Rat na istoku Ukrajine postaje sve žešći. Od silnih priča da je ovo savrmeni rat dronova, koji će druge rodove vojske da eliminiše nije ostalo ništa. Kao što tenkovi nisu nestali sa bojnog polja, i da ruska vojska ih više nema nije ostalo ništa. Vojni analitičari koji su govorili da je vojna pobeda Ukrajine pitanje trenutka, počeli su da menjaju ploču.
Artiljerijskih oruđa na istoku u Donbasu je sve više, od haubica 122 mm do topova kalibra 203 mm. Razmere snaga su sve veće u korist Rusa. Prema obaveštajnom izveštaju ukrajinske vojske od 9. juna Rusija je na istoku Ukrajine imala prednost 20:1 u artiljerijskim oruđima i 40:1 u artiljerijskim granatama. Dvadesetk dana kasnije da razmera je povećana na 30:1 i 50 na prema jedan.
Artiljerija ponovo dobija primat nad visokopreciznim oružjima i predstavlja "ultima ratio regum" ruskog nastupanja u Donbasu, gde se sa njom mrvi svaka tačka otpora u bitkama za manja naseljena mesta, pre ulaska u gradove.
Na ovom mestu ukratko ćemo prikazati sve bitne artiljerijske sisteme koje koriste obe vojske u ratu u Ukrajini, gde se trenutno sudaraju sovjetske, odnosno ruske i zapadne samohodne haubice i vučna oruđa kalibra 152, 155 i 203 mm.
Ruska oruđa
Samohodni top 2S7 Pion
Uveden je u naoružanje Sovjetske armije 1975. godine. U pitanju je oruđe otvorene ugradnje, koje koristi podvozje od tenka T-80. U prednjem delu vozila nalayi se oklopljena kabina za smaštaj četiri člana posade, iza se nalayi motorono-transmisiono odeljenje. Osnovno naoružanje je top kalibra 203 mm koji je ugrađen na zadnji deo vozila. Iza cevi topa sa leve strane nalazi se sedište nišandžije, sa koga on opslužujuje uređaj za punjenje topa. Sasvim poyadi na telo vozila ugrađen je širok ašov koji se pokreće hidraulično i pri prelasku u oruđa u borbeni položaj oslanja se na zemlju i pri opaljenju granate prima na sebe silu trzanja. Top ima domet više od 30 km
Taktičko tehnički podaci
Masa 40 tona
Maksimalni domet 30 km
Polje dejstva po visini od 0 do +60
Dimenzije oruđa: dužina sa topom 12,80 m, širina 3,5 m, visina 3,5 m
Samohodni top 2S5 Giacint
Nastao je na šasiji samohodne haubice "akacija". Ušao je u serijsku proizvodnju 1976 godine. Borbeno je proveren bio prvi put u ratu u Avganistanu. Oruđeje je postavljeno na zadnji deo oklopnog tela guseničara, otvoreno je i bez kupole. Konstrukcija je dozvolila smanjenje dužine vozila, učinila ga lakšim za transport. oklop štiti posadu od metaka i parčadi granata. Oruđe pokreće dizel motor vodom hlađen jačine 520 KS. Brzina gađanja je velika, a vreme prelaska iz marševskog u borbeni položaj 4 minuta. Borbeni komplet je smešten u unutrašnjosti vozila. Na prednjem delu vozila ugrađen je raonik za samoukopavanje. Punioci rućno iz unutrašnjosti dodaju projektil i barutno punjenje na liniju punjenja, a potpiskivanje barutnog punjenja u barutnu komoru vrši se pomoću elektromehaničkog punjača. Inače ovaj top ne koristi strandardnu municiju kalibra 152 mm. Barutna komora omogućava da se ispali razorni projektil mase 46 kg, sa velikom početnom brzinom. Top je u naoružanju ruske i ukrajinske vojske kao i milicija DNR i LNR
Taktičko tehnički podaci
Masa: 28.200 kg
Maksimalni domet 28.400 m
Dužina cevi 46 kalibara
Polje dejstva po visini -2 do +65
Dimenzije: dužina 10,36 m; širina 3,15 m, visina 2,93m
Maksimalna brzina kretanja 55 km/h
Samohodna haubica 2S1 Gvozdika
Samohodni artiljerijski sistem 2S1 Gvozdika nastala je u nekadašnjem Soovjetskom Savezu, Razvoj ove haubice zaočeo je krajem 1960-tih godina prošlog veka na osnovu odluke Saveta ministara SSSR-a broj 609-201. Cilj je bio dobiti artiljerjski sistem za podršku tokom borbenog delovanja takičkih jednica kopnene vojske, pre svega oklopnih i motorizvanih pešadijskih jednica tokom brzog prodora kroz protivničku odbranu. Ova sredstva isključivo deluju iz pozadine, dobro zaklonjenih položaja i imaju odlične manevarske osobine.
