Dolazak Borisa Džonsona na vlast usledio je nakon što je dramatično dao ostavku na mesto ministra spoljnih poslova Tereze Mej dok se njena premijerska fotelja "drmala". Džonson se suočava sa sopstvenim krajem na sličan način, posle poplave ostavki svojih ministara u protekla dva dana.
Dejli mejl je napravio hronologiju Džonsonovog uspona do vrha, uspeha, kontroverzi i dramatičnog pada u nemilost.
Podnošenje ostavke na mesto ministra spoljnih poslova Tereze Mej
U julu 2018. Boris Džonson je podneo ostavku na mesto ministra spoljnih poslova, zadavši žestok udarac premijerki Terezi Mej koja je morala očajnički da se bori da zadrži svoju funkciju.
Džonson je ostavku zbog premijerkinog "trećeg načina" za Bregzit podneo samo nekoliko minuta pre nego što je Mej digla parlament na noge obavestivši poslanike o kompromisnom paketu koji je nametnula kroz vladu.
Mej je potom izgubila na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2018. godine i konzervativci su onda održali glasanje o poverenju koje je preživela ali nije uspela da progura svoj plan o Brezgitu u parlamentu, zbog čega je podnela ostavku u stranci.
Mej podnosi ostavku, a Džonson postaje premijer
Džonson je 23. jula 2019. osvojio 66 odsto glasova na izborima za vođstvo Torijevaca, pobedivši rivala Džeremija Hanta.
Sledećeg dana Tereza Mej je podnela ostavku na mesto premijera, a Džonson je prihvatio kraljičin poziv da formira vladu.
U svom prvom govoru, on je tvrdio da želi da 'Izbavi, ujedini, porazi, energizuje" Veliku Britaniju. Prvih dana na funkciji, suspendovao je nekoliko visoko pozicioniranih torijevaca koji su bili protiv Bregzita - uključujući bivšeg kancelara.
NE PROPUSTITE
Suspendovan Parlament
U avgustu 2019, Džonson je zatražio od kraljice da suspenduje parlament do 14. oktobra, jer je delovalo da će do raskida sa EU doći bez sporazuma.
Kraljica je odobrila zahtev i parlament nije radio pet nedelja. Ali u septembru, Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva jednoglasno je utvrdio da je Džonsonov zahtev kraljici da parlament suspenduje na pet nedelja bio nezakonit.
Sudije su rekle da je pogrešno sprečavati poslanike da obavljaju svoje dužnosti uoči roka za Bregzit 31. oktobra.
Raspisivanje i pobeda na opštim izborima
U pokušaju da uspe tamo gde njegova prethodnica nije uspeo, Džonson je raspisao opšte izbore, koji su održani 12. decembra 2019.
Njegovo kockanje se isplatilo i torijevci su osvojili 365 mesta - prešavši 326 potrebnih za većinu.
Džeremi Korbin, šef Laburističke partije i lider opozicije, ostao je sa samo 203 mesta. Nakon toga, Korbin je najavio da neće voditi laburiste na sledeće opšte izbore.
"Isteraj Bregzit do kraja“
Odlazak Britanije iz Evropske unije bio je jedno od glavnih pitanja na izborima 2019. godine, a konzervativci pod Džonsonom su uveliko koristili slogan "Isteraj Bregzit do kraja“ (Get Brexit Done).
Ova fraza je naizgled odražavala zamor britanske javnosti ovom temom - koja je bila glavna tačka sporenja od referenduma 2016. na kojem je zemlja glasala za izlazak iz EU.
U novembru su konzervativci pokrenuli svoj manifest pod sloganom "Isterajte Bregzit do kraja, oslobodite britanski potencijal“ i osvojili većinu u parlamentu.
Godinu dana kasnije, u decembru 2020, Džonson je izbegao Bregzit bez dogovora kada je u poslednjem trenutku obezbedio trgovinski i bezbednosni sporazum sa EU.
Od tada, njegovi saveznici ga hvale kao osobu koja je "isterala Bregzit do kraja“.
NE PROPUSTITE
Početak pandemije koronavirusa
Prva smrt od posledica koronavirusa u Britaniji registrovana je 30. januara 2020.
Samo dva meseca kasnije, 23. marta, zemlja je prvi put "zaključana" i Džonson je obavestio Britance da moraju da ostanu kod kuće.
U aprilu je i sam Džonson primljen u bolnicu sa "upornim simptomima“ kovida i prebačen je na intenzivnu negu pošto su se "pogoršali“ – kasnije je priznao da je bio blizu smrti.
Dok se Džonson oporavljao, zamenik premijera Dominik Rab je upravljao Vladom.
