Istorijska misija američkog predsednika Džoa Bajdena sada je jasna - prevođenje sveta kroz najalarmantniju nuklearnu situaciju od Hladnog rata.
Svi drugi Bajdenovi izazovi – od visoke inflacije, kovida, klimatskih promena i obračuna sa Kinom – blede u odnosu na opasnost koju predstavlja nova eskalacija rata u Ukrajini od strane ruskog predsednika Vladimira Putina.
Putinova implicirana pretnja da bi mogao da upotrebi nuklearno oružje, izrečena u govoru u sredu – i njegovo upozorenje da ne blefira – učinili su da Bajdenov govor na Generalnoj skupštini UN deluje još ozbiljnije.
"Ovo je rat da se Ukrajini uskrati pravo da postoji kao država i da se ukinu prava Ukrajinaca da postoje kao narod“, rekao je Bajden, označivši invaziju kao direktan napad na poredak zasnovan na UN pravilima. "To bi trebalo da vam zaledi krv u žilama", dodao je on.
Putinova najava delimične mobilizacije izvan Rusije se doživljava kao priznanje neuspeha njegove dosadašnje operacije u Ukrajini i sve većeg unutrašnjeg političkog pritiska. Ali predstojeći referendumi na osvojenoj ukrajinskoj teritoriji o pridruživanju Rusiji, koje Zapad opisuje kao prevaru, dovode rat do nove napete faze.
Ako se ove oblasti pridruže Rusiji, ukrajinski napadi na njih upotrebom zapadnog oružja bi se teoretski mogli protumačiti kao napad na samu Rusiju. Ovo potencijalno čini Putinovu pretnju da će upotrebiti nuklearno oružje za odbranu ruske teritorije prilično ozbiljnom eskalacijom.
Ruski lider očigledno želi da uplaši zapadnu javnost i da natera Vašington i savezničke prestonice da ponovo razmisle o svojoj podršci Ukrajini, koja je pomogla da se njegova invazija pretvori u takvu katastrofu.
Putin bi mogao da blefira o mogućoj upotrebi ruskog nuklearnog arsenala. Ali opet, možda i ne blefira.
Glavni analitičar CNN-a Džon Miler smatra rekao je da su Centralna obaveštajna agencija i Odbrambena obaveštajna agencija provele godine proučavajući Putinovu psihologiju, uključujući njegove opsesije muževnošću i da izgleda mačo i opasno i i kako bi reagovao ako počne da izgleda slabo.
"Upotreba nuklearnog oružja je najozbiljnija vrsta strateške odluke koju svetski lider može da donese, ali sa liderom koji toliko ulaže u imidž kao Putin, možda postoji emocionalni faktor u toj odluci“, rekao je Miler. "Dakle, trenutno niko u obaveštajnoj zajednici SAD ne procenjuje da je verovatnoća upotrebe taktičkog nuklearnog oružja na nuli“, rekao je Miler.
Putin svakako ima istoriju ispunjavanja svojih pretnji. Ukrajinski generali i strani vojni eksperti su izrazili bojazan da bi ruski lider, ako bude sateran u ćošak, mogao da upotrebi ograničeno taktičko nuklearno oružje kao demonstraciju sile ili da uništi više sredstava ili vojnih jedinica.
Miler je rekao da je sada najhitnije pitanje za Zapad – i ono o kojem bi lideri trebalo da raspravljaju na Generalnoj skupštini UN – šta učiniti u vezi sa potencijalnom upotrebom taktičkog nuklearnog oružja od strane Rusije?
"Kada bi takvo oružje bilo raspoređeno protiv Ukrajinaca na ograničen način, kakav bi bio odgovor i NATO-a, i Sjedinjenih Država i sveta? Još uvek postoje zemlje koje se ograđuju od sankcija Rusiji. Da li bi raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja podstaklo svet protiv Putina? Ako da, da li bi on to shvatio i da li bi ga bila briga?" rekao je Miler.
Dok taktičko nuklearno oružje stvara manji radijus eksplozije i ograničenije padavine od strateških bojevih glava, lansiranje čak i najograničenijeg tipa takvog oružja predstavljalo bi "ogromnu promenu igre", dodao je Miler.
"Ključno pitanje trenutno je: da li su se NATO i Sjedinjene Države složile šta će tačno uraditi u tom scenariju i da li je to preneto tajnim kanalima u Rusiju? Mi se igramo kukavice sa visokim ulozima“, rekao je on .
Svaka upotreba taktičkog nuklearnog oružja bi prešla prag u istoriji ratovanja i ostavila Zapadu pred dilemom kako da odgovori bez pokretanja pune nuklearne razmene.
Čak i ako nuklearni poker sada prestane, Putin je već uspostavio zlokobni novi primer samo pominjanjem ruskog nuklearnog arsenala kao poluge u ograničenom sukobu. Drugi tiranski režimi i željene nuklearne države slušaju uputstva.
U vreme kada je ideja o neširenju nuklearnog oružja pod ekstremnim pritiskom, Bajden je imao ovo upozorenje: "Nuklearni rat se ne može dobiti i nikada se ne sme voditi".
I drugi predsednici su često govorili nešto slično. Ali on je prvi američki glavnokomandujući u poslednjih 40 godina koji mora da se boriti sa nuklearnim obračunom u punom obimu ne kao teoretskom mogućnošću, već kao realnim rizikom.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