Osnovni element ovog artiljerijskog borbenog sistema čini cev haubice D-30 kalibra 122 mm. Ovo naoružanje prvi put primećeno je bilo u Poljskoj 1974 pa je i NATO oznaka za ovo oruđe bilo M1974 iako se veruje da je u jednice Sovjetske armije ušla još 1971. godine, a da je serijska proizvodnja počela 1972.
Interesantno je da je gusenično podvozje za ovu haubicu razvio Harkovski traktor zavod na osnovu oklopljenog guseničnog tegljača MT LB koji se koristio za vuču artiljerijskih oruđa.
Namena ove samohodne haubice bila je uništavanje žive sile, borbenih sredstava protivnika i utvrđenih položaja, kao i zauzstavljanje tenkovskog ili artiljerijskog napada protivnika.
2S1 Gvozdika je inače lako oklopljeno artiljerijsko oruđe ugrađeno na guseničara sa amfibijskim svojstvima, Sastoji se od dva dela guseničara koji je iskorišten kao baza i kupole koja je proširena da bi u nju stala cev vučne haubice D-30 122 mm. Osim toga u ovo vozilo ugrađen je i preiskopski nišan PG-2, uređaj za pokretanje kupole, magacin municije, razni pomoćni uređaji za vezu, ventilaciju i drugo.
Telo samohotke 2S1 izgrađeno je od specijalne legure čelika. Vozilo je na sredni podeljeno hermetičkom pregradom i čine ga tri odeljenja, odnosno celine: upravljačko i motorno napred, borbeno u sredini i komando skaldišni na zadnjem delu.
Upravljačko odeljenje smešteno je sa leve prednje strane oklopnog tela i čine ga u jednoj celini merna-instrument tabla, kao i upravljačka poluga, ventilacijski uređaj FVU-100 i upravljački prekidači. Vozač ima mogućnost osmatranja u dnevnim i noćnim uslovima. Po danju to mu je omogućeno kroz čeono staklo i tri periskopa TNPO-170A, a za noćne uslove ima na raspolaganju IC periskop TKN-2B
Borebno odeljenje nalazi se na sredini vozila i zauzima srednji i zadnji deo oklopnog tela vozila. Tu je smeštena cev haubice 2A31, periskopski nišan PG-2, radio uređaj R-123M, uređaj za interni razgovor R-124, filtro-ventilacijski uređaj, radno mesto poslužioca i prostor za municiju. U prednjem delu borbenog odeljenja je smeštena haubica, a levo nišandžija. Ispred njega postavljen je periskopski nišan PG-2, a levo od njega nalazi se uređaj za pokretanje kupole.
U levom zadnjem delu borbenog odeljenja je radno mesto komandira opremljeno stolom i rasklopivim sedištem. U krovu kupole ugrađena je i aktivna kupolica komandira kome je na raspolaganju uređaj za osmatranje TKN-3B, dva preiskopa i IC reflektor, pokazivač uglomerai radio stanica R-123M ,telefonski aparat. U desnom delu borbenog odeljenja nalazi se punilac. Inače u prostoru za smeštaj municije može da se stavi 40 granata i to 24 u kupoli i 16 u zadnjem delu. od toga je 35 razornih ZVOF81/82 i koje imaju domet od 1-15 km i pet kumulativnih HEAT FS BP-1 maksimalne daljine gađanja 2.000 m. Takođe svako vozilo opremljeno je i dimnom, osvetljavajućom, hemijskom i granatom za razbijanje radio ometača.
Motorno transmisono odeljenje se nalazi u prednjem delu oklopnog tela i čini ga motor RMZ 238N koji omogućava maksimalnu brzinu na asfaltu od 60 km-h Taktički radijus kretanja je 500 km sa 550 litara goriva.
