Meksiko je zemlja u čvrstom stisku kartela. Ne postoji deo zemlje gde trgovci drogom nisu prisutni. Ono što je još gore, ako je to uopšte moguće, je što više ne postoji nekoliko ogromnih kartela koji bi podelili zemlju i dogovarali primirja kada broj mrtvih krene da šteti poslu.
Meksiko je sada u rukama više kartela, a brutalna ubistva su svakodnevica.
U Meksiku postoji najmanje 150 organizovanih kriminalih bandi, što je ogroman skok od 2006. kada ih je bilo svega nekoliko. Većina novih grupa sarađuje sa dva najveća kartela - Sinaloom i Halisko nova generacija (CJNG).
Američka agencija za borbu protiv droge (DEA), čijeg je agenta pre skoro 30 godina ubio Kintera i tako dospeo na listu najtraženijih, sastavila je spisak glavnih kartela u zemlji.
Organizacija Beltran Leiva (BLO) - Osnovali su je četiri brata Beltran Leiva - Arturo, Karlos, Alfredo i Hektor. Ranije su bili povezani sa kartelom Sinaloa. Sva braća su ubijena ili uhapšena, ali grupa nastavlja da deluje u delovima Meksika kroz "labave saveze“ sa većim kartelima. Podgrupe se oslanjaju na Halisko nova generacija kartel, kartel Huarez i Los Zetas.
Kartel Halisko nova generacija (CJNG) - Odvojen od kartela Sinaloa 2010. godine, "jedan je od najmoćnijih i najbrže rastućih u Meksiku i Sjedinjenim Državama", prema proceni DEA. Američko ministarstvo pravde veruje da je "jedna od pet najopasnijih transnacionalnih kriminalnih organizacija na svetu“ i da je odgovorna za strahovito nasilje, gubitak života i sve veći obim trgovine više droga. Voća CJNG je Nemesio El Menčo Oseguera Servantes za koga je DEA ponudila 10 miliona dolara nagrade za informaciju koja bi dovela do njegovog hvatanja.
Gereros Unidos (GU) – GU je otcepljena grupa BLO i sarađuje sa CJNG, koristeći iste transportne mreže za šverc drogeu SAD.
Zalivski kartel – Sa sedištem u Matamorosu, Tamaulipas, osnovan je 1920. godine. Raskinuo se sa svojim "siledžijama" Los Zetasom, do 2010. godine, a sukob između dve grupe zvaničnici su nazvali "najnasilnijim u istoriji organizovanog kriminala u Meksiku“. Kartel je sada podeljen na male, konkurentske bande.
Kartel Huarez i La Linea - Ranije su bili povezani sa kartelom Sinaloa, a zatim su počeli da se bore za kontrolu nad Sijudad Huarezom i državom Čivava. Oni i dalje drže udeo u velikom krijumčarskom koridoru između Siudad Huareza i El Pasa u Teksasu.
La Familija Mičoakana - Sa sedištem u državi Mičoakan. Veruje se da se kartel raspao 2011. ali su neke ćelije i dalje aktivne u državama Gerero i Meksiko
Los Zetas kartel - Sastoji se od bivših elitnih pripadnika meksičke vojske. U početku su radili kao ubice za Zalivski kartel, pre nego što su postali nezavisni. Grupa ima reputaciju kao posebno divlja i poznata je po masakrima, ubijanju civila, ostavljanju delova tela na javnim mestima i objavljivanju ubistava na internetu. Glavno bogatstvo grupe nije droga, već organizovano nasilje, uključujući krađu, iznudu, krijumčarenje ljudi i kidnapovanje.
Sinaloa kartel – Smatra se dominantnom organizacijom za trgovinu drogom u Meksiku, ali neki stručnjaci veruju da njihova vlast pomalo slabi zbog nedavnih sukoba među frakcijama i uspona CJNG-a. Osnovao ga je i vodio Hoakin "El Čapo“ Guzman, koji je uhapšen 2014. godine, pobegao je u julu 2015. i ponovo uhapšen u januaru 2016. Osuđen je na federalnom sudu SAD u februaru 2019. Eksperti sada veruju da je kartel imao "horizontalniju strukturu vođstva".
Kartel Tihuana/Areljano Feliks kartel - Sedištem im je u Tihuani. Većina braće Areljano Feliks je uhapšena ili ubijena. Možda ponovo preuzima vlast zbog saradnje sa CJNG.
