Vest da je antetator teško ranio bivšeg japanskog premijera Šinzo Abea na predizbornom skupu u gradu Nara odjeknula je kao bomba. Atentator bivši pripadnik mornarice je uhapšen, a Abe prebačen u bolnicu u teškom stanju.
Šinzo Abe ima brilijantnu političku karijeru, a u istoriji japana upisan je kao prvi političar koji je rođen posle Drugog svetskog rata, a koji je postao premijer jedne od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja sveta.
Kompleta porodična istorija ovog japanskog političara vezana je za politiku. Njegov deda Nabosuke Kiši bio je na funkciji premijera od 1957 do 1960. Kišijev mlađi brat Eisaku Sato isto je obavljao funkciju premijera od 1964 do 1972 godine. On je dve godine kasnije 1974. dobio Nobelovu nagradu za mir jer se angažovao u akciji protiv širenja nuklearnog oružja.
Ni otac Šinzo Abea nije bio imun na politiku. Toko 1980 tih je bio japanski šef diplomatije.
Šinzo Abe je bio jedan od najmlađih posleratnih političara koji je seo na funkciju premijera Japana. Šinzo je u fotelju premijera seo u 52 godini života 2006. godine.
Šinzo Abe rođen je u Tokiu 1954. Označava se kao treća generacija političke dinastije Abe sa očeve i majčine strane. Devet puta bio je biran i član Predstavničkog doma parlamenta Japana.
Od svojih političkih korena Abe je bio član Liberalno demokratske partije, čiji član je postao odmah pošto je završio Političke nauke na Univerzitetu Seki u Tokiu. Školovanje je nastavio u SAD na Univerzitetu Južna Kalifornija. Po povratku u Japan 1979, radio je u privredi u čeličani Kobe Steel Ltd, ali se tu jako kratko zadržao i već 1982. prešao u diplomatiju. Prvi šef postao mu je njegov otac.
Zbog školovanja u SAD zvali su ga i "američki đak", tokom svoje karijere zalagao se za što prisnije odnose sa SAD.
Prvi premijerski korak bio je neuspešan. Na funkciji je proveo samo 12 meseci od 2006-2007. godine. Politički se posle toga vratio 2012. opet na funkciju premijera. Na povratku je obećao da je vreme za velike reforme, najveće posle Drugog svetskog rata.
Na paralmentarni izborima 2017. potvrdio je političku dominaciju i potvrdio četvrti put svoj premijerski mandat.
Iako je Šinzo Abe imao liberalnu viziju slobode izbora i konkurentnosti privrede nikad nije kreio nacionalističku i konzervativnu ideologiju. Posebno se zalagao za revidranje ograničenja koja su manetnuta bila Japanskim samoodbrambeni snagama. Započeo je gradnju prvih nosača aviona u posleratnom Japanu, jačanju mornarice i opremanju raketnim sistemima. Posebna pretnja bila mu je Severna Koreja i njen raketni i nuklearni progeam.
U spoljnoj politici zalagao se za veliku Trojku Japan-SAD- Južna Koreja koja bi bila protivteža Severnoj Koreji i Kini. Zalagao se i za transatalnske odnose pre svega za jačanje veza sa EU i NATO paktom. Sa svim američkim predsednicima od Buša Mlađeg, preko Obame, do Trampa je imao bliske veze.
Ostao je upamćen i po tome što je isto odigrao partiju golfa sa Donaldom Trampom isto kako što je njegov deda Nobusuke Kiši odigrao partiju sa tadašnjim šefom Bele kuće Dvajtom Ajzenhauerom.
Kada se vratio 2012, na funkciju premijera pokrenuo je ambiciozni projekat ekonomske revitalizacije zemlje (poznat pod pojmom "Abenomika"), osmišljen da pokrene posustalu ekonomiju i privredu Japana. Ovaj kompleksni društveni eksperiment podrazumevao je povećanu državnu potrošnju, kao i čitav niz značajnih ekonomskih, monetarnih, fiskalnih i strukturnih reformi. Njegova vlada takođe je izdvajala i milione dolara iz budžeta za pomoć programima koji pomažu pojedincima da pronađu životne partnere. Ovi programi pod nazivom "Programi podrške braku" započeti su 2014. godine u nadi da će se time usporiti rapidni pad nataliteta u Japanu.
Kurir.rs/Vreme/A.M.
NE PROPUSTITE
