Danas su se u Teheranu sastali predsednici Irana, Rusije i Turske i razgovarali o regionalnim i međunarodnim problemima i ekonomiji. Fokus razgovora bio je na predlogu, koji podržavaju UN, da se obnovi izvoz ukrajinskog žita kako bi se ublažila globalna prehrambena kriza.
Danas se vodio i prvi zvaničan razgovor o krizi u Siriji nakon najava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da pokreće invaziju na sever naseljen Kurdima, što bi izazavalo sukob s ruskom vojskom na tom području.
Kakav stav imaju Turska i Iran prema sukobu u Ukrajini? Da li će se između Ukrajine i Rusije uspostaviti sigurni morski koridor koji omogućava transport žitarica? Da li će Erdogan odustati od najavljene vojne operacije "čišćenja od terorista sirijskih gradova Tal Rifat i Manbidž"?
Gosti “Usijanja” bili su Zoran Spasić, direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije i prof. dr Mina Zirojević, Institut za uporedno pravo.
- Sada vidimo koliko je u suštini bilo bitno da se uradi ta resuverenizacija. Svaka država ima ostavljeno sa kim će da održava kontakte i veze. Verujem da je Amerika mislila da sama Turska, da će biti verna, i ostati na evropskom putu. Turska je shvatila da od Evropske unije nema ništa iz razloga što se taj prilazni put Evropskoj uniji produžio na toliko godina da i decenija da je postao besmislen, tako da su odlučili da idu drugačijim putem. Biće jako zanimljivo ako Tursku prime u BRIKS, jer onda imamo jednu zemlju, koja je, u suštini, u dva bloka. To je moguće. Zato što je NATO vojna sila, a BRIKS je više ekonomska. Turska, jer je ključna zemlja, to može i da ostvari. NATO Tursku neće isključiti, zato što više može da izgubi nego da dobije, naravno da je prvenstveno cilj i Kine i Rusije, da Turska bude njihov saveznik - rekla je prof. dr Mina Zirojević, Institut za uporedno pravo u Usijanju.
Zoran Spasić, direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije, istakao je istorijske činjenice u vezi sa diplomatijom Rusije i Irana, ali i detalje nedavne Pekinške deklaracije.
- U vreme sankcija Sjedinjenih Američkih Država i Zapada prema Rusiji, Rusija pokazuje da je te sankcije dotiču, ali ne u onoj meri u kojoj je Zapad očekivao. Kada govorimo o odnosima Rusije i Irana, ne znam da li znate, ali ti odnosi datiraju iz 1522. godine, kada je tadašnje veliko moskovsko vojvodstvo i persijsko carstvo kada su uspostavili diplomatske odnose. Ti odnosi su bili između prijateljstva i rivalstva. Iran ima, na primer, svoju vojnu industriju, ali je pomogao Rusiji kada je reč o bespilotnim odnosima. Briks predstavlja alternativu grupi G20. To je nešto što Zapad plaši - rekao je Zoran Spasić, direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije u Usijanju i dodao:
- Imali smo sastanak BRIKS-a u Pekingu i imamo Pekinšku deklaraciju. Šta piše u toj deklaraciji. Tu se čak 86 puta spoominje reč saradnja, a 105 puta razvoj - rekao je Spasić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
