Severnoatlanska alijansa danas u Madridu počinje trodnevni samit, orvi koji se održava u trenutku dok u srcu Evrope bukti rat Rusije i Ukrajine. Ovogodišnji samit je četvrti po važnosti od okončanja Hladnog rata po usvajanju nove doktrine alijanse predviđa da se očekuje odluka o najvećem rasporedu vojske članica bloka 30 zemalja od kraja Hladnog rata u Poljskoj, Baltičkim državama, Rumuniji i Bugarskoj. Četiri borbene grupe i peta u procesu formiranja postaju brigade A klasifikacije jačine 3.000-5.000 vojnika.
Cilj NATO je jasno stavljanje do znanja Rusiji da je alijansa spremna da ogovori na rusku ageresiju na bilo koju članicu. Na samitu biće reći i o povećanju budžeta za odbranu. Alijansa će se na samitu dotaći i Kine neće biti navedena kao pretnja, nego kao geostrateški izazov.
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike za Kurir kaže da će novi madridski koncept biti delom oslonjen na dosadašnji lisabonski koji je naglašavao neophodnost modernizacije sposobnosti kolektivne odbrane, upravljanja krizama i kooperativne bezbednosti, uz nastavak promovisanja međunarodne stabilnosti.
- Zahvaljujući ruskoj agresiji na Ukrajinu, nikad u svojoj istoriji NATO nije posedovao takav nivo političke homogenosti i budžetske saglasnosti među članicama. Zato se može očekivati ne samo da se NATO širi na istok Evrope u narednom periodu, već i na Daleki istok jer se sada otvoreno promoviše bliska saradnja sa zemljama poput Japana, Novog Zelanda, Australije i Južne Koreje. Nije verovatno da će se u madridskom Strateškom konceptu direktno pominjati ime Ruske Federacije, ali će se dokument referencirati na bezbednosno okruženje definisano neizvesnošću, dugotrajnom nestabilnošću i povratkom mogućnosti sukoba velikih sila, kaže on.
Jasmina Andrić, urednica magazina odbrana i bezbednost kaže da će ovogodišnji samit NATO-a definitivno biti obeležen sukobom u Ukrajini i da je Rusija ovom intervencijom dala smisao postojanju NATO-a kao odbrambenog saveza, kao i da alijansa može pod izgovorom ruske pretnje da opravda svoje postojanje i delovanje.
- Najznačajniji segment samita biće definitivno članstvo Švedske i Finske u ovom savezu. Videćemo da li je alijansa imala dovoljno mehanizama da pacifikuje Tursku koja se oštro protivila učlanjenju ovih država.Novi Strateški koncept NATO-a o kome se govori mogao bi da stavi rusku pretnji čak i ispred terorizma. Takođe posebno značajno pitanje biće veličina i raspored borbenih grupa koje će biti prisutne u Evropi posebno na njenom istočnom krilu. Odnosno sadašnje borbene grupe do 1600 vojnika bi mogle da pređu na nivo birgade.Lično mislim da će ovaj samit biti ozbiljna prekretnica u sukobu u Ukrajini i da će se prosle njega mnoge stvari promeniti, dodaje ona.
Analitičar Darko Obradović kaže da za razliku od Strateškog koncepta iz Lisabona 2010.godine, danas su ponovo aktuelizovane međudržavne oružane pretnje.
- Posthladnoratovski period je očigledno završen, dominacija hibridnih i nedržavnih pretnji zamenjena je direktnim oružanim pretnjama. Evroatlantski prostor je najranjiviji na Evropskom kontinentu. Pokušaj Rusije da oružjem nametne svoju ulogu u međunarodnim odnosima, doveo je Evropu na ivicu nuklearnog sukoba, a oružana pretnja za istočne članice NATO-a je snažnija nego pre, dodaje on.
Prema njegovim rečima u novom strateškom konceptu treba očekivati da akteri i pretnje budu direktno imenovani, Kina i Rusija predstavljaju se kao globalni izazivači od Pacifika do Lisabona
Kurir.rs/A.Mlakar
Govor o pomorskoj moći u Kilu
Stvara se novi svetski poredak
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike kaže da je simptomatično da u predvečerje NATO samita na Međunarodnoj konferenciji o pomorskoj moći u Kilu, nemački komandant Ratnog vazduhoplovstva general Ingo Gerharc izjavljuje da NATO mora biti spreman da odgovori na ruske nuklearne pretnje i biti u stanju da zada udar u cilju odvraćanja.
- Bez obzira na eminentne stavove koji pozivaju na nuklearno naoružavanje Nemačke (poput urednika Der Spigla Dirka Kurbjuveita), svedoci smo stvaranja novog svetskog poretka koje će uz veće ili manje geopolitičke potrese trajati godinama dok se ne stabilizuje.
NATO i Kina
Reafirmisati Niksonov odnos prema Pekingu
Vojni komentator Boško Jovanović više se fokusirao na relaciju NATO-Kina i smatra da bi se alijansa mogla suprostaviti Pekingu mora da ima industiju, a oni to nemaju jer su prodali Kini.
- Ne vidim kakav sukob između NATO i Kine ima smisla. Ako se alijansa i odluči za to onda dovodi sebe u zabludu kao i SAD. Kadrovska politika u zemljama NATO je loša nema velikih umova, mislilaca. Zapad ne može da reši svoj društveno-ekonomski problem vojno prema Kini, a imali bi i nuklearni rat. Možda bi NATO trebao da ispita javno menjenje da li bi njihovi vojnici išli da brane Tajvan. Možda reše da prime Australiju, Novi Zeland, Tajvan, Indiju. Ako neko misli da oslabi Rusiju da se obračuna sa Kinom ta logika nema pameti. Zapad treba da ako hoće nešto
Ista meta isto odstojanje
Povratak na izazove iz 1949.
Obradović kaže da novi strateški koncept dolazi u trenutku kada je NATO dobio reafirmaciju svoje glavne uloge, a to je član 5. Uloga u odvraćanju od nuklearne pretnje svaki dan je na testu, svaki dan iz Rusije dolazi po koja pretnja nekoj od prestonica.
- NATO 2022. godine, nalazi se pred izazovima sa svog početka 1949. samo sa 73 godina iskustva i još jednim suparnikom koji je hermetički zatvoren, finansijski jači i ekonomski međuzavisniji. Taj protvnik je Kina ideološki afirmisana u komunizmu i narativima o suprotstavljanju svetskom imperijalizmu. Iz tog razloga biće potrebna i snažnija politika otvorenih vrata i širenje kooperativnih partnerstava izvan evroatlantskog prostora, dodaje Obradović
NE PROPUSTITE
