DOK RUSIJA PRETI NUKLEARNIM RATOM U UKRAJINI, KINA GLEDA NA DRUGU STRANU! Da li je počeo politički raskol Moskve i Pekinga?

Susret ruskog predsednika Vladimira Putina sa kineskim liderom Si Đinpingom u Uzbekistanu prošle nedelje na sastanku Šangajske organizacije o saradnji bio je znatno drugačiji nego što je to izgledao njihov trijumfalni sastanak u Pekingu, nedeljama pre ruske invazije. U Uzbekistanu nije bilo više tolike srdačnosti, piše CNN u svojoj analizi.

Kako navodi CNN više nije bilo hvaljenja njihovog "bezgraničnog" prijateljstva, koje je proglašeno na dan otvaranja Zimskih olimpijskih igara, koje su održane u Pekingu.

I sam Putin je po ovom mediju priznao da Peking ima određena pitanja i izražava zabrinutost u vezi kako navodi CNN "posrnulom" invazijom, nagoveštavajući da kineska podrška ima svoju granicu i da dolazi vreme asimetrije u rusko-kineskim odnosima, koja raste.

Kako navodi CNN u svojoj analizi Si Đinping nije čak ni pomenuo "strateško partnerstvo" Pekinga i Moskve, primećuje Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin u Pekingu.

"To je bila najrazboritija ili najskrivenija izjava, koju je Si rekao o rusko-kineskim odnosima, rekao je profesor Ši.

"Promena tona nije iznenađujuća s obzirom na niz ponižavajućih poraza Rusije na bojnom polju, koji je razotkrio Putinovu slabost i njegovim prijateljima i neprijateljima. Ti neuspesi dolaze u lošem trenutku i za Sija, koga samo nedelje deli da traži treći mandat koji krši norme na ključnom političkom sastanku. Pod Sijem, Kina je uspostavila sve bliže veze sa Rusijom. Već suočen sa domaćim nevoljama zbog usporavanja ekonomije i njegove nepopustljive politike nultog Kovid-a, Siju je bila potrebna projekcija snage, a ne ranjivost, u njegovom lično podržanom strateškom savezu", navodi CNN u svojoj analizi.

CNN naovdi da je Putin šest dana kasnije, u očajničkoj eskalaciji razornog rata, u televizijskom govoru najavio „delimičnu mobilizaciju“ ruskih građana, pa je čak i podigao avet upotrebe nuklearnog oružja.

Nije poznato da li je Putin razgovarao o svojoj planiranoj eskalaciji krize u Ukrajini sa Sijem tokom njihovih poslednjih razgovora, kao što ostaje otvoreno pitanje da li je Putin rekao Siju o planiranoj invaziji na Ukrajinu kada su se poslednji put sastali u Pekingu.

Nekim kineskim analitičarima, Putinovi neuspesi i eskalacija rata ponudili su Kini priliku da se udalji od Rusije – suptilni pomak koji je započeo susretom Sija sa Putinom.

„Kina nema drugog izbora osim (da) se drži dalje od Putina zbog njegove eskalacije rata, njegove agresije i aneksije i njegove ponovne pretnje nuklearnim ratom“, rekao je profesor Ši sa Univerziteta Renmin.

„Kina nije htela da se ovaj nepažljivi prijatelj (da) bori. Ono što bi mogla da bude njegova sudbina na bojnom polju nije posao kojim Kina uopšte ne može da upravlja.”

Ali drugi su skeptičniji. Putinovo otvoreno priznanje bojazni Pekinga ne mora nužno da signalizira razdor između dva saveznika, umesto toga, to bi mogao biti način da Kina dobije malo diplomatskog prostora za pomeranje, posebno s obzirom na to kako je njena prećutna podrška Rusiji narušila imidž Pekinga u Evropi, rekla je Tereza ​​Felon, direktorka Centra za evropske azijske studije Rusije u Briselu.