NE PROPUSTITE
Sve veći broj narko kartela nije im umanjio moć – oni i dalje ubijaju, iznuđuju, kidnapuju i trguju drogom i ljudima. Posao napreduje i diverzifikovao se. Ali dok neke lokalne bande i mafije deluju samostalno, druge su postale narko-franšize.
Najveću moć u Meksiku imaju kartel Sinaloa i kartel Halisko nova generacija. Kartel Sinaloa funkcioniše već 40 godina, a njegov glavni vođa Ismael "El Majo“ Zambada nikada nije uhapšen. Ali pretrpeo je značajan pad kada je kartelovo najpoznatije lice, Hoakin "El Čapo“ Guzman, izručen Sjedinjenim Državama i osuđen na doživotnu robiju.
El Čapova deca, poznata kao Los Čapitos, nastavljaju da se bore za teritoriju na severu i u centru Meksika i seju haos poput svog oca, ali njihova taktika je manje diplomatska, kažu bezbednosni analitičari. Američka agencija za borbu protiv droga (DEA) na meti je kartela Sinaloa od 1985. godine, kada je ta narko organizacija optužena za ubistvo tajnog agenta DEA Kikija Kamarene.
Ovi napori su nastavljeni usred krize sa opioidima u SAD, koja je odnela više od 100.000 života u samo jednoj godini. Uprkos ovim izazovima, kartel Sinaloa se proširio na 14 od 32 meksičke države.
Kartel nove generacije iz Haliska, koji predvodi još jedan od najtraženijih kriminalaca DEA - Nemesio "El Menčo" Oseguera Servantes - kontroliše 23 države i ima manje hijerarhijski sistem.
Grupa je bila preteča narko-franšiza, dozvoljavajući bandama iz drugih država izvan Haliska da dodaju "Nova generacija“ u svoja imena. Formirana je 2015. kao grupa koja se odvojila od kartela Sinaloa i stalno je rasla kako su meksičke snage bezbednosti razbijale veće, poznatije grupe tokom takozvanog "rata protiv droge“. 2015. godine, nakon neuspele operacije hapšenja El Menča, CNGJ je raketnim bacačem oborio vojni helikopter.
Borbe između kartela CJNG i Sinaloa kao i lokalnih mafijaških grupa, ostavile su tragove razaranja: masakri, pucnjave usred bela dana, tela obešena sa mostova, žrtve bačene na ulice i napušteni gradovi. Prema podacima meksičkog Ministarstva unutrašnjih poslova u Meksiku u proseku bude ubijeno 112 ljudi dnevno.
Najgore je u državama Zakatekas, Donja Kalifornija, Kolima, Kintana Ro, Mičoakan, Morelos, Sonora, Čivava i Gvanahuato gde su stope ubistava na 100.000 stanovnika veće ili jednake onima iz najgorih godina u zemljama kao što su Honduras i El Salvador, piše El Pais.
U pokušaju da zaustavi krvoproliće, predsednik Lopet Obrador se okrenuo politici "zagrljalja a ne metaka", koja je, naravno, pala na gluve uši. Meksiko je postao militarizovaniji nego ikada pre.
Pored vojske i mornarice, vlada je stvorila novu snagu, Nacionalnu gardu, koju uglavnom čine vojno osoblje i neki agenti federalne policije. A ove snage bezbednosti su odgovorne za mnoge smrtne slučajeve.
Sara Velaskez, advokat i saradnik Programa za politiku droge u istraživačkom centru CIDE, objašnjava da snage bezbednosti nastavljaju da ubijaju više ljudi nego što ranjavaju, uprkos činjenici da bi njihova misija trebalo da bude hapšenje navodnih kriminalaca.
Istraživači i stručnjaci se slažu da se meksička strategija protiv trgovine drogom nije mnogo promenila sa svakom vladom. "Mislim da ostaje ista, i to je ono što izaziva promene u odnosima moći u grupama“, kaže Velaskez.
Napori da se uhvate glavni narko bosovi i obezglave kriminalne organizacije doveli su do toga da se veliki karteli pocepaju na više od stotinu ćelija koje su zauzele svaki kutak zemlje.
Posao više nije samo trgovina drogom, već bilo koja kriminalna aktivnost: krađa benzina, kidnapovanje, iznuda, trgovina ljudima ili krađa robe iz kamiona i vozova.
Ova situacija je podstaknuta sveopštim nekažnjavanjem. Prema poslednjem izveštaju istraživačkog centra Mehiko evalua, zasnovanom na zvaničnim podacima tužilaca, 95 odsto zločina u Meksiku ostaje nerešeno.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