Prelazak iz marševskog u borbeni položaj traje 2 minuta. Vozilo može da savlađuje i vodene prepreke brzinom od 4,6 km-h.
Oklopno telo omoguća smeštaj posade i njihovu zaštitu. U pitanju je čvrsta konstrukcija od varenih čeličnih ploča na čijem gornjem otvorenom delu je postavljena kupola. Debljina oklopa je 20 mm i pruža zaštitu od pešadijskog naoružanja, parčadi granata i mina na daljinama većim od 300 m.
Temeljno naoružanje haubice je kao što smo i rekli je cev haubice 2A31. Zaparavo radi se o manjoj modifikaciji vučne D-30 kalibra 122 mm, čije su balističke osobine identične kao i kod vučne. Zavrarač je poluautomatski, klinasti. Elevacija cevi je od -30 do +70 stepeni. Brzina gađanja je 4 granate u minuti.
Ova samohodna haubica se i danas nalazi u naoružanju ruske i ukrajinske vojske, ali i milicija Dodnjecke i Luganske Narodne Republike i predstavljaju udarno oružje,
Samohodna haubica 2S3 "Akacija"
Ova samohodna haubica nastala je kao potreba da se zameni haubica-top ML-20 kalibra 152 mm. Projektovanje je porvereno preduzeću Transmaš. Šasija haubice bazirana je na šasiji raketnog lasnera PVO sistema Kurg na kojoj su bila primenjena nova tehnološka dostignuća, originalna konstrukcija sa motorno-transmisionim odeljenjem postavljenim napred, dva mehanizma prenosa i obrtaja u monoblok. Modifikacijom bazne šasije obezbeđene su bolje manevarske karakteristike, a modernizovan je i hodni deo. Akakcija ima rešen konstrukcioni problem stabilnosti pri opaljenju, što joj skraćuje vreme gotovosti za paljbu i izvršenje vatrenih zadataka u pokretu. Za prelazak iz marševskog u borbeni položaj haubica ima specijalni mehanizam za učevršćenje cevi topa, koji učvršćuje cev bez izlaženja posade iz haubice, Akacija ima ugrađen sistem za samoukopavanje i to za vrlo kratko vreme 20-40 minuta. Posadu od nukelarnog i hemijskog udara štiti oklop i dobra hemertizacija svih otvora, orueđaj za prečišćavanje vazduha. Na kupoli haubice ugrađen je puškomitraljez PKT 7,62 mm i preiskop komandira TKN 3A pomoću koga se upravlja vatrom mitraljeza. Na krovu kupole je i uređaj za orjentaciju i dovođenje oruđa na vatreni položaj danju i noću bez izlaska posade. U operativnoj upotrebi je od 1971 i naoružanju je ruske i ukrajinske vojske kao i milicija DNR i LNR.
Taktičko tehnički podaci
Kalibar 155 mm
Borbena masa 23,8 tona
Daljina gađanja 14.600 m
Polje elevacije -5 do +75 stepeni
Posada 6 članova
Brzina gađanja 4 granate u minuti
Samohodna haubica MSTA-S 2S19 152 mm
Godine 1990, Sovjetski Savez je javnosti priznao postojanje svog novog samohodnog artiljerijskog sistema koji se vodio u vojnoj terminologiji pod imenom 2S19, mada je poznat i pod imenom MSTA-S. Ova top-haubica u vojnoj literaturi poznata je i po NATO oznaci M-1976. Ovaj artiljerijski sistem proizveden je 1989 godine u pogonu «Uraltransmaš» gde su razvijeni i ostali artiljerijski sistemi kalibra 152mm.
MSTA-S postavljen je na šasiju tenka T-80, koji koristi mnoge delove i sklopove tenka T-72 proizvedenog u velikom broju. Načelo ugradnje kupole u telo tenka je veoma slično kao i kod francuske samohodne haubice GCT-155 koja je postavljena na telo tenka AMX-30.
Koncepcija razmeštaja posade je klasično ruska sa odeljenjem za upravljanje napred, kupolom u sredini sistema i motornim odeljenjem otpozadi. Prostor za vozača opremljen je sa tri periskopa za osmatranje spreda, a srednji se može zameniti periskopom za noćnu vožnju. Otvor vozača se zatvara jednodelnim poklopac-vratima, koja se otvaraju u desnu stranu. Na prednjoj strani vozila nalazi se čelični ivičnjak u obliku slova Y, koji štiti od prodora vode u upravljačko odeljenje prilikom savlađivanja vodene preprke.
