U Kazahstanu je održan referendum o promeni Ustava, a preliminarsni rezultati sve otkrivaju.
Prema preliminarnim podacima, "za" je glasalo -77,18 odsto građana. "Protiv" - 18,66 odsto. Od 11.734.642 građana sa pravom glasa, glasalo je 7.986.293. Izlaznost je bila 68,06 odsto.
U Kazahstanu su u nedelju glasači izašli na birališta da odobre korenite promene Ustava bivše sovjetske republike koje bi ublažile vlast predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva u korist decentralizovanije vlade. To je bio prvi referendum u 27 godina, a imao je za cilj izmenu Ustava kako bi se iz "superpredsedničke" države prešlo na predsedničku sa uticajnim parlamentom i odgovornom vladom. I to pet mesecima nakon nasilnih protesta koji su potresli vodeću ekonomiju Centralne Azije.
Predsednik Kazahstana Kasim-Jomart Tokajev je glasao na biračkom mestu u zgradi Palate školaraca Al-Farabi u glavnom gradu zemlje. Šef države je u izjavi čestitao narodu Kazahstana.
„Danas je zaista važan istorijski dan za našu zemlju. Ljudi donose sudbonosnu odluku. Nema prinude. Referendum je organizovan na visokom nivou“, rekao je lider Kazahstana.
Kazahstanci su pozvani da glasaju za ukupno 56 amandmana koji će uticati na 33 člana Ustava.
Prvi blok ustavnih reformi
Reforme imaju za cilj ograničavanje ovlašćenja predsednika, povećanje funkcija parlamenta i unapređenje političkih partija, pravosuđa i izbornog sistema, uz veće učešće civilnog društva i veću zaštitu ljudskih prava. Konkretno, izmene i dopune Osnovnog zakona će konsolidovati nepristrasnost kazahstanskog predsednika u odnosu na sve političke partije i pokrete i zabraniće najbližim rođacima kazahstanskog šefa države da budu na političkim i rukovodećim pozicijama u javnom sektoru.
Reforme su usledile nakon nasilnih protesta prošlog januara, podstaknutih socijalnim nezadovoljstvom korupcijom i elitom zemlje, u kojima je porodica prvog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva imala veliki uticaj i ogromne ekonomske interese. Ovi protesti, koji su prvobitno izbili zbog udvostručenja cene tečnog gasa, pretvorili su se u nerede koji su izazvali 240 mrtvih i skoro 4.600 povređenih, a ugušene su od strane kazahstanskih snaga zbog pritužbi na pokušaj državnog udara.
Drugi blok reformi
Uspostavlja i stvaranje Ustavnog suda – do sada je postojao Ustavni savet koji je davao samo mišljenja, učvršćivanje statusa komesara za ljudska prava i zabranu smrtne kazne. Ovo je prvi referendum od donošenja aktuelnog Ustava Kazahstana 1995. godine, četiri godine nakon proglašenja nezavisnosti zemlje, do čega je došlo posle raspada Sovjetskog Saveza. Parlament je odobrio sve naknadne ustavne reforme.
Da bi referendum bio validan, mora postojati učešće od 50% plus jedan glas i biće odobren samo ako ima podršku više od polovine birača u 12 od 17 regiona u zemlji.
"Referendumom postavljamo temelje za 'drugu republiku“, rekao je Tokajev, obraćajući se naciji uoči glasanja.
Referendum, kojim se menja jedna trećina sadašnjeg ustava koji je prihvaćen na izborima 1995. godine, verovatno će dati 69-godišnjem Tokajevu politički kapital da se kandiduje za drugi mandat bez podrške Nazarbajeva. Novi predsednik se ove godine u potpunosti pojavio kao nezavisna ličnost, nakon što je podmetnuo pokušaj državnog udara u januaru i uklonio Nazarbajeva i njegove rođake sa ključnih pozicija u vladi. Januarski nemiri počeli su kao protest protiv poskupljenja goriva i evoluirali u široki prikaz javnog nezadovoljstva sistemom koji koncentriše moć i bogatstvo u rukama nekolicine. U pobuni je poginulo više od 230 ljudi i navelo je vlasti da pozovu trupe iz bezbednosnog bloka predvođenog Rusijom.
Pre januarske krize, za Tokajeva se smatralo da je vladar iz senke Nazarbajeva, koji je 2019. podneo iznenadnu ostavku posle tri decenije na vlasti. Opozicione grupe su videle da je glasanje kojim je Tokajev doveden na vlast namešteno u korist izabranog naslednika Nazarbajeva. Kritičari kažu da je nedeljni plebiscit pokušaj Tokajeva da legitimiše svoju vladavinu i formalizuje penzionisanje svog prethodnika kroz amandmane sačinjene bez učešća civilnog društva.
Kraj vladavine Nazarbajeva
Ustavna reforma koju je predvodio predsednik Kasim-Žomart Tokajev označava kraj vladavine Nazarbajeva, jer predsednik te centralnoazijske nacije Kasim-Žomart Tokajev ima za cilj da reformiše politički sistem nakon tri decenije vladavine osnivača Nursultana Nazarbajeva. Ustavna reforma deo je pokreta za „novi Kazahstan“ koji je predvodio Tokajev, koga je Nazarbajev odabrao da ga zameni na mestu predsednika 2019.
Podsetimo, sredinom marta je predsednik Republike Kazahstan Kasim-Žomart Tokajev u svom obraćanju narodu Kazahstana predstavio program sveobuhvatne modernizacije političkog sistema zemlje. On je govorio o potrebi jačanja uloge parlamenta zemlje i prelasku sa „superpredsedničkog” na predsednički oblik vladavine.
Šef države je u aprilu rekao da je za sprovođenje političkih inicijativa iznetih u poruci neophodno izvršiti izmene i dopune Ustava. On je predložio održavanje referenduma o izmenama i dopunama osnovnog zakona. Amandmani su dizajnirani da konsoliduju konačnu tranziciju sa "superpredsedničkog" oblika vladavine na predsedničku republiku, sa uticajnim parlamentom i odgovornom vladom.
(Nataša Jakovljević)
NE PROPUSTITE
