Ukrajinska kontraofanziva nije došla kao plod ratne sreće, kosmičke pravde ili nečeg trećeg. Kontraofanziva je posledica nekoliko determinišućih faktora.
Prvi faktor je zaustavljanje ruske agresije. Sa tri pravca napada, stvar se svela na Donbas i jugoistok. Nije bilo značajnijeg napredovanja, i nije prvi put da Rusi napuštaju položaje od 24.februara.
Drugi faktor je pomoć u oružju i materijalu u skladu sa članom 51. Povelje OUN. Ova pomoć se pokazala kao ključna i to u pogledu dometa cevne artiljerije i razornosti i preciznosti dejstava. Ruska prednost je bila u masovnoj artiljerijskoj vatri, ukrajinska strana nije imala adekvatan domet za vođenje artiljerijskih duela.
Treći faktor je obaveštajni rad. Ovu komponentnu ne treba zanemarivati, a ona se nadovezuje na izviđačka dejstva i objedinjavanje svih tih podataka u jednu svrsishodnu celinu. Ukrajinski sistem ARTA je smanjio vreme pribavljanja podataka, određivanja cilja i dejstva. HIMARS kao vrlo okretan višecevni lanser raketa je stavljen na upotrebu u okviru ukrajinskih specijalnih jedinica, a ne artiljerijskih jedinica. Jer svojom pokretnošću ovi sistemi su bili namenjeni akcijama po sistemu „udri i beži“, a zbog prirode dejstva dodeljeno je jedinicama kojima je u opisu zadataka da vrše prepadna dejstva. I upravo takvi prepadni napadi ugrozili su neprikosnovenu rusku pozadinu, logistiku i komandu.
Četvrti faktor je odabir taktike kojom će se voditi operacije. Ukrajinska strana je udžbenički izvršila artiljerijsku pripremu bojišta. A to podrazumeva uništenje neprijateljskih komunikacija i primena A2/AD na određenim potezima, uništenje skladišta sa municijom ( a koja su neadekvatno formirana od strane ruske vojske). I dalje je nejasno da li je ruski artiljerski tornado posustao zbog uništavanja municije ili zbog nedostatka municije. Pojedini vojni analitičari govore da su dejstva sa 80.000 granata dnevno, spala na oko 30.000 granata. Pojavile su se vesti da će se Rusija trampiti sa Severnom Korejom, po sistemu mi „vama hranu, vi nama granate“. Definitvno domet oruđa koje je dobila Ukrajina svakako je zauzdalo rusko napredovanje. Saveznik svakog stratega je momentum, ali je takođe i najveći neprijatelj. Taj odabir kada ćete preuzeti inicijativu je ključan. Na kraju znamo da su Ukrajinci vezali ruske snage kod Hersona, dok su izvršili proboj na severo-istoku. Ruske snage su se našle u okruženju na južnom pravcu, više akcija forsiranja reka je propalo uz gubitke gomile ljudi i tehnike.
Peti faktor su veoma izražene socio-ekonomske protivurečnosti u samim ruskim trupama. Društvene mreže su pune razočaranih „dobrovoljaca“ koji nisu dobili obećane, a ni pripadajuće plate. Više je nego jasno da rat vode ljudi iz najnerazvijenijih delova Rusije, odnosno sirotinja koja je sa ko zna kakvim motivima dospela u Ukrajinu. Na to treba dodati i prisilno mobilisano stanovništvo, ali i velike gubitke iskusnih i uvojčenih jedinica koje je Rusija pretrpela na samom početku agresije. Jedinice se ne mogu obnavljati preko noći, potrebna je obuka, iskustvo, moral i koordinacija. Sve to danas dolazi na naplatu. Dugo već evropske armije u svojim izveštajima navode probleme koordinacije (C2).
Ovu ofanizivu treba posmatrati kao jednu združenu operaciju, navodi se da je pokrenuto čak 29 nezavisnih operacija na 12 pravaca. Za sada nema jasnih potvrda o broju ukrajinskih vojnika, međutim ne bih isključio da se radi o broju koji možda dostiže i milion boraca na raspolaganju.
Za očekivati je da će se ponovo povesti pozicione borbe na prigodnim tačkama kontakta.
Logistika je od prvog dana bila ruska slabost, povećanjem distance i nedostatkom železničkog transporta sve je bilo teže održavati snabdevanje koje su ukrajinske oružane snage aktivno onemogućavale, što je i dovelo do redukovanja početnih ciljeva agresije.
Da Ukrajina nije slučajno odabrala baš ovaj trenutak za napada upućuje nas okolnost da je uspotavljena „vruća linija“ za Ruske vojnike koji bi mogli zakazati svoju predaju. Ovakav jedan psihološko-propagandni potez upućuje na dobro poznavanje situacije u ruskim redovima koji su zaklizali u nered i apatiju.
Povlačenje trupa u neredu upućuje da nema poverenja u neposredne i više rukovodioce. Pred nama je zavođenje discipline u ruskim jedinicama koje može biti povereno Rosgardi i čečenskim militantima, što će samo dodatno pogodovati širenju nezadovoljstva, pa čak i sporadičnih pobuna.
Odmazda je očekivana reakcija. Pogođene su termoelektrane i toplane. Sa ruske državne televizije Margo Simonjan je pozvala u tv emisiji na udare po ovim ciljevima. Postavlja se pitanje zašto tako transparentan izbor civilne kritične infrastrukture, a što je najopasnije ova pretnja je realizovana.
Zapad sada definitivno mora da podrži formiranje višeslojne protiv vazdušne odbrane, jer je neophodno pronaći odgovor na ruske raketne napade, kako zbog trupne zaštite tako i zbog kritične infrastrukture. Do sada je Rusija lansirala oko 3,500 raketa, što nije nimalo mali broj, ni jeftina aktivnost.
Ni jedan kredibilan izvor još nije saopštio posledice sankcija na rusku vojnu industriju, koliko je ona usporena, da li se radi o namernoj štednji resursa, ili o praznim skladištima to ne znamo još uvek. Upućen poziv za pomoć Iranu i Severnoj Koreji može biti samo indikator da su proizvodni kapaciteti smanjeni. NR Kina i podržava Rusiju u medijskom ratu , malo je verovatno da bi isporukom oružja Rusiji rizikovali da upropaste svoj položaj sa političkim Zapadom.
Političke posledice po vlast Vladimira Putina počinju da se ispoljavjau, čak i akademsko osoblje sa Lomonosova je pozvalo na odgovornost. Kadirov javno traži krivce. Vojni blogeri preispituju rezultate iz prethodnih nekoliko dana. Ukoliko dođe do unutrašnjih obračuna, traženja „brzih rezultata“ verovatno je očekivati greške na terenu. Snažan politički pritisak da se sramota pred celim svetom ispravi može voditi u nove ishitrenosti. Staloženost i sistematičnost je najveći saveznik Ukrajine. Sukob dve ratne doktrine se odvija pred našim očima, i još jednom se potvrdilo da vojna moć nije u broju tenkova, raketa i vojnika već u obuci, doktrini i saveznicima. Rusija se nalazi simbolički u 1942. godini, kada je i Nemačka imala izbor da sklapa mir, kasnije je ceo saveznički industrijski potencijal bio protiv iscrpljene Nemačke industrije. Današnja Rusija svakim danom biće u sve lošijoj ekonomskoj situaciji, prekid dotoka gasa ka Evropi učiniće je još siromašnijom, a iza Ukrajine su najbogatiji na svetu.
Kurir.rs/Darko Obradović
NE PROPUSTITE
