TVRD ORAH Američki Blumberg: Ruska ekonomija otpornija nego što se mislilo, rat može da traje godinama!

Ruska ekonomija je otpornija nego što se mislilo i imaće daleko manji pad od očekivanog usled sankcija zapadnih zemalja koje su uvedene zbog invazije na Ukrajinu, objavila je američka agencija Blumberg! Citirajući eksperte u ovoj oblasti, agencija prenosi da je ključan razlog za ublažavanje projektovane recesije u Rusiji zapravo porast u izvozu nafte, koja je dodatno poskupela na svetskom tržištu.

Zaustavljen pad rublje

Ekonomisti iz Dž. P. Morgan Čejs, Sitigrup i drugih velikih banaka predviđaju da će pad ruske ekonomije ove godine iznositi 3,5 odsto. Čak su i sami ruski ekonomisti nakon početka "specijalne vojne operacije", kako u Kremlju nazivaju invaziju na Ukrajinu, predviđali da će usled sankcija SAD i EU ekonomija pasti za 12 odsto.

Pad na berzama: Cena pšenice na predratnom nivou

Cene žitarica na svetskim berzama pale su nakon naglog rasta usled ruske invazije na Ukrajinu. Cena bušela, što je 25,4 kilograma, bila je 8,41 dolar, a to je najniža cena još od 18. februara. To je pad od skoro 40 odsto. Padu cena doprineo je i rast vrednosti dolara, dok su Federalne rezerve bile prinuđene da podignu kamatnu stopu kako bi se ublažio inflatorni udar usled rasta cena energenata. Agencija za poljoprivredu SAD navela je da su padu cena doprinele isporuke žita veće od očekivanih.

- Bokser je ustao posle nokauta. Počeo je da se kreće. Bio je na podu, ali se vratio zahvaljujući rastuizvoznih cena energenata, koje su velike i s popustima. To je omogućilo da se novac u budžetu iskoristi za popunjavanje rupa i rešavanje problema - rekao je Anton Tabah, glavni ekonomista u kreditnoj kući Ekspert RA. Blumberg navodi i da je ruska ekonomija pretrpela najveći pad još od 2009, ističući da su brzi potezi vlade koji su doveli do stabilizacije nacionalne valute rublje u prvim nedeljama posle početka rata 24. februara sprečili širenje ekonomske krize i topljenje zarade od izvoza. Centar za razvoj Visoke škole za ekonomiju u Moskvi naveo je i da je industrijska proizvodnja u Rusiji u maju porasla za 1,7 odsto u odnosu na prethodni mesec. - Iako mali, porast proizvodnje je pokazao da su se proizvođači oporavili i adaptirali posle šoka nakon uvođenja zapadnih sankcija - navodi se u saopštenju. Rast cena gasa, kao i preusmeravanje izvoza nafte, koja je takođe poskupela, u Kinu i Indiju bili su ključni za ublažavanje posledica blokade. - Nismo na nivou stresa koji smo očekivali za 2022. Možemo očekivati bolje trendove u drugoj polovini godine jer su budžetska i monetarna politika sveukupno stimulativne - kaže ekonomista Jevgenij Košelev iz Rosbanka.

Novi zakoni

Rat u Ukrajini bi mogao da traje godinama, ako je suditi prema najavama da Rusija prelazi na takozvanu ratnu ekonomiju. Agencija Rojters je prenela da je ruski parlament najavio donošenje dva zakona kojima će se uvesti striktna kontrola ekonomije, a koji će kompanijama nametnuti prioritet u snabdevanju armije, dok će zaposleni u pojedinim oblastima imati obavezu da rade prekovremeno.

Manje od 1,9 $ dnevno: Devet odsto ljudi u svetu siromašno

Više od 71 miliona ljudi širom sveta suočava se sa siromaštvom kao rezultatom rastućih cena hrane i energije koje su porasle od početka ruske invazije na Ukrajinu, saopštio je Program UN za razvoj. UNDP procenjuje da je još 51,6 miliona ljudi upalo u siromaštvo u prva tri meseca nakon početka rata, a žive s prihodima od 1,90 dolara dnevno ili manje. Zbog toga je sada ukupno devet odsto svetske populacije siromašno, dok je dodatnih 20 miliona na granici siromaštva s primanjima od 3,20 dolara dnevno. UNDP je ocenio da je 125 miliona ljudi iskusilo siromaštvo tokom 18 meseci karantina i zatvaranja pandemije, dok je 71 milion osiromašio u samo tri meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Nacrt zakona Državnoj dumi su dostavljeni 30. juna, posle prvog čitanja predsednika Vjačeslava Volodina prema proceduri o njima će se raspravljati iza zatvorenih vrata zbog pitanja osetljivih po nacionalnu bezbednost. Zakon će omogućiti armiji da po skraćenom postupku nabavlja robu i opremu bez komplikovanih tenderskih procedura. Istovremeno, radnici zaposleni u kompanijama koje proizvode robu i opremu neophodnu za "specijalnu vojnu operaciju" moraće da rade prekovremeno (noću, vikendom ili za praznike) uz odgovarajuću nadoknadu. Ovi zakoni će stupiti na snagu kada ih potpiše predsednik Vladimir Putin.

Kurir.rs