Ruska vojska u utorak uveče izvela je koordinisani napad krstarećim raketama po železničkoj infrastrukturi na zapadu Ukrajine, ali i centralnom delu zemlje i Odeskom regionu, gde su osim infrastrukture meta napada bila skladišta naoružanja i vojne opreme koja su, kako tvrdi rusko ministarstvo odbrane, bila puna zapadnog oružja.
Naime, SAD već puna tri dana transportnim avionima iz SAD do baze Ramštajn u Nemačkoj prebacuju vučne haubice M777 koje je Armija SAD donirala Ukrajini, 183.000 komada artiljerijske municije. Takođe, Poljska je donirala 235 tenkova T-72M1R.
Koordinisani napad počeo je najpre udarom strateških bombardera Tu-95 i Tu-160 koji su poleteli iz baze Engels u Stavropljskoj oblasti i zauzeli pravac prema Kaspijskom jezeru, a ne kao ranije centralnom delu Rusije ili Belorusije kao što su to radili početkom marta meseca. Sa tog prostora lansirali su 18 krstarećih raketa H-101 na ciljeve u Ukrajini. Meta napada su bili Lalvovski, Vinicki, Kijevski, i Zakrapratski region.
Inače pomenute železničke stanice imaju stratešku važnost jer ukrajinska vojska preko vrši snabdevanje inostranim naoružanjem i vojnom opremom ukrajinskih snaga u Donbasu.
Sa Crnog Mora raketne fregate klase Steguščiji i admiral Grigorovič lansirale su krstareće rakete tipa Kalibr, dok sa Krima obalske baterije su lansirale krstareće rakete tipa Oniks i Kalibr.
Meta napada Lavovskom regionu, a po prvi put od početka rata napadnuta su i mesta na tromeđi Poljske, Ukrajine i Belorusije. Najžešći udar izveden je po železničkoj infrastrukturir u rejonu Lavova i to pruga prema Poljskoj, ali i od slovačke granice ka Lavovu.
Ukrajinske snage tvrde da su oborile osam ruskih krstarećih projektila.
Na tom pravcu uništeno je u napadu 3. maja 6 trafostanica Podborci T, Kleparov Tranzitna, Slavsko, Skotarskoje i Volovec, sa čime je kompletan železnički saobračaj u prekidu.
Inače pomenute železničke stanice imaju stratešku važnost jer ukrajinska vojska preko vrši snabdevanje inostranim naoružanjem i vojnom opremom ukrajinskih snaga u Donbasu.
Na meti udara našla se i trafo- podstanica Krasnoje T-18, a na krajnjem severozapadu trafostanica Kovelj, dok u centralnom delu čak dve trafostanice Zdlbunov koja ide prema Dnjepropetrovskoj oblasti i Podoljskija Tupikovljaja koja ide u pravcu Nikolajeva i Odese.
U ovom napadu u jednom danu prema ukrajinskim podacima lansirane su 32 krstareće rakete
Ono što treba dodati jeste da na meti ruskih kristarećih raketa su transporti goriva koji se odvijau železnicom, jer ukrajisnke snage sve više ostaju bez goriva, koje im je potrebno za rat sa Rusijom. Nedostatak goriva se već odražava na kašnjenja isporuka u hrani, municiji, otežava transport i brzo reagovanje ukrajisnke vojske na kritičnim pravcima, zbog čega dolazi do sloma linija odbrane na pojednim pravcima na istoku zemlje.
Posebno to je evidentno na Nikolajevskom pravcu, gde se nalazi najveće brodogradilište za ratne brodove i gde su izgrađeni najveći kapitalni brodovi sovjetske, ali i ruske mornarice (nosač aviona, krstarice).
Podsetimo, ruska vojska od početka prošle nedelje vrši intenzivne napade na železničku infrastruktruru u Ukrajini, pšosebno od kad je intezivirano prebacivanje naoružanja i vojne opreme koje SAD i Velika Britanija ispručuju Ukrajini. Poslednji veliki napad dogido se 29. aprila .
Isto kao i 25. i 29. aprila napad je izveden krastarećim raketama tipa Kalibr i H-1001 sa kojima je gađano šest transformatora u blizni železničkih stanica Krasnoje, Zdolbunov, Žmerinka, Berdičev, Kovel i Korosten.
Podaci o raketi Kh-101
Kh-101 spada u krstareće rakete sa konvencionalnom ili neuklearnom bojevom glavom. Raketa je projektil koji se lansira iz vazduhoplova i padna je američkom AGM -86 ALCAM. Krstareća raketa Kh-101 konstruisana je tako da izbegne sve PVO sisteme leteći na ekstremno malim visinama, prateći konfiguraciju terena kako bi izbegle radarsku mrežu.
Krstareća raketa Kh-101 dugačka je 7,45 m, pirine 0,51 m. Prilikom lansiranja raketa je teška 2.300-2.400 kg. Raketa koristi turboventilatorski motor TRDD-50A. Maksimalna brzina je 0,78 maha, Domet ove krstareće rakete je 2.500 do 2.800 km, dok ruski izvori navode i 4.500 km. Raketa može da leti na najnižim visinama od 30 do 60 m i maksimalnoj visini od 6.000 m.
Težina konvencionalne bojeve glave je 450 kg, a nuklearne 250 kt. Raketa ima sistem praćenja kao i krstrareće rakete tipa Tomohavk.
Za kretanje koristi mapu terena koja se nalazi u sistemu za kretanje u samoj raketi. Ažuriranje se može obavljati u toku leta, a za preciznost zadužen je ruski sistem satelitske navigacije GLONASS. U završnoj fazi leta ova raketa koristi IC i TV tragač za otkrivanje cilja i udar.
Kružna greška odstupanja od cilja je maksimalno 6 m. Ova raketa u operativnoj upotrebi ruskih snaga nalazi se od 2012, a u borbenim dejstvima primenjna je 2015. godine u napadu na ciljeve Islamske države u Siriji.
Borbeno je korištena i od 2016. – 2017. godine. Ovu raketu nose strateški bombarderi Tu-160, TU-95MS, bombarderi Tu -22M3
Kurir.rs/A.Mlakar
Bonus video:
