S pripremljenim isporukama helikoptera i druge pomoći, Ukrajina će u 2022. primiti više vojne pomoći od SAD nego što su je ikada do sada dobili Avganistan, Irak i Izrael u jednoj godini.
Očekuje se da će američki predsednik Džo Bajden ovih dana potpisati paket od čak 40 milijardi dolara dodatne vojne pomoći Ukrajini. SAD je odlučan pomoći Ukrajincima, ali javlja se strah da to oružje ne završi u pogrešnim rukama, upozorava Vašington post.
- Jednostavno je nemoguće pratiti ne samo gde sve ide i ko ga koristi, nego i kako ga koriste - kaže Rejčel Stol, stručnjak za kontrolu oružja.
Iz Stejt departmenta navode da su Amerikanci detaljno proverili ukrajinske jedinice kojima šalju oružje (SAD od 2018, prema odluci Kongresa, ne sme slati oružje jedinici Azov), a istovremeno su prisilili ukrajinsku vladu da se obaveže da oružje neće davati trećoj strani bez prethodnog odobrenja američke vlade.
Ali, kako to kontrolisati? Polovinom aprila SAD su najavile da će poslati u Ukrajinu helikoptere Mi-17 koje je pre desetak godina kupio od Rusije. SAD je takođe potpisao da neće prebacivati helikoptere u bilo koju treću zemlju "bez odobrenja Ruske Federacije", pa je Moskva oštro reagovala na vest da se sada šalju u Ukrajinu.
Reč je o ogromnoj količini oružja i municije. Sa pripremljenim isporukama helikoptera i druge pomoći, Ukrajina će u 2022. godini primiti više vojne pomoći od SAD nego što su je ikada do sada dobili Afganistan, Irak i Izrael u jednoj godini.
Očekuje se da će Pentagon kupiti za Ukrajinu laserski navođene rakete i dronove za nadzor, a prethodno su već poslali 1.400 protivvazdušnih sistema Stinger, 5.500 protivoklopnih projektila, 700 dronova "Svičblejd", 90 haubica dugog dometa, 7.000 komada malokalibarskog oružja, 50.000 komada municije...
Rakete Stinger ispaljene s ramena sposobne su srušiti komercijalne letelice. To je samo jedna vrsta oružja za koje se stručnjaci brinu da bi moglo doći u posed terorista.
Vilijam Hartung, stručnjak za kontrolu naoružanja, kaže da je američka vlada slepa u pogledu praćenja oružja koje se isporučuje Ukrajini. Pogotovo ako se zna da je u Ukrajini cvetala trgovina oružjem još od pada Sovjetskog Saveza, kada je sovjetska vojska nakon povlačenja ostavila velike količine lakog naoružanja bez odgovarajuće kontrole.
Problem je postao akutniji nakon ratnih dejstava 2014, u kojoj su opljačkana skladišta oružja i municije ukrajinske Službe bezbednosti, unutarnjih poslova i ministarstva odbrane.
- Neregularni borci s obe strane dobijali su pristup širokom rasponu vojne opreme, uključujući ceo spektar malokalibarskog i lakog oružja - navodi se u izveštaju Small Arms Survey iz 2017.
Procjenjuje se da je najmanje 300.000 malokalibarskog i lakog oružja opljačkano ili izgubljeno između 2013. i 2015.
Na sastanku ruskog Veća nacionalne sigurnosti u martu, ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je 16.000 dobrovoljaca s Bliskog istoka spremno boriti se zajedno sa snagama koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini.
Dovođenje stranih boraca povećava opasnost da će se oružje vratiti u zemlje porekla tih boraca kada borbe u Ukrajini prestanu. No, nejasno je koliko ih je zapravo stiglo u Ukrajinu, piše Vašington post, prenosi hrvatski Jutarnji list.
(Kurir.rs/ Jutarnji list)
NE PROPUSTITE