Oklopno telo i kupola vozila su potpuno zavarene konstrukcije iz ploča pancirnog čelika, što osigurava zaštitu od delovanja pešadijskog oružja i parčadi artiljerijskih projektila i protivtenkovskih mina. Slično kao i kod drugih oklopnih vozila, moguće je na prednjem delu vozila postaviti nož dozera koji omogućava korištenje u pripremi vatrenog položaja ili čišćenje prepreka.
Sistem vešanja vozila rešen je torzijskim vratilima sa šest potpornih točkova, lenjivcem spreda i pogonskim točkom sa zupcima na zadnjem delu vozila. Gornji deo traka gusenice nosi pet gumiranih točkova koji su zavareni na oklopno telo vozila.
Nišandžija sedi na levoj strani kupole i rukuje panoramskim nišanom, koji je ugrađen na krov kupole i nišanom za direktno ciljanje koji je ugrađen u prednju levu stranu kupole. Komandir vozila smešten je u desnoj strani kupole i rukuje mitraljezom kalibra 12,7mm NSV « utes», koji je ugrađen u krovnu kupolu, sa kojim se može i daljinski upravljati iz unutrašnjosti vozila, farom za pretraživanje trena u uslovima smanjene vidljivosti.
Protivavionski mitraljez kalibra 12,7mm, istovremno može biti korišćen za ciljeve na zemlji i u vazduhu. Njime se gađa na daljinama do 2000 m, a teoretska brzina gađanja je 700-800 metaka u minuti. Kutije sa municijom ugrađene su na desnoj spoljnoj strani kupole što omogućava brzo korištenje u slučaju potrebe.
Oružje je snabdeveno sa 300 metaka kalibra 12,7mm i 50 projektila sa 60 čaura 152mm. Sa leve i desne strane kupole ugrađeni su po tri električno upravljiva bacača dimnih kutija. Osim toga na spoljnoj strani kupole je ugrađeno po pet sanduka - za svakog člana posade po jedan. Glavno naoružanje top-haubice MSTA-S je top duge cevi 152mm 2A46 sa ugrađenim odvodnikom barutnih gasova i gasnom kočnicom na ustima topa. Kada je oružje u vožnji ili transportnom položaju cev je blokirana i učvršćena dvokrakim nosačem za prednji deo oklopnog tela vozila.
Oružje ispaljuje fragmentacijske projektile OF-45 najvećeg dometa 24,7 kilometara. Osim toga, moguće je ispaljivati projektile OF-61 sa najvećim dometom 28,9 kilometara, taktičke nuklearne projketile i laserski vođene projektile « krasonpol»
Kružno kretanje kupole pomera cev za 360 stepeni po horizontali. Po vertikali cev se kreće od -4 stepena do +68 stepeni. Automatski proces punjenja cevi omogućava brzinu vatre od 8 (10) metaka u minuti kada koristi municiju iz zaliha ili 6 do 7 metaka u minuti, kada uzima projektile i barutna punjenja izvana.
Automatski punjač vrši selekciju u skladištu municije i drži pod kontrolom utrošak municije preko ugrađene test-opreme. U vozilo se može smestiti 50 projektila i 60 barutnih punjenja koji imaju posebno prilagođene komore za tu namenu.
U vatrenom položaju oružje je veoma stabilno, tako da nisu potrebni dodatni oslonci ili lopate kao naprimer kod američkog M-109 „ Paladin“. Ako je potrebno, sistem se može dopunjavati granatama kroz zadnji deo kupole, a slično rešenje ima i francuska samohodna haubica GCT 155mm. Iako sistem ima bacače dimnih kutija, dimnu zavesu moguće je stvarati ubrizgavanjem dizel goriva u izduvni sistem motora, koji se nalazi na levoj strani motora.
Standardnu opremu ove haubice čine NBH sistem, filtroventilacijski sistem, oprema vozača za noćnu vožnju, telekomunikacijski sistem i oprema za podvodnu vožnju koja omogućuje savlađivanje vodenih prepreka dubine pet metara i širine 1000 metara.