Dok se lečio od koronavirusa, podrška javnosti premijeru je porasla.
Meseci lokdauna
Britanija je 3. septembra registrovala najviše smrtnih slučajeva od kovida u jednom danu od početka juna.
Dokument koji je procurio je otkrio da je Džonson mislio da će program masovnog testiranja biti "jedina nada za izbegavanje drugog zaključavanja“ pre vakcine.
Drugi lokdaun uveden je u novembru. Približavao se Božić i Džonson je tada rekao da bi bilo "nehumano" otkazati tu proslavu zbog čega je Engleska na pet dana oko praznika trebalo da bude "otključana".
Međutim, 19. decembra, premijer je rekao da zemlja "ne može da nastavi sa Božićem kako je planirano“ upropastivši praznične planove miliona ljudi u Londonu i jugoistočnoj Engleskoj.
Treće i poslednje zatvaranje zbog kovida trajalo je u nekom obliku do aprila 2021. kada je došlo do postepenog ponovnog otvaranja privrede.
Vakcinacija
Uprkos tome što je Božić bio "otkazan", Džonson je imao i neke dobre vesti vezano za pandemiju. Kampanja vakcinacije krenula je 8. decembra 2020, a 90-godišnja Margaret Kinan postala je prva osoba na svetu koja je dobila Fajzerovu vakcinu.
Prva faza vakcinacije dala je prioritet najugroženijima, u rasporedu prvenstveno zasnovanom na uzrastu. Plan isporuke je prilagođen 30. decembra 2020. godine, odlažući davanje druge doze kako bi što više ljudi moglo da primi prvu dozu.
Britanija je bila među prvim zemljama na svetu koja je pokrenila kampanju vakcinacije. Do oktobra 2021. godine, preko 40 miliona Britanaca - oko 85 odsto odraslih - primilo je najmanje jednu dozu vakcine protiv kovida.
Džonson je 19. marta primio prvu dozu AstraZenekine vakcine u londonskoj bolnici Sent Tomas - gde je godinu dana ranije lečen na intenzivnoj nezi od virusa.
"Kada vas pozovu da se vakcinišete, molim vas idite i primite vakcinu. To je najbolja stvar za vas, vašu porodicu i za sve ostale", rekao je tada.
NE PROPUSTITE
Skandalozno renoviranje
Posle renoviranja stana u Dauning stritu - koje je organizovao poznati dizajner i za premijerovu kuću izabrao zlatne tapete - britanska izborna komisija kaznila je konzervativce sa 17.800 funti jer nisu tačno prijavili donaciju za to.
Džonsonov savetnik za etiku kasnije je kritikovao premijera što nije otkrio neke poruke koje je razmenio sa mecenom. Međutim, zaključio je da Džonson nije namerno lagao o porukama.
U aprilu 2021. Džonson se žestoko sukobio sa Kirom Starmerom nakon što je izborni nadzornik pokrenuo zvaničnu istragu o tome da li su "prekršaji" počinjeni prilikom renoviranja Dauning strita.
Očigledno ljut premijer je insistirao da je "sam platio renoviranje“ i da se pridržavao ministarskog kodeksa uprkos tome što je Izborna komisija rekla da postoje "razumni razlozi za sumnju“ da je zakon možda prekršen zbog kontroverzne rekonstrukcije broja 11.
Poštpo je ser Kir zahtevao od Džonsona da "odgovori na pitanje“, premijer je više puta eskivirao odgovor da li je 58.000 funti torijevskih sredstava prvobitno korišćeno za radove, pre nego što je vratio novac.
"Platio sam za to“, rekao je. "Pokrio sam troškove."
Sledećeg meseca izveštaj je otkrio da je Džonson "nepromišljeno" krenuo u renoviranje stana ne znajući kako će to biti plaćeno, ali da nije prekršio ministarski kodeks.
Partigejt
Prva priča o onome što će postati "partigejt" skandal pojavila se 30. novembra 2021. kada se saznalo da je osoblje Dauning strita organizovalo tri zabave godinu dana ranije, kada je London bio zaključan.
Priča je u početku prošla ispod radara i konzervativci su dva dana kasnije glatko pobedili na lokalnim izvorima.
Međutim, pokušaji konzervativaca da preuzmu inicijativu završili su se neuspehom. Prvo je procurio snimak tadašnje sekretarke za štampu u Dauning strit Alegre Straton koja se šali o zabavama tokom probe konferencije za štampu. Ona je podnela ostavku dan kasnije, a Džonson se izvinio rekavši da je "besan" zbog snimka i imenovao sekretara kabineta Sajmona Kejsa da istraži navode.
