Putinova invazija umnogome je povećala šanse da se okonča njegova 22-godišnja vladavina najvećom zemljom na svetu. Sedam meseci nakon rata, njegova vojska je pretrpela ogromne gubitke. Prošlonedeljna Putinova naredba da se mobilišu stotine hiljada ljudi izazvala je haos i osudili su je čak i njegovi saveznici.
Ispod su potencijalni scenariji ko bi mogao da preuzme vođstvo Rusije posle Putina. Politiko vidi mogućnost da se istorija ponovi u likovima nekoliko izuzetno moćnih članica Saveta bezbednosti. Prema ovoj teoriji, najverovatniji kandidati za sklapanje novog trijumvirata i zajedničko preuzimanje vlasti u Rusiji su prethodno pomenuti Nikolaj Patrušev, zatim šef FSB Aleksandar Bortnikov, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev i ministar odbrane Sergej Šojgu, navodi Politiko u svom tekstu.
Putin se mnogo potrudio da stavi u stranu rivale i prepravi ustav kako bi zadržao vlast. Šansa da dobrovoljno ustupi mesto novom lideru je mala, ali više nije zanemarljiva. Evo kome bi ruski lider mogao da ustupi mesto.
Nikolaj Patrušev
U slučaju da Putin prihvati da je njegova pozicija postala neodrživa, posmatrači Kremlja vide Nikolaja Patruševa kao njegovog najverovatnijeg naslednika. Bivši šef obaveštajne agencije FSB, sada sekretar Saveta bezbednosti Rusije, ima prednost što deli pogled na svet sa Putinom – onaj koji je ogreznut u neprijateljstvu prema Zapadu uopšte i prema Sjedinjenim Državama posebno.
Ako ništa drugo, stavovi Patruševa su ekstremniji: na sastanku Saveta bezbednosti nekoliko dana pre nego što je Putin naredio ulazak trupa u Ukrajinu u februaru, Patrušev je optužio Vašington da sledi skrivenu agendu da dovede do „kolapsa Ruske Federacije“.
Međutim, godine nisu na strani Patruševa: sa 71, on je dve godine stariji od Putina, a ako postane predsednik, verovatno će biti samo prelazna figura.
Dmitrij Medvedev
Ako Putin može da veruje nekome, to je Dmitrij Medvedev. Ruski lider je 2008. godine dao predsedničku funkciju svojoj bivšoj desnoj ruci iz Sankt Peterburga. Medvedev je propisno zagrejao predsedničku fotelju. Medvedev je bio premijer još osam godina pre nego što je 2020. postao zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti – ponovo direktno izveštavajući Putina, koji ga vodi.
Medvedev je još dovoljno mlad da ponovo vlada Rusijom, ali njegova sopstvena sudbina je neraskidivo povezana sa Putinovom.
Aleksej Djumin
Prema sopstvenom svedočenju, Aleksej Djumin je jednom spasao Putina od napada medveda. Đumin se dokazao na ratištu kao komandant specijalnih snaga u operaciji pripajanja poluostrva Krim 2014. godine. Dve godine kasnije Putin ga je imenovao za guvernera Tulske oblasti.
Djumin je navodno Putinov favorit, ali njegov preferirani status bi ga učinio ranjivim ako bi izbila borba za vlast u Kremlju.
Dmitrij Patrušev
Nikolaj Patrušev je bio taj koji je, kada je postavljen na čelo FSB-a 2000. godine, nazvao rusku špijunsku elitu „novim plemstvom“. Generaciju kasnije, njegov sin, Dmitrij Patrušev, pojavio se kao princ i verodostojan potencijalni naslednik. Ovaj 44-godišnjak je 2018. imenovan za ministra poljoprivrede, pošto je prethodno završio akademiju FSB i bio na čelu državne Ruske poljoprivredne banke.
"trojka"
Potencijalna Putinova smrt mogla bi dovesti do deeskalacije ruskih trvenja sa Zapadom. Politico vidi mogućnost da se istorija ponovi u vidu „trojke” u likovima nekoliko izuzetno moćnih članica Saveta bezbednosti.