Ova haubica je borbenu premijeru imala je u Drugom čečenskom ratu 1999. godine u pružanju podrške jedinicama ruske armije u nastupanju.
Taktičko tehnički podaci
Dimenzije: dužina 11.917mm, širina :3380 mm, visina sa PVO mitraljezom: 2985mm
Maksimalna brzina: 60 km/h
Borbena masa. 42 tone
Posada: 5 do 7 članova
Akcioni radijus: 500 km
Maksimalna brzina kretanja: 60 km
Ukrajinska oruđa
Vučna haubica M777 kalibra 155 mm
Ova vučna top-haubica nije isključivo američki proizvod kao što se misli već je nastala u saradnji sa britanskom kompanijom BAe Systems Land Systems. Međutim nije se proizvela u Velikoj Britaniji, nego u SAD gde je i testirana pre nego što je ušla u naoružanje. Preciznije u podružnici United Defence LD.
Završetak Hladnog rata i nametanja pred američku i britanskih misiju zahtevalo je uvođenje u operativnu upotrebu lakših tipova naoružanja, koji se mogu vazdušni putem transportovati na bilo koju udaljenu tačku sveta ili helikopterima od mesta baziranja do prve linije fronta. Prvo se mislio da će se to postići sa samohodnim artiljerijskim oruđima, međutim, njihova težina je bila glavna prepreka za brz transport. Zbog toga prebeglo se ponovo konstruisanju vučnog, a lakšeg artiljerijskog oruđa i u tome se uspelo konstrukcijom top-haubice XM777 kalibra 155 mm.
U konstruisanju ove top-haubice primenjeni su lakši materijali, pre svega legura titanijuma, koja ima sve osobine čelika, koji je ranije korišten u prizvodnji, ali manju masu. Titanijum je imao i prednost u tome što je veoma otporan na koroziju za razliku od čelika, ali i na visoke temperature, pa je prednost bila upotreba top-haubice na bilo kojem delu planete od ekvatorske do polarne klime. U konstrukciji ovog artiljerijskog oruđa primenjene su i nove legure aluminijuma koji je mešan sa vanadijumom, a razvoj se isplatio jer su neke komponente našle i komercijalnu, a ne samo vojnu upotrebu ovog oruđa.
Projektanti su takođe za razliku od prethodnih vučnih top haubica u slučaju M777 primenili i drugačiji koncept lafeta top-haubice, koji najveći deo energije trzaja usmerava vertikalno na tlo, a ne horizontalno. Ova top haubica dobila je i dvokomornu gasnu kočnicu. Sve to uticalo je da ova top haubica ima veoma malu masu od 3.745 kg.
Suština male mase upravo je bila mogućnost ukracavanja posade i dva borbena kompleta u transportni avion i brzo prebacivanje na bilo koju tačku sveta. Valja napomenuti da je ova top-haubica nastala kao deo projekta Force 21 koji je zasnovao američki general Erik Šinseki tvorac lakših ali veoma pokretnih snaga.
Top haubica M777 ima cev dužine 39 kalibara sa čime je omogućen domet projektila do 30 kilometara i brzina zrna od 827 metara u sekundi posle ispaljivanja kod haubice u verziji A1, dok je u verziji A2 ta daljina sa upotrebom inteligentne municije M982 Ekskalibur povećana na 40 kilometara. Brzina gađanja koju su posade tokom obuke postigle i na poligonskim ispitivanjima iznosi pet granata u minuti u kraćem periodu ili u dužem dve granate u minuti.
Ovo oruđe ima sistem za upravljanje vatre kao i na samohodnoj haubici M-109 Paladin. SUV ima podsistem za navigaciju, korekturu vatre ali i određivanje spostvenog položaja u odnosu na cilj i usmeravanje svi prema njemu. Ovaj sistem je poznat i kao Towe Artillery Digitalization, koji ima opciju električnog pokretanja cevi i otvaranja i zatvaranja automatskog zatvarača.
Zahvaljujući automatizaciji vreme postavljanja iz marševskog u borbeni položaj traje kod obučene posade oko 1 minut, dok se promena vatrenog položaja može obaviti za manje od tri minuta.
