Jedan aspekt putovanja Nensi Pelosi na Tajvan koji je uglavnom zanemaren je njen sastanak sa Markom Luijem, predsednikom Tajvanske korporacije za proizvodnju poluprovodnika (TSMC). Pelosijevo putovanje poklopilo se sa naporima SAD da ubede TSMC – najvećeg svetskog proizvođača čipova, od kojeg SAD u velikoj meri zavise – da uspostavi proizvodnu bazu u SAD i da prestane da proizvodi napredne čipove za kineske kompanije.
Američka podrška Tajvanu se istorijski zasnivala na protivljenju Vašingtona komunističkoj vlasti u Pekingu i otporu Tajvana da ga Kina apsorbuje. Ali poslednjih godina, autonomija Tajvana je postala vitalni geopolitički interes za SAD zbog dominacije ostrva na tržištu proizvodnje poluprovodnika.
Poluprovodnici – takođe poznati kao kompjuterski čipovi ili samo čipovi – sastavni su deo svih umreženih uređaja koji su postali ugrađeni u naše živote. Takođe imaju napredne vojne primene.
Transformacioni, superbrzi 5G internet omogućava svet povezanih uređaja svake vrste („Internet stvari“) i novu generaciju umreženog oružja. Imajući ovo na umu, američki zvaničnici su tokom Trampove administracije počeli da shvataju da američke kompanije za dizajn poluprovodnika, kao što je Intel, u velikoj meri zavise od lanaca snabdevanja baziranih u Aziji za proizvodnju svojih proizvoda.
Konkretno, pozicija Tajvana u svetu proizvodnje poluprovodnika pomalo liči na status Saudijske Arabije u OPEK-u. TSMC ima 53% tržišnog udela na globalnom tržištu livnice (fabrike ugovorene za proizvodnju čipova dizajniranih u drugim zemljama). Drugi proizvođači sa sedištem u Tajvanu zahtevaju još 10% tržišta.
Kao rezultat toga, 100-dnevni izveštaj o pregledu lanca snabdevanja Bajdenove administracije kaže: „Sjedinjene Države u velikoj meri zavise od jedne kompanije – TSMC – za proizvodnju svojih vrhunskih čipova. Činjenica da samo TSMC i Samsung (Južna Koreja) mogu da naprave najnaprednije poluprovodnike (veličine pet nanometara) „dovodi u opasnost mogućnost snabdevanja trenutnih i budućih [SAD] potreba nacionalne bezbednosti i kritične infrastrukture“.
To znači da dugoročni cilj Kine ponovnog ujedinjenja sa Tajvanom sada više preti interesima SAD. U Šangajskom saopštenju iz 1971. i Zakonu o odnosima sa Tajvanom iz 1979., SAD su priznale da ljudi iu kontinentalnoj Kini i na Tajvanu veruju da postoji „Jedna Kina“ i da joj oboje pripadaju. Ali za SAD je nezamislivo da bi TSMC jednog dana mogao biti na teritoriji koju kontroliše Peking.
Iz tog razloga, SAD pokušavaju da privuku TSMC u SAD da povećaju kapacitet proizvodnje domaćih čipova. 2021. godine, uz podršku Bajdenove administracije, kompanija je kupila lokaciju u Arizoni na kojoj će izgraditi američku livnicu. Planirano je da ovo bude završeno 2024. godine.
Američki Kongres je upravo usvojio Zakon o čipovima i nauci, koji obezbeđuje 52 milijarde američkih dolara (43 milijarde funti) subvencija za podršku proizvodnji poluprovodnika u SAD. Ali kompanije će dobiti sredstva iz Zakona o čipovima samo ako pristanu da ne proizvode napredne poluprovodnike za kineske kompanije, prenosi portal Konzervejšn
To znači da će TSMC i drugi možda morati da biraju između poslovanja u Kini i SAD jer se smatra da su troškovi proizvodnje u SAD previsoki bez državnih subvencija.
Sve je ovo deo šireg „tehnološkog rata“ između SAD i Kine, u kojem SAD imaju za cilj da ograniče tehnološki razvoj Kine i spreče je da ostvari globalnu tehnološku lidersku ulogu.
Trampova administracija je 2020. uvela strašne sankcije kineskom tehnološkom gigantu Huavei koje su bile dizajnirane da odvoje kompaniju od TSMC-a, na koji se oslanjala za proizvodnju vrhunskih poluprovodnika potrebnih za poslovanje 5G infrastrukture.
Huavej je bio vodeći svetski snabdevač 5G mrežne opreme, ali su se SAD plašile da njeno kinesko poreklo predstavlja bezbednosni rizik (iako je ova tvrdnja dovedena u pitanje). Sankcije su i dalje na snazi jer i republikanci i demokrate žele da spreče druge zemlje da koriste Huavejevu 5G opremu.
Britanska vlada je prvobitno odlučila da koristi Huavei opremu u određenim delovima britanske 5G mreže. Sankcije Trampove administracije primorale su London da poništi tu odluku.
Čini se da je ključni cilj SAD okončanje zavisnosti od lanaca snabdevanja u Kini ili Tajvanu za „nastajuće i temeljne tehnologije“, što uključuje napredne poluprovodnike potrebne za 5G sisteme, ali može uključiti i druge napredne tehnologije u budućnosti.
Pelosijevo putovanje na Tajvan bilo je više od kritičnog mesta Tajvana u „tehnološkom ratu“. Ali dominacija njegove najvažnije kompanije dala je ostrvu novi i kritični geopolitički značaj koji će verovatno povećati postojeće tenzije između SAD i Kine oko statusa ostrva. Takođe je intenzivirala napore SAD-a da „ponovne” svoj lanac snabdevanja poluprovodnicima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
