Dok se situacija u Francuskoj i Grčkoj polako smiruje, Italija i Španija se i dalje bore sa vatrom. A odmora nema, jer sezona požara nije ni blizu kraja.
Blizu grada Saragose – vatra guta sve pred sobom. U apokaliptičnim uslovima španski vatrogasci pokušavaju da se sakriju od vatre, dima.
A u planinama, u blizini glavnog grada Madrida, požar je zahvatio 8.000 kvadratnih metara – suvu travu i šumu. Vatrogasci ostaju na terenu dva dana - do potpunog gašenja požara.
Tokom desetodnevnog toplotnog talasa samo u Španiji je stradalo više od 500 ljudi, a izgorelo je čak 190 hiljada hektara zemlje. Ljudi su očajni, vatrogasci su na izmaku snaga
"Samo je zaiskrilo, opet. Vatra je uz pomoć vetra prešla na drugu stranu i stigla ovde za sat vremena", rekla je Halva Fernandes iz Zamore u Španiji.
"Na izmaku smo snage, ova vrućina na kojoj smo danima je nemilosrdna. Noću, iako su nam protekle dve noći bile lakše, nema odmora. Dežuramo po smenama, ali se mi vatrogasci umorimo. I mi smo ljudi, kao i svi drugi“, tvrdi on. Huan Albes, komandant vatrogasne jedinice u Zamori.
U Italiji, u regionu Toskane, više od hiljadu ljudi evakuisano je iz svojih domova. Požari su za sada pod kontrolom, a snimci dronom pokazuju pravu štetu. Na terenu je ostalo skoro 90 vatrogasaca koji prate situaciju. Život je izgubila 55-godišnja koordinatorka civilne zaštite. U selu Prepotu tokom gašenja požara - smrskalo ju je drvo.
Danima ista, dramatična slika, veliki šumski požari u Evropi su sve češći, nanose veću štetu i sve teže ih je zaustaviti. Toplotni talas dodatno je pojačao sušu.
"Pre pola veka, pa i više, šumski požari nisu imali toliko raspoloživog goriva. Mi to zovemo gorivom, mislim gorivim materijalom. Danas je drugačije. Zašto je tako? Zbog egzodusa sa sela mladi naraštaji odlaze U selima ima starijih ljudi koji više ne mogu toliko da obrađuju zemlju, barem ne tako intenzivno kao ranije“, objašnjava Johan Goldamer iz Globalnog centra za praćenje požara.
Situacija je sada nešto lakša u Grčkoj, Portugalu i Francuskoj, koje su izgubile 40.000 hektara šuma. Sve zbog toplotnog talasa, klimatskih promena i najčešće ljudskog faktora. Evropa bi 2022. mogla da završi sa više opožarenih površina od 2017. godine, najgore godine do sada – kada je izgorelo skoro milion hektara.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