M-109 Paladin
Istorijat samohodne haubice M-109 seže u 1962. godinu. Haubica je nastala zbog naglašene potrebe američke kopnene vojske za snažnom artiljerijskom podrškom. Izrađeno je više hiljada primeraka ove haubice od čega je samo u SAD za američku vojsku 6..300 od čega je operativno samo 3.500 primeraka u verzijama od A1 do A6. Amerikanci su na ovu haubicu ugradili cev dužine 33 kalibra. Verzija A1 bila je težine 14.070 kg. Na verziji A-2 pobojšan je bio protivtrzajući uređaj, uvedena je poboljšana hidraulika, povećan borbeni komplet na 32 artiljerijske granate, rekonfigurisana je unutrašnjost haubice i same kupole. Ova samohodna haubica jedna od najviše proizvedenih artiljerijskih oruđa na svetu. Masa modifikovane haubice iznosi 24.040 kg, domet je 23.500 km. Posada pet članova. Najveća brzina 56 km, a autonomija 350 km. Brzina gađanja je 2 projektila u minuti
Od 1974. do 2002. doživela je niz modifikacija od kojih se većina odnosila u okviru projekta HIP na redizajn kupole, povećanje oklopne zaštite, postavljen automatizovani sistem za upravljanje vatrom, automatizovani sistem za punjenje cevi, balistički računar, poboljšani sistem oslanjanja vozila.
Poslednja modifikacija ove samohodne haubice u verziju A6 počeo je 1984, a završen 1994. kada je proizvedeno dodatnih 160 novih samohodnih haubica, a njih 950 modernizovano. Veliki broj zemalja je izvršio svoje modifikacije od kojih je najupečatljivija Izraelska.
Taktičko tehnički podaci verzija A6
Kalibar: 155 mm
Dužina cevi 39 kalibara,
Težina 28,8 tona
Maksimalni domet 34 km
Broj projektila 39
Dimenzije vozila guseničara: dužina 9,6 m, širina 3,9 m, visina 3,62 m
Maksimalna brzina: 64,4 km/h
Maksimalni radijus kretanja 344 km
Posada: 4 člana
Samohodna haubica Zuzana 155 mm
Ova haubica nastala je kao slovački projekat. Radi se o artiljerijskom oruđu kalibra 155 mm, realizovanog na točkaškom vozilu pogona 8×8 koga pokreće MAN motor koji ima Alisonov automatski menjač. Cev oruđa je prvo bila 45, a onda 52 kalibara. Maksimalni domet je 39.000 m, a oruđe se puni automatskim punjačem. Iz cevi je moguće ispaljivati svu NATO municiju kalibra 155 mm. Bilo je predviđeno da kupola i drugi podsklopovi mogu biti ugrađeni i na telo tenka T-72 Oruđe je opremljeno dnevno-noćnom nišanskom spravom, sistemom za navigaciju i sitemom za upravljanje vatrom.
Taktičko tehnički podaci Zuzana 155
Kalibar: 155 mm
Dužina cevi: 52 kalibra
Masa 26, 6 tona
Broj članova posade: 4
Maksimalni domet 39.600 m
Masa projektila 45, 3 kg
Samohodna haubica Krab kalibra 155 mm
Poljska je Ukrajini kao vojnu pomoć donirala 18 samohodnih haubica. Samohodna haubica krab je potpuno oklopljno oruđe. Kupola i artiljerijska cev je skinuta sa britanske haubice AS-90 bravehar , a za podvozje je uzeta šasija kjužnokorejske haubice K-9. Motor je ugrađen u prednji deo, srednj i zadnji deo zauzima borbeno odeljenje. Komora haubice je predviđena za upotrebu svih granata kalibra 155 mm. Punjene topa je poluatuomatsko. Sisitem za upravljanje vatrom čine tri balistička računara.
Samohodna haubica Dana
Na bojnim poljima Ukrajine nalazi se samohodna haubica kalibra 152 mm DANA. U pitanju je češka haubica ugrađena na šasiju vozla TATRA 8x8. Kupola je podeljena na dva dela. Pokretanje cevi po pravcu i visini je hidraulično, a punjene topa je automatizovano.
Taktičko tehnički podaci
Masa 28.100 kg,
Maksimalni domet 24 km, dućžina cevi 37 kalibara, borbeni komplet 40 granata.
Brzina gađanja 5 projektila u minuti. Maksimalna brzina kretanja iznosi 80 km/h, a maksimalni radijus kretanja 740 km. Posada 5 članova.
Kurir.ra/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
