Duboko ispod površine mora nalazi se izvor energije koji ne liči ni na jedan drugi.
Kako bi ga iskoristili, japanski naučnici su konstruirali ogromnu turbinu koja može da izdrži najjače okeanske struje kako bi protok pretvorila u gotovo neograničeno snabdevanje električnom energijom.
Kompanija Išikavadžima-Harima Heavi Industriz, poznata i kao IHI korporacija, proučava ovu tehnologiju već više od deset godina, a 2017. se udružila sa Organizacijom za razvoj nove vrste energije i industrijske tehnologije (NEDO).
Stručnjaci su u februaru završili testiranje prototipa koje je trajalo više od tri godine. Prototip težak 330 tona nazvan je Kairju, što bi se moglo prevesti kao – okeanska struja.
Kairju se sastoji od 20 metara dugog trupa, okruženog parom cilindara slične veličine, od kojih svaki sadrži sistem za proizvodnju energije na kojima se nalaze propeleri dugi 11 metara. Kada se usidri na dnu okeana, turbina može da potraži najefikasniji položaj za stvaranje energije od pritiska okeanskih struja.
Testiranje je pokazalo da ova turbina može da generiše očekivanih 100 kilovata stabilne energije i kompanije sada planiraju da povećaju sistem na puna 2 megavata, koji bi mogao biti na tržištu već 2030ih, piše Blumberg.
Turbinu su testirali u vodama uz jugozapadnu obalu Japana. U komercijalnoj proizvodnji, plan je da se postave turbine u struju Kurošio, jednu od najjačih na svetu, i prenosi energa kablovima na morskom dnu.
Japan se veoma oslanja na uvoz fosilnih goriva. S obzirom na negativan stav javnosti prema korišćenju nuklearne energije nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, ova zemlja sve više pokušava da se fokusira na korišćenje obnovljivih izvora energije.
Međutim, zbog velikih planinskih područja i svog položaja, Japan nema mnogo mogućnosti za postavljanje vetroelektrana ili polja solarnih panela. Ali nečega ima mnogo - obalnih voda i struja.
Naime, na istoku se nalazi vrtlog Tihog okeana. Na mestu gde se taj vrtlog susreće s Japanom stvara se relativno jaka struja zvana Kurošio.
IHI procenjuje da bi se u slučaju uspešnog "prikupljanja" energije te struje moglo proizvesti 205 gigavata električne energije, što bi bilo praktično dovoljno za velik deo energetske potrebe zemlje, navodi Sajens Alert.
Problem je što je taj veliki izvor energije jako teško iskoristiti. Najbrže struje nalaze se blizu površine, gde bi tajfuni mogli lako da unište postrojenja.
Zbog toga je turbina Kairju dizajnirana tako da pluta na otprilike 50 metara ispod površine. Pri struji koja se kreće otprilike jedan do dva metra u sekundi, pokazalo se da Kairju može da proizvedei 100 kilovata snage.
U poređenju sa prosečnom priobalnom vetroelektranom koja proizvede 3,6 megavata, ova energija možda deluje kao iskrica, ali bi turbina Kairju uskoro trebalo da dobije svog naslednika, pravo čudovište koje će okretati 20 metara duge propelere kako bi generisalo 2 megavata.
Uprkos ogromnom interovanju za ovaj relativno nedovoljno iskorišćen izvor obnovljive energije, pokušaji da se iz plime, talasai struja okeana prikupe megavati obično propadnu.Problem su visoki troškovi inženjeringa, ekološka ograničenja, blizina obalnih područja i slično.
Ako IHI korporacija uspe da savlada ove poteškoće, energija okeana mogla bi potencijalno da osigura od 40 do 70 posto japanskih energetskih potreba. No pred njom je još dug put. U poređenju sa postrojenjima na kopnu, pod vodom je mnogo komplikovanije instalirati bilo kakav sistem.
"Za razliku od Evrope, koja ima dugu istoriju izvlačenja nafte u Severnom moru, Japan je imao malo iskustva s izgradnjom postrojenja na moru. Tu postoje veliki inženjerski izazovi i poteškoče. Treba izgraditi sistem koji je dovoljno snažan da izdrži teške uslove okeanskih struja i da nema velikih troškova održavanja", rekao je stručnjak za okeansku tehnologiju Ken Takagi sa Naučne škole u Tokiju.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
