„Ratovanje se zasniva na obmani“, pisao je još kineski strateg Sun Cu. Ukrajinci koriste makete oružja kako bi privukli rusku artiljeriju. Sa maketama aviona iskustva ima i Srbija tokom bombardovanja 1999.
Laki višecevni bacači raketa, poznati pod akronimom HIMARS, jedno su od oružja koje bitno utiče na front u Ukrajini. Ova američka artiljerija omogućava Ukrajincima da pogode ruske položaje i skladišta municije duboko u okupiranoj teritoriji na jugu zemlje, oko Hersona.
Zato ruska armija ima poseban pik na HIMARS. Prema izveštajima medija i sa društvenih mreža, u avgustu su Ukrajinci to odlično znali da iskoriste.
Navodno su na bojnom polju postavljene brojne makete koje verno odgovaraju HIMARS-u, čime su ubijene dve muve jednim udarcem: kada Rusi gađaju makete, Ukrajinci vide gde su položaji ruske artiljerije. Uz to, skupi projektili troše se da se gađaju jeftine makete.
Još je kineski general, strateg i filozof Sun Cu u šestom veku pre Hrista u svom spisu „Umeće ratovanja“ preporučivao da se koriste „mamci“, kako bi neprijatelj pogrešno procenio snagu nečije vojske. „Čitavo ratovanje počiva na zavaravanju“, pisao je Sun Cu.
Rimski imperator Julije Cezar opisao je kako je u Galskom ratu postavio logor i legionare, tako da deluju kao velika i teško naoružana vojska. A onda se približio neprijatelju sa druge strane, dok je ovaj motrio na logor.
Tokom Američkog građanskog rata je južnjački general Robert Li na frontu u Virdžiniji masovno postavljao takozvane „kvekerske topove“, nazvane prema pacifističkoj religijskoj zajednici kvekera. To su u stvari bila debla ofarbana u crno, ali iz daljine su izgledali kao veoma jaka odbrambena linija.
Sa dolaskom motorizovanog rata, promenile su se i makete. U Prvom svetskom ratu su i Britanci i Nemci koristili makete tenkova. Ali, kako su u tom ratu konji još igrali važnu ulogu u logistici, bilo je i mnogo maketa konja – jednostavnih drvenih naprava sa ćebetom preko. To je trebalo da zavara izviđačke avione neprijatelja.
Čuven je manevar saveznika pre invazije na Normandiju 1944. godine. U Engleskoj su postavljeni lažni tenkovi na naduvavanje, što je ubedilo generale Vermahta da će se invazija odigrati na drugom mestu.
Američka armija imala je čitavu specijalnu jedinicu poznatu kao Armija duhova (Ghost Army), zapravo putujuću prevaru. Imali su balone u obliku tenkova i kamiona, makete aviona, moćne zvučnike koji su emitovali zvukove trupa i vozila. Veruje se da je Armija duhova akcijama u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Luksemburgu spasila živote hiljada američkih vojnika.
Kad je NATO počeo bombardovanje SR Jugoslavije u martu 1999, bilo je jasno da će jedan od prvih ciljeva biti vojni aerodrom Batajnica. I bio je. Samo što su tamo uglavnom stradale makete aviona MiG 29 na brzinu napravljene u fabrici nameštaja „Vojvodina“ u Novoj Pazovi.
To je za nedeljnik Vreme još pre dvadeset godina ispričao Radoje Blagojević, vazduhoplovni modelar koji je učestvovao u izradi. Kaže, korišćeno je sve što im je došlo pod ruku, drvo, metal, makete su sa gornje strane oblagane štamparskim limom i farbane istom bojom kao pravi avioni. Imale su točkove da se prebace do piste.
„Vrlo brzo je urađena prva maketa, za 21 dan, za kratko vreme urađeno je još pet komada, izlazile su za tri do četiri dana“, prisećao se Blagojević. Rekao je da su sve makete pogođene svega par sati pošto su postavljene.
Prevare na bojnom polju zahtevaju tako malo resursa da ih koriste i terorističke grupe. Iračka vojska je 2016. godine zaplenila između ostalog i makete tenkova i teretnih vozila koje je ranije koristila Islamska država.
Iako mahom od drveta, iz daljine su vozila izgledala verno originalu. A pošto današnji sateliti i dronovi bolje vide nego izviđači od pre osamdeset godina, u ovim maketama su čak bile i lutke kakve se obično nalaze u buticima. Virile su kroz prozore, i čak imale brade.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