Izborna komisija je 9. decembra odredila kaznu od 17.800 funti konzervativcima jer su nepropisno prijavili donacije svog pristalice za renoviranje Džonsonove rezidencije. Iako je Džonson u prethodnom izveštaju bio oslobođen krivice, istraga Izborne komisije otkrila poruke koje su pokrenule dodatna pitanja o tome šta je premijer znao o izvoru donacija.
Od ovog trenutka, neprekidan niz priča koje su curile iz Konzervativne stranke predstavljao je stalnu distrakciju za Vladu, uključujući fotografije Džonsona na božićnom kvizu i sedenja u bašti broja 10 dok je osoblje očigledno pilo vino i ćaskalo.
Ali 14. decembar je takođe doneo prvi konkretan znak opadanja premijerovog autoriteta, jer se skoro 100 njegovih parlamentaraca pobunilo protiv novih kovid ograničenja.
Dva dana kasnije, liberalne demokrate pobedile su na lokalnim izborima u Severnom Šropširu.
Do kraja nedelje pojavili su se novi izveštaji o božićnoj zabavi u vreme lokdauna.
Nova godina donela je malo predaha Vladi.
Partigejt je nastavio sa curenjem mejla Džonsonovog privatnog sekretara, Martina Rejnoldsa koji je pozvao 100 ljudi na zabavu u Dauning stritu dok je zemlja još bila u karantinu i koji je tvrdio da je i premijer prisustvovao skupu.
Džonson se još jednom izvinio i priznao da je prisustvovao zabavi, misleći da je u pitanju "radni događaj“.
Više konzervativnih poslanika zatražilo je njegovu ostavku skrenuvši tako pažnju javnosti na podele unutar stranke. Pukotine u partiji su se proširile pošto je poslanik Kristijan Vejkford prebegao u laburiste 19. januara. Dejvid Dejvis je postao najviši poslanik torijevaca koji je javno pozvao premijera da podnese ostavku.
Početkom 2022. godine, Su Grej je objavila cenzurisanu verziju svog izveštaja o partigejtu koji je uključivao nekoliko oštrih kritika kulture Dauning strita.
NE PROPUSTITE
Rat u Ukrajini
Džonson je bio jedan od prvih svetskih lidera koji je poslao oružje Ukrajini nakon ruske invazije, a potom je postao i prvi zapadnoevropski lider koji se obratio parlamentu zemlje.
U iznenadnom putovanju u Kijev u aprilu 2022, Džonson je obećao britansko oružje i finansijsku pomoć ukrajinskom cilju.
Premijer je dobio pohvale od ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, koji je uporedio Džonsonovu želju da pomogne sa manje entuzijastičnim odgovorom drugih zemalja NATO-a, poput Nemačke.
Kasnije su ga protivnici kritikovali da je koristio rat u Ukrajini da bi skrenuo pažnju javnosti sa domaćih briga i problema.
Glasanje o poverenju
U junu 2022, Boris Džonson je preživeo glasanje o nepoverenju nakon što je 148 njegovih poslanika glasalo za njegovo uklanjanje iz Dauning strita. Dobio je podršku samo 211 poslanika u jednoj od najgorih presuda aktuelnom premijeru od strane njihove sopstvene stranke u poslednje vreme.
Udeo poslanika koji su glasali protiv njega bio je veći od onih protiv njegove prethodnice Tereze Mej 2018. i protiv Margaret Tačer 1990. godine.
Kris Pinčer
Kris Pinčer, čija je uloga bila da održava disciplinu među torijevskim članovima parlamenta, je 30. juna 2022. dramatično podneo ostavku nakon što se pojavio izveštaj da je spopadao dvojicu kolega prethodne večeri u Karlton klubu, privatnom klubu torijevaca u Londonu.
Dauning strit je rekao da Džonson nije znao ni za kakve "konkretne optužbe“ protiv Pinčeru kada ga je imenovao na jednu od najviših funkcija u parlamentu, ali se narednih dana saznalo da je znao za optužbe protiv Pinčera još iz 2019.
Dana 5. jula, Džonson je bio primoran na ponižavajuće izvinjenje zbog svog postupanja, rekavpi da je "zaboravio" prethodne navode o Pinčerovom "neprikladnom“ ponašanju.
Riši Sunak je tada dao ostavku na mesto šefa trezora, a Sadžid Džavid je podneo ostavku na mesto ministra zdravlja. Do 7. juna ujutru sa vladinog platnog spiska otišlo je 54 poslanika.
Uprkos ostavkama, činilo se da je Boris odlučan da ostane - uz prkosnu predstavu u Parlamentu, ali je posle poziva saradnika da ode, Džonson odustao od posla za kojim je žudeo od detinjstva.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
