Na društvenim mrežama prve nedelje avgusta pojavile su se slike na kojima su se mogli videti delovi rakete koja je navodno pogodila jedan ruski radar. Simpatizeri Kijeva i vaskolikog Zapada slavodobitno su saopštili da je uništen osmatrački radar PVO sistema S-300 koji je pogođen sa protivradarskom raketom američke proizvodnje AGM-88 HARM.
Da se radi o HARM protivradarskoj raketi nije bilo sumnje, međutim, radar iz nekog razloga nismo videli. I, onda su krenule spekulacije na tu temu ko je ispalio protivradarsku raketu? Odakle, sa koje leteće platforme. Neki su navodili avion, neki dron MQ-9 Repier, a neki i helikoptere koe su Amerikanci dostavili Ukrajincima iz avganistanske zaostavštine Mi-17V5.
Bilo je i onih koji su rekli da je zapravo na ruske položaje pucano sa Crnog mora i da su bili u pitanju američki borbeni avioni koji su poletlei iz Rumunije. Međutim, od ove poslednje verzije ništa nije bilo tačno i radilo se o čistoj fikciji.
Trebalo je da prođe još nekih nedelju dana da ponovo se pojave fotografije ostataka protivradarske rakete. Ovaj put detaljniji i utvrđeno je da se radi o prvoj seriji raketa koje su proizvedene 1985. godine, koja je promašila radar i zakucala se u zemlju u Donbasu.
Pentagon je posle pojave raketa i potvrdio da je Kijevu donirao protivradarske rakete sa kojima bi trebao da onesposobi rusku radarsku mrežu pre svega na jugu Ukrajine u Hersonskoj oblasti i na Krimu, ali i u Donbasu.
Navodno vojna inspekcija koja je poslata da proveri kako Ukrajinci koriste HARM rakete protiv Rusa su bili zadovoljni, pa su predložili da se poveća isporuka ovi raketa.
Po svemu sudeći američki vazduhoplovni tehničari su uspeli da prilagode ruske borbene avione pre svega lovce MiG-29 za nošenje ove protivradarske rakete. Ta ideja nije bila nikakva nepoznanica jer su još sredinom 1990-tih ruski borbeni avioni bili prilagođavani za nošenje protivradarske rakete.
Izgleda da su Rusi shvatili veoma ozbiljno dolazak ovih protivradarskih raketa pa su počeli drugačiju taktiku da primenjuju i da raspršivaju PVO baterije i divizione na širokom prostoru Ukrajine i Krima.
Kako vreme odmiče za rusku PVO u Donbasu, Herosnu i Krimu dolazi novi izazov isti onaj sa kojim su se raketaši PVO Vojske Jugoslavije susreli 1999, a pre toga raketaši VRS nad Republikom Srpskom 1995. Ratovi na Balkanu pokazali su da te rakete i nisu neki veliki bauk i da se mogu savladati uz primenu mašte i dobre obučenosti.
AGM-88 HARM
AGM-88 HARM je protivradarska raketa srednjeg dometa. HARM je skraćenica od High speed Anti Radar Missile, odnosno protivradarskoj raketi. Njen razvoj započeo je 1974. Raketa može da dejstvuje po radarima koji rade u režimima kontinuiranog ili impulsnog zračenja, koai i po onima koji menjaju frekvenciju u toku rada. Glava za samonavođenje rakete sposobna je da reaguje na na radarsko zračenje u talasnom opsegu 3,5,10 i 25 cm. U moemoriji računara se čuvaju se etaloni radarskih stanica protivnika. Primljeni signal se upoređuje sa etalonskim radom radi brze identifikacije. Za akriviranje bojeve glave se koristi laserski upaljač.
Krajem 1980 tih razvijena je nova varijanta nosila je oznaku AGM-88B koja je i ispiručena Ukrajini iz skladišta armije SAD. Bojeva glava ove rakete ima dvostruko veći radijus u poređenju sa verzijom AGM-88A. To je ostvareno novom konstrukcijom bojeve glave koja se izrađuje od legure volfarma.
Ubrzo je razvijena je i verzija AGM-88C, koja je izvršena modernizacija glave za samonavođenje rakete koja uključuje dvostruko povećanje radne frekvencije i računare sa povećanom brzinom rada.
Kako HARM napada radarsku stanicu
Postoje tri načina, PRVI kada je odranije poznat tip radara i rejon razmneštaja radarske i raketne jedinice, tada pilot pomoću stanice za radiotehničko izviđanje ili prijemnika radarskog zračenja otkriva objekat dejstva, a posle zahvata sa glavom sa samonavođenje lansira raketu. Drugin način dejstva primenjuje se kad se radarske stanice slučajno otkriju u toku borbenog leta aviona.
Treći način dejstva se primenjuje u onim objektima dejstva gde je otkirven radiotehnički senzor za izviđanje, a glava za samonavođenje nije ostvarila zahvat..
Za potrebe OS SAD i saveznika prizvedeno je više od 17.500 primeraka ovih raketa koje se nalaze i u naoružanju RV Velike Britanije, Nemačke, Španije, italije, Australije i sad Ukrajine.
Kurir.rs/A.Mlakar
TT Podaci
Preklo: SAD
Namena: Protivradarska raketa AHM-88 HARM
Nosači: F-16, F/A-18, F-15E, F-4, PANAVIA Tornado
Vođenje: Pasivno radarsko
Dimenzije: dužina: 4,17 m, prečnik tela 254 mm,
Lansirna masa: 361 kg
Masa bojeve glave: 66 kg
Upaljač: aktivni laserski
Pogon: raketni motor na čvrsto gorivo
Domet: 25 km
NE PROPUSTITE
