Tog toplog 22. avgusta 1962. godine pripadnici OAS pripremili su zasedu za predsednika De Gola u Parizu.
Naime oni su trebali da presretnu njegovu kolonu kad je De Gol napuštao Jelisejsku palatu i krenuo prema predgrađu Pariza na kraći odmor..
Jurnjava i pucnjava pariskim ulicama trajala je kratko, ali atentatori nisu uspeli da ubiju De Gola uprkos tome što su ga nekoliko puta imali na nišanu.
De Gol je iz pokušaja atentata izašao nepovređen ali veoma besan. Atentatori su septembra 1962. pohapšeni i osuđeni na smrt streljanjem.
Kazna je jedino izvršena nad organizatorom atentara pukovnikom Ternijem novembra 1962.
Ostatak svoje vladavine De Gol je proveo mirno uprkos demonstracijama 1968 godine i ostao na vlasti sve do aprila 1969. kada ga je zamenio Žorž Pompidu.
Ubrzo posle toga osamdesetogodišnji general umro je u svojoj kući dok je gledao romantičnu seriju.
Ovu priču Francuska nije nikada zaboravila u potpunosti, iako je bila skirvena. Od tad se Francuska mnogo promenila, ali ta priča ostala je nekako u magli sve dok ponovo nije isplivala na površinu ponovo 60 godina kasnije .
Grupa visokih oficira u otvorenom pismu tvrdi da predsednik Francuske ne može da zaustavi dezintegraciju društva koju vrše islamisti.
Francusku je potresao najjači politički zemljotres u poslednjih nekoliko godina nakon što je grupa od 20 penzionisanih vojnih generala potpisala otvoreno pismo u kojem poziva armiju da izvrši vojni puč i zbaci predsednika Emanuela Makrona s vlasti! Grupi penzionisanih generala priključilo se još 80 bivših visokih oficira, što dodatno daje na težini otvorenom pismu.
Cilj je sprečiti građanski rat
Oni navode da predsednik Francuske Emanuel Makron ne može da zaustavi dezintegraciju zemlje koju vrše islamisti. Pismo je objavljeno u u desničarskom magazinu Valer aktuel i u njemu se otvoreno poziva armija da izvrši vojni puč kako bi se sprečio građanski rat u Francuskoj.
Pismo je oštro osudila Makronova vlada, upoređujući ga s neuspelim vojnim udarom koji su pre 60 godina pokušali generali protiv tadašnjeg predsednika Šarla de Gola. Na drugoj strani Marin le Pen, liderka desničarskog Nacionalnog saveza, pohvalila je navode iz pisma. Na predsedničkim izborima naredne godine upravo se očekuje žestok obračun Makrona i Le Penove, koja prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja ima veću podršku u javnosti.
Osamnaest francuskih aktivnih vojnih lica, koji su otkriveni kao potpisnici čuvenog pisma odgovaraće pred vojnim sudom.Jedan od onih koji su potpisali ovo pismo bio je bivši komandant francuske Legije stranaca, general Kristijan Pikuemal.
General je ranije izazvao kontroverzu učešćem u protestu protiv migranata u francuskom lučkom gradu Kaleu u kome je nekada bio zloglasni migrantski kamp "Džungla".
Pikuemal je zaradio lični oštar ukor od načelnika Generalštaba, koji se zarekao da će mu poslati pismo da će generalu reći da „nije dostojan, uništava vojsku i slabi je čineći je predmetom nacionalne kontroverze“.
„Svaki od ovih generala pojavit će se pred višim vojnim sudom. Nakon ove procedure, predsednik Republike će potpisati ukaz o njihovom penzionisanju “, rekao je načelnik Generalštaba.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
