciji, odbijajući da priđe drugim svetskim liderima na globalnim samitima i konferencijama, i zahtevajući od onih koje je sreo da se prethodno izoluju i testiraju.
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru navela je medije i analitičare da spekulišu da je izolacijom ruski predsednik dobio većinu obaveštajnih podataka od nekolicine određenih ljudi koji su možda, a možda i nisu, govorili punu istinu, i možda su pali u narcisoidno stanje. psihoza.
Novinari su izgleda prihvatili tu ideju kao način da objasne ničim izazvanu invaziju Rusije na Ukrajinu. Da li Putin umire i želi da ostavi trag u istoriji zahvaljujući tom ratu, ili ga zaista vodi nekakva psihoza – nema informacija iz Kremlja i sve je zasnovano na spekulacijama.
I konačno, niko – ni komentatori na Tviteru, ni neurolozi koji gledaju video snimke koje je objavio Kremlj, ni takozvani stručnjaci za Rusiju – ne znaju šta se dešava u Putinovom mozgu.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
