Pre rata u Ukrajini, veliki deo benzina i dizela koje je trošila Evropa proizvodio se u ruskim rafinerijama i uvozio tankerima. Iako isporuke nisu potpuno prekinute, danas iz Rusije stiže daleko manje količine goriva jer su ih kupci izbegavali i pre nego što su Rusiji uvedene sankcije zbog invazije Ukrajine.
Zalihe goriva, s druge strane, bile su niske pre invazije, a kapacitet prerade je već bio nedovoljan. Sektor nije bio previše profitabilan poslednjih godina i privukao je malo investicija. Zbog toga nije bilo dovoljno rezervnih kapaciteta da se nadoknade izgubljeni ruski derivati, objašnjava Bi-Bi-Si
Smanjene isporuke iz Rusije donele su nova radna mesta u sektoru koji je već radio punim kapacitetom, a nedostatak kapaciteta, uz visoke cene sirove nafte, rezultirao je rekordno visokim cenama goriva.
Kako su prerađivački kapaciteti nedovoljni, rafinerijske marže, razlika između troškova kupovine nafte i prihoda od prodaje derivata, značajno su porasle. „To je prava kriza u smislu kapaciteta industrije da proizvodi ova goriva, što se u velikoj meri ogleda u veleprodajnoj ceni dizela i benzina“, kaže Krosbi. To zauzvrat znači snažan rast profita rafinerija. "Rafinerije trenutno 'probijaju' novac", rekao je za BBC Nil Krosbi, viši analitičar u OilKs-u.
Podaci kompanije Refinitiv potvrđuju da je posao prerade nafte danas mnogo profitabilniji nego što je bio pre 12 meseci. Od 8. juna prošle godine, rafinerije su zarađivale 9,26 dolara po barelu u proizvodnji benzina i 6,84 dolara po barelu u proizvodnji dizela.
Na benzinu su u sredu zaradili 43,11 dolara, skoro pet puta više nego prošle godine, a na dizelu 51,13 dolara, skoro osam puta više.
Kurir.rs/Net.hr
