Naučnici su skupili više od 4800 snimaka vokalizacija koje su proizveli članovi tri grupe šimpanza koje žive u Nacionalnom parku Tai u Obali slonovače.
Lavež, dahtanje, vrisak, zadihano urlanje…
Šimpanze, koje su uz bonobo majmune genetski najsličnije ljudima, inteligentni su i vrlo društveni majmuni koji izrađuju i koriste alate, a mogu da nauče i neke osnove znake znakovnog jezika.
Naučnici već duže vreme znaju da šimpanze proizvode razne vokalizacije u divljini, ali nedavno je sprovedeno sveobuhvatno ispitivanje te komunikacije unutar vrste.
"To nije jezik, ali je među najsloženijim oblicima komunikacije opisanih kod neljudske životinje", rekao je bihevioralni ekolog Sedrik Žirar-Butoz sa Instituta za kognitivne nauke francuske istraživačke agencije CNRS.
Vrste poziva uključivale su roktanje, zadihano roktanje, hukanje, zvuk lajanja, zadihani lavež, dahtanje, vrisak, zadihani vrisak, cviljenje, zadihano urlanje i zvuke slanja poljubaca.
Naučnici su utvrdili da su se ove vrste poziva koristile u 390 različitih sekvenci.
Ukupno je identifikovano 12 različitih vrsta poziva za koje se čini da znače različite stvari, zavisno od načina na koji se koriste ali i konteksta u kom se odvija komunikacija.
"Pojedinačno gunđanje, na primer, pretežno se vrti oko hrane, dok se zadihano gunđanje pretežno koristi kao podložan način pozdrava", rekao je Žirar-Butoz.
"Pojedinačno hukanje se koristilo pri pretnji, a ono zadihano pri međusobnoj komunikaciji", dodao je on.
Da li je reč o protojeziku?
"Ključno otkriće je sposobnost drugih primata, a ne samo ljudi, da proizvedu nekoliko strukturisanih vokalnih sekvenci i da ponovno kombinuju male sekvence s dva poziva u duže sekvence dodavanjem poziva. To je važno jer pokazuje premisu strukturisane komunikacije koja bi mogla biti osnova evolucije prema sintaksi u našem jeziku", rekao je Žirar-Butoz.
Sintaksa se odnosi na raspored reči i izraza za konstruisanje razumljivih rečenica.
Istraživači žele da saznaju imaju li različite sekvence širi raspon značenja u složenom društvenom okruženju šimpanzi. Sumnjaju u potencijalna značenja određenih vokalizacija.
"Moramo detaljno da istražimo kontekste emitovanja ovih vokalizacija kako bismo videli prelazi li se između pojedinačnih poziva i sekvenci", rekao je Žirar-Butoz. "Onda moramo da sprovedemoi eksperimente reprodukcije kako bismo videli podudara li se određeno značenje s bihevioralnom reakcijom šimpanza kad čuju poziv", dodao je on.
Naučnici nisu sigurni da li je poreklo ljudskog govora slično vokalnoj komunikaciji šimpanza.
"Protojezik je verovatno bio između onoga koji koriste šimpanze i onoga koji koriste ljudi", smatra Žirar-Butoz.
Istraživanje naziva "Chimpanzees produce diverse vocal sequences with ordered and recombinatorial properties" objavljeno je u časopisu Communications Biology a preneli su ga svetski mediji.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
