Sto godina nakon što je Benito Musolini preuzeo vlast, njegov kult i dalje živi u italijanskom gradu Predappio, gde na desetine hiljada ljudi svake godine posećuje njegov grob. Mnogi od njih dolaze iz radoznalosti, a drugi iz nostalgije za prošlošću koja inspiriše postfašističku partiju Italijanske braće, prema svim anketama verovatnog pobednika parlamentarnih izbora 25. septembra.
Bela mermerna bista „Il Dučea“ (vođe) krasi kriptu porodične kapele na groblju u severoistočnom gradu u kojem je rođen Musolini, a njegov sarkofag je umotan u italijansku trobojku. „Nikada te nećemo zaboraviti“, napisao je jedan posetilac u Zlatnoj knjizi, dok drugi obećava vaskrsenje Musolinijevih ideja: „Ponovo ćemo se roditi!“ i „Vratićemo se!“
Mladi posetilac obrijane glave, vidno uzbuđen, jednom je rukom obrisao nadgrobni spomenik, a drugom salutirao u fašistički pozdrav čoveku koga naziva „ocem zemlje“. Neki kritičnije pristupaju nasleđu Musolinija, koji je preuzeo vlast posle takozvanog „Marša na Rim” u oktobru 1922. godine, da bi 1925. godine uspostavio diktaturu koja je trajala do 1943. godine.
"Musolini je bio veliki državnik. Doneo je zakon o radu i socijalnu zaštitu. Ali je napravio grešku što je sklopio pakt sa Hitlerom i prihvatio sramne rasne zakone", kaže 42-godišnja službenica Fabijana di Karlo, koja je putovala u Predapio sa njena ćerka.
Njeno gledište je tipično za mnoge Italijane koji pozitivno ocenjuju Musolinijevu politiku pre sklapanja saveza sa nacistima i ulaska u Drugi svetski rat. Anketa ISPSOS-a sprovedena prošle godine pokazala je da 66 odsto Italijana između 16 i 25 godina smatra da je fašistički režim bio „diktatura i osuđuju je, ali priznaju i neke beneficije“.
Stogodišnjica Musolinijevog uspona na vlast prilika je za ponovnu procenu nasleđa fašizma zbog rastuće popularnosti Đorđa Melonija, lidera braće Italijana koji će verovatno postati novi premijer Italije. Njena stranka je izrasla iz Socijalnog pokreta (MSI) i osnovale su je Musolinijeve pristalice nakon njegove smrti u aprilu 1945.
Mnogi glasači u Predapiju kažu da će glasati za Đorđa Melonija, kao i Fabijana di Karlo, koja smatra da su Italijanska braća „inteligentna i kompetentna” partija i nada se da će Italija sa njom dobiti prvu ženu premijera.
Meloni insistira da u njenoj stranci, koja ima evroskeptični, nacionalistički hrišćanski program, „nema mesta nostalgiji za fašizmom”. Ipak, on i dalje odbija pozive da se sa loga stranke ukloni plamen u bojama italijanske zastave, koji je preuzet sa loga neofašističkog MSI.
Njeni izgledi za dolazak na vlast su veliki, što izaziva zabrinutost širom Evrope. Ankete predviđaju da će dobiti 24 odsto glasova u koaliciji desnog centra, koja bi, prema anketama, zajedno trebalo da ostvari 47 odsto.
„Mislim da nema pretnje od povratka istorijskom fašizmu“, kaže Đanfranko Miro Gori, lokalni lider Nacionalne unije italijanskih partizana. Međutim, mogući su autoritarizam i ograničavanje sloboda, na primer medijskih sloboda“, smatra on.
Međutim, 39-godišnji Ivano, pristalica Musolinija koji radi u vinogradu Kuneo na severozapadu Italije i došao je da poseti Predapio, uveren je da Italija nema čega da se plaši ako Meloni pobedi. "Ona nije fašista. Ona je za savez Evrope i Amerike i protiv Putina".
Svake godine Musolinijev grob poseti više od 70.000 posetilaca, pa je takvo interesovanje prirodno praćeno turističkom aktivnošću. Brojne prodavnice nude neofašističke suvenire poput "antikomunističkih narukvica", kukastih krstova i boca vina sa etiketama sa Dučeovim likom.
Prodaju i plakate sa porukom "Italija Italijanima", čak i "Fašistički priručnik". Đovana i Alesandro, par u četrdesetim godinama iz Milana, kupili su Musolinijev kalendar za uspomenu. "Nadamo se da će Meloni pobediti. Ona će uvesti red i sigurnost", predviđa Alesandro.
U blizini kuće u kojoj je Musolini rođen i gde je njegov otac imao kovačnicu, postavljena je izložba o Musolinijevom pohodu na Rim, koja posetioce upoznaje sa mračnom istorijom fašizma. Među 170 eksponata pozajmljenih iz privatnih kolekcija su uniforme, sablje, vatreno oružje i požutele fotografije koje dokumentuju akcije Musolinijevih crnokošuljaša, njihove veze sa katoličkom crkvom i industrijom.
"To je kulturni događaj koji nas na objektivan, dokumentovan način poziva da razmislimo o tome šta je bio Marš na Rim. To nije izvinjenje fašizma", rekao je Franko Franko d'Emilio, jedan od kustosa izložbe. . Cilj je „da Predappio postane poznat po tome šta jeste, italijanska prestonica istorije fašizma“, komentariše Frančesko Minutiljo, bivši vođa Italijanske braće.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
