Himars (Raketni sistem visoke pokretljivosti) i municija koju Vašington šalje sa njima, omogućiće ukrajinskim snagama da sa velikom preciznošću gađaju ciljeve udaljene skoro 80 kilometara. To je dvostruko veći domet od američkih haubica koje sada imaju, i otprilike isti kao najmoćniji ruski raketni sistemi. Američki zvaničnici su nagovestili da će ovi sistemi pomoći da se iscrpljujući artiljerijski duel koji je u toku u Donbasu pretvori u pravedniju borbu.
Međutim, sitna štampa na dogovoru pokazuje, piše Gardijan, da se prva isporuka Himarsa sastoji se od samo četiri sistema, i iako su već u poslati u region i spremniza brzu isporuku, biće potrebno tri nedelje da se ukrajinske topdžije obuče da ih koriste, a još dve nedelje za obuku ekipa za održavanje.
U međuvremenu, ruska artiljerija guši ukrajinske položaje na istoku. Predsednik Volodimir Zelenski rekao je u intervjuu u sredu da do 100 ukrajinskih vojnika dnevno gine, a da još 500 bude ranjeno. Bez otpornog oružja koje može da gađa ruske topove izdaleka, ukrajinske linije se urupavaju a nacionalni moral, jedan od odlučujućih faktora u uspešnoj odbrani Kijeva, takođe pada.
Vlada Zelenskog je nedeljama vrištala za raketnim sistemima, pošto je postalo jasno da je bitka za istok i jug postala iscrpljujuća. Zašto je Bajdenu trebalo toliko vremena da donese odluku da odgovori?
Amanda Sloat, viša direktorka za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost (NSC), tvrdi da je administracija odgovorila što je više moguće na potrebe ukrajinske vojske, ali je vreme delimično određeno glasanjem u Kongresu da se odobri paket pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara.
"Kada smo dobili dodatna finansijska sredstva od Kongresa, koja su obezbeđena na veoma solidnoj dvopartijskoj osnovi, administracija je brzo odgovorila na najnoviji zahtev Ukrajinaca“, rekla je ona PBS-u.
Senat je zakon usvojio 19. maja, a zatim ga je pomoćnik nosio na komercijalnom letu za Seul gde je Bajden bio na putovanju po istočnoj Aziji kako bi mogao da ga potpiše što je pre moguće.
Bilo je potrebno još 10 dana da se donese kritična odluka, a sudeći po curenju informacija iz administracije, vodila se debata o tome da li predati Himars i kakav domet obezbediti.
Ta zabrinutost bila je očigledna u Bajdenovom komentaru za Njujork tajms koji se poklopio sa najavom slanja Himarsa u utorak uveče.
Predsednikov naglasak je bio na postavljanju parametara za učešće SAD u ratu. Tekst je nazvan "Šta će Amerika uraditi, a šta neće u Ukrajini“, i sročen je sa ciljem da pošalje diplomatski signal da je potrebno obuzdati rizik od eskalacije sukoba u rat Rusije i NATO-a.
"Koliko god da se ne slažem sa Putinom, i da smatram da su njegovi postupci šokantni, Sjedinjene Države neće pokušati da dovedu do njegovog svrgavanja u Moskvi“, naveo je Bajden, korigujući tako svoj komentar u martu da Putin "ne može da ostane na vlasti“.
Štaviše, Himarsi dolaze sa nekim "repovima". Oni ne mogu da ispaljuju projektile na rusku teritoriju, a municija veoma dugog dometa nije dostavljena Kijevu, kako bi se osiguralo da se to ne dogodi.
Bajden je jasno stavio do znanja da neće dozvoliti katastrofalan neuspeh ukrajinske odbrane, ali je isto tako očigledno da je zabrinut zbog implikacija katastrofalnog uspeha, razbijanja ruskih snaga uz odlučujuću pomoć zapadnog oružja što bi moglo da dovede do toga da poraženi Putin burno reaguje.
Uprkos skoro neprekidnom zveckanju nuklearnom sabljom Kremlja, Bajden je uverio Amerikance da "trenutno nema nikakvih indikacija da Rusija namerava da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini".
Međutim, Bajdenova direktorka nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns rekla je Kongresu prošlog meseca da bi Putin mogao da posegne za nuklearnim arsenalom ako oseti da gubi rat u Ukrajini. Ako zaista krene tim putem, upozorio je Bajden u svom komentaru, to bi dovelo do "teških posledica".
Malo ljudi veruje da bi SAD odgovorile nuklearnim oružjem na rusku "demonstracionu detonaciju“ iznad mora, na primer. U vreme Obamine administracije, Savet za nacionalnu bezbednost je vodio ratnu igru u sličnim okolnostima i odlučio da je nenuklearni odgovor najbolja od loših opcija.
U svakom slučaju, katastrofalni uspeh za Ukrajince sada izgleda daleko, jer nastavljaju da polako gube teritoriju i vojnike. Oružje koje SAD šalje zaustaviće gubitke, ali neće odlučno preokrenuti situaciju.
"Nijedan sistem neće preokrenuti rat“, rekao je Kolin Kal, podsekretar odbrane za politiku. "Ovo je bitka nacionalne volje. Imate... stotine hiljada ljudi mobilisanih na svakoj strani. To je težak, težak sukob i verovatno će biti sukob [koji će se] protezati još dugo".
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