„Moj utisak je bio da je Peking samo želeo mali deo dnevnog svetla između Kine i Rusije, ali mislim da su mnogi to previše protumačili“, rekla je ona.

„Mislim da je to više bilo za evropsku publiku. Za dugoročne interese Kine, oni moraju da zadrže Rusiju na svom brodu, dodala je Felon za CNN.

CNN navodi da dve autoritarne sile su strateški usklađene u pokušaju da načine protivtežu Zapadu.

"Obojica lidera dele duboku sumnju i neprijateljstvo prema Sjedinjenim Državama, za koje veruju da imaju nameru da obuzdaju Kinu i Rusiju. Oni takođe dele viziju novog svetskog poretka – onog koji bolje odgovara interesima njihovih nacija i kojim više ne dominira Zapad", zaključuje CNN.

Nekoliko dana nakon sastanka između Sija i Putina, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev i najviši kineski diplomata Jang Đieči održali su bezbednosne razgovore u južnoj kineskoj provinciji Fuđijan, obećavajući da će „sprovesti konsenzus” koji su postigli njihovi lideri, produbiti svoju stratešku koordinaciju i dalje vojnu saradnju.

Dve zemlje takođe nastoje da prodube ekonomske veze, a očekuje se da će bilateralna trgovina dostići 200 milijardi dolara „u bliskoj budućnosti“, rekao je Putin, navodi ovaj američki mediji.

„Ne mislim da smo videli da se otvorio veliki raskol između Rusije i Kine“, rekao je Brajan Hart, saradnik u projektu Kineska moć pri Centru za strateške i međunarodne studije.

„Ovo vidim kao nastavak pokušaja Kine da ide svojom prilično tankom linijom prema Rusiji i da se uveri da će nastaviti da podržava Rusiju u meri u kojoj može, a da pritom ne narušava sopstvene interese. Peking je do sada pažljivo izbegavao akcije koje bi kršile sankcije Zapada, poput pružanja direktne vojne pomoći Moskvi. Ali predstavljao je spas za rusku ekonomiju tako što je pojačao kupovinu goriva i energije – po povoljnoj ceni. Kineski uvoz ruskog uglja u avgustu je porastao za 57 posto u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši maksimum u poslednjih pet godina. Uvoz sirove nafte je takođe porastao za 28 posto nego godinu dana ranije, dodao je Hart.

Na pitanje o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja Rusije na brifingu u sredu, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je izbegao to pitanje.

„Stav Kine o ukrajinskoj krizi je dosledan i jasan“, rekao je portparol Vang Venbin.

„Pozivamo relevantne strane da postignu prekid vatre kroz dijalog i pregovore i pronađu rešenje koje će zadovoljiti legitimne bezbednosne brige svih strana što je pre moguće.

Takođe u sredu, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji sastao se sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Vang je naglasio da će Kina nastaviti da „održava svoju objektivnu i nepristrasnu poziciju po pitanju Ukrajine.

Ali ta „nepristrasna pozicija“ je izneta u glavnim večernjim vestima kineskog državne televizije CCTV, najgledanijeg informativnog programa u Kini.

Nakon kratkog izveštaja o Putinovoj „delimičnoj mobilizaciji“ – bez ikakvog pominjanja protesta u Rusiji ili međunarodnih osuda, program je citirao međunarodnog posmatrača koji direktno navodi krivicu na SAD jer „nastavljaju da potpiruju sukob između Rusije i Ukrajine“, navodi CNN u svojoj dugačkoj analizi.

"Glavni faktor koji pokreće strateško usklađivanje između Rusije i Kine je percepcija pretnji iz Sjedinjenih Država. Sve dok ta varijabla ostane konstantna, sve dok Peking nastavi da brine zbog Sjedinjenih Država, mislim da će nastaviti da jača veze sa Rusijom, rekao je Hart.

Kurir.rs/EPA