BERLIN - Kada se u budućnosti pojave knjige o istoriji evra, 12. septembar 2012. bi se mogao pokazati kao jedan od najznačajnijih datuma u istoriji ove jedinstvene valute.
Tog dana će osam sudija nemačkog Ustavnog suda zakoračiti u sudnicu jugozapadnog nemačkog grada Karlsrue kako bi odlučili da li nemački predsednik Joakim Gauk može da usvoji zakon o uspostavljanju ključnih sredstva evrozone za borbu protiv dužničke krize, prenosi agencija AFP.
Nemački parlament je već krajem juna dvotrećinskom većinom usvojio Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) i Evropski fiskalni pakt.
Međutim, Gauk je odložio okončanje procesa ratifikacije zbog protivljenja ultralevičarske Linke partije, udruženja građana pod nazivom "Više demokratije" i Hrišćansko-socijalne unije Petera Gauvejlera.
Oni tvrde da ESM - trajni spasilački fond Evropske unije od 500 milijardi evra - i fiskalni pakt nisu u skladu sa nemačkim ustavom.
Najveća evropska ekonomija bi usvajanjem ESM-a direktno izložila nemačke javne finansije neograničenim rizicima. Osim toga, kritičari tvrde da ESM krši klauzulu Ugovora iz Mastrihta prema kojoj se ne smeju dodeljivati paketi pomoći.
Nemačka je pristala da se odrekne evra pod uslovom da zona nove valute ne vodi direktnoj ili indirektnoj podeli duga njenih članica.
ESM, koji će zameniti privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost, trebalo je da počne da deluje od 1. jula, ali mu je za normalno funkcionisanje potreban nemački novac, zbog čega njegov opstanak zavisi od odluke nemačkog Ustavnog suda.
