Ujedinjene nacije zatražile su da međunarodni inspektori IAEA dobiju pristup nuklearnoj elektrani u Zaporožju, u Ukrajini, nakon što je granatirana tokom vikenda. Dok Ukrajina optužuje Rusiju da pokušava da digne najveću evropsku nukearku u vazduh, iz Moskve optužuju Kijev da "drži Evropu za taoca".
Koliko je situacija opasna i šta će se dalje desiti?
Zašto je važna nuklearna elektrana u Zaporožju?
Elektrana, izgrađena u sovjetsko doba, najveći je nuklearni reaktor u Evropi. Njenih šest reaktora sa vodom pod pritiskom (od kojih najmanje dva trenutno rade) su važni za Kijev jer mogu da proizvedu struje za do 4 miliona domova.
Smeštena na južnoj obali reke Dnjepar u Enerhodaru, jugozapadno od samog grada Zaporožja, fabrika zauzima izuzetno važnu stratešku poziciju kako za ruske tako i za ukrajinske snage, koje se bore za kontrolu nad lokacijom još od početka rata u Ukrajini.
Zaporožje je pod ruskom kontrolom iako Ukrajinci rade u elektrani, a Kijev i Zapad tvrde da ruska vojska koristi nuklearku kao bezbednu lokaciju za pucanje po ukrajinskim snagama jer, navodno, znaju da im Ukrajinci neće uzvratiti iz straha da ne dodje o nuklearnog akcidenta.
Američki državni sekretar, Entoni Blinken, optužio je Ruse da koriste elektranu kao "nuklearni štit“ rekavši: "Naravno da Ukrajinci ne mogu da uzvrate vatru da ne bi došlo do strašne nesreće koja uključuje nuklearnu elektranu“. To je, piše britanski Gardijan, omogućilo Rusiji da gađa područja poput grada Nikopolja preko reke koji je poslednjih nedelja pod teškom artiljerijskom paljbom.
Referendum u Zaporožju
Proruski lider južne ukrajinske oblasti Zaporožje potpisao je uredbu kojom se omogućuje referendum o pridruženju Rusiji, prenele su Ria Novosti.
Južni deo te oblasti je pod ruskom kontrolom od početka rata.
Šta se sada dešava?
Postoje dva pitanja koja izazivaju sve veću zabrinutost zbog situacije u elektrani. Međunarodni zvaničnici za nuklearnu bezbednost brinu zbog nedostatka rezervnih delova, pristupa rutinskom održavanju reaktora i nedostatku kontakta sa osobljem, što je sve poremećeno zbog sukoba koji je u toku.
Drugo pitanje je raketna paljba oko fabrike tokom vikenda, pri čemu Rusi i Ukrajinci upiru prstom jedni u druge. Prema Energoatomu – ukrajinskoj nuklearnoj agenciji – udari su bili blizu područja skladišta istrošenog goriva, a operater tvrdi da su ruske trupe "posebno ciljale“ na kontejnere uprkos prisustvu ruskih trupa na lokaciji.
Međutim, vredi napomenuti da su ukrajinski zvaničnici ponekad pomalo preuveličali tvrdnje o nuklearnim rizicima sukoba u Černobilju i Zaporožju – tako da za sada nije jasno koliko je incident ovog vikenda bio opasan sam po sebi.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je Ukrajinu da "drži Evropu kao taoca" situacijom u Zaporožju.
"Lideri UN-a i IAEA-e ne usuđuju se direktno da kažu ko je pretnja. Jasno pokazuju da su nespremni da upru prstom u Kijev", rekla je danas Zaharova. "Uzeli su celu Evropu za taoca i nemaju ništa protiv toga da spale nuklearku u ime svojih nacističkih idola", dodala je ona.
Ukrajinske obaveštajne službe tvrde da su Rusi minirali Zaporožje i da je ruski general major Valerij Vasiljev, koji komanduje garnizonom u Zaprožju i zadužen je za hemijsku, biološku i radijacijsku odbranu ruskih oružanih snaga, navodno rekao: "Bile ili ruska zemlja ili spaljena pustinja".
Međutim, velika i namerna detonacija u Zaporožju mogla bi nuklearno da kontaminira ne samo Ukrajinu već i južnu Rusiju, tako da i ukrajinske tvrdnje treba uzeti sa rezervom.
Koliko je opasno granatiranje oko fabrike?
Reaktori su dizajnirani da izdrže značajan udar poput civilnog aviona koji se zabija u njih. Zaštićeni su čelikom i armiranim betonom, kao i sistemima za zaštitu od požara, iako bi udar "ozbiljnijeg" projektila mogao da napravi probleme.
Skladišta u kojima se nalazi istrošeno gorivo, međutim, nisu izgrađena sa sličnim nivoom zaštite, što znači da je ispuštanje istrošenog goriva verovatno veći rizik od borbe nego katastrofalni proboj reaktora, iako je ograničeniji.
Realnost je da je situacija u fabrici u smislu bezbednosnih operacija verovatno najozbiljnije pitanje, pošto je pogoršanje bezbednosnog režima izazvano sukobom pogoršano rizikom od štrajka.
Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Marijano Grosi opisao je tekuću krizu bezbednosnog nadzora kao strašnu pretnju po javno zdravlje i životnu sredinu u Ukrajini, i daleko izvan njenih granica, opisujući situaciju kao "potpuno van kontrole“.
"Imate katalog stvari koje nikada ne bi trebalo da se dešavaju ni u jednom nuklearnom objektu“, rekao je on. Dok je Grosi predložio misiju u elektranu, ironično, Ukrajina je blokirala inicijativu, a Energoatom je još u junu tvrdio da bi svaka poseta legitimisala prisustvo Rusije tamo.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