Prema ovoj teoriji, najverovatniji kandidati za stvaranje novog „trijumvirata” i zajedničko preuzimanje vlasti u Rusiji su prethodno pomenuti Nikolaj Patrušev, zatim šef FSB Aleksandar Bortnikov, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev i ministar odbrane Sergej Šojgu.
Mihail Mišustin
Član 92.3 ruskog ustava kaže da, u svim slučajevima kada predsednik nije u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti, „njihove dužnosti privremeno obavlja” premijer. Ovo stavlja Mihaila Mišustina u najbolju poziciju da preuzme dužnost vršioca dužnosti šefa države ako se Putin ozbiljno razboli ili pogine. Mišustin (56) je bio glavni poreznik u Rusiji pre nego što je imenovan za premijera 2020. godine, kada je Putin progurao te ustavne promene koje su mu zapravo utrle put da postane doživotni predsednik.
Sergej Sobjanin
Insajder, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin mogao bi da postane Putinov naslednik ako protesti u prestonici eskaliraju do tačke u kojoj represija više nije održiva. Tokom svog 12-godišnjeg mandata, Sobjanin se pokazao kao kompetentan, birokratski političar.
Uradio je pristojan posao da metropolu učini ugodnijom za život uređujući parkove, obnavljajući istorijske zgrade i poboljšavajući javni prevoz.
Rusi koji su ustali protiv Putina Putinova patološka rešenost da zbriše Ukrajinu sa mape proizilazi iz njegovog straha da bi to moglo da izvede „obojenu“ revoluciju narodne moći u Rusiji. Ukrajinci su mirnim protestima smenjivali svoje lidere ne jednom, već dva puta. Može li se to desiti desiti iu Rusiji?
Aleksej Navaljni
Borac protiv korupcije Aleksej Navaljni bio bi glavni kandidat za vođu ruske Revolucije u boji, jer je pomagao u organizovanju protesta protiv Putinovog povratka na mesto predsednika pre deset godina. Protesti su propali, ali je Navaljni istrajao.
Država je uzvratila trovanjem Navaljnog nervnim agensom i zatvaranjem pod optužbom za lažnu prevaru. Pokazujući izuzetnu hrabrost, Navaljni nastavlja da se suprotstavlja ratu iza rešetaka, ali su mu male šanse za put do predsednika.
Mihail Hodorkovski
Bivši naftni tajkun Mihail Hodorkovski je još jedan kritičar režima koji se sukobio sa Putinom i izgubio. Oduzeto mu je naftno carstvo Jukosa, završio je u zatvoru na 10 godina, a zatim otišao u izgnanstvo.
Njegova fondacija Otvorena Rusija, zabranjena u Rusiji, nastavlja kampanju za reforme, ali sam Hodorkovski ne pokazuje nikakve očigledne ambicije da se vrati.
Hodorkovski, 59, snažno podržava otpor Ukrajine Rusiji, a nedavno je pozvao Zapad da isporuči više oružja.
Vojno svrgavanje Iako moderna Rusija nema istoriju uspešnih vojnih udara, bilo bi pogrešno isključiti mogućnost da Putin bude svrgnut u oružanom ustanku. Evo nekih ključnih igrača na koje treba obratiti pažnju.
Mihail Mizincev
General Mizincev je stekao reputaciju šokantne brutalnosti, zovu ga „Mariupoljski kasapin“. Mizincev je vodio razornu opsadu u kojoj je ubijeno više od 20.000 civila pre nego što je lučki grad pao u maju.
Upravo je unapređen u zamenika ministra odbrane zaduženog za logistiku dok Rusija pokušava da preokrene stvar u ukrajinskoj ofanzivi.
Ramzan Kadirov
Čečenski moćnik Ramzan Kadirov jedna je od najistaknutijih ličnosti u ratu sa Ukrajinom. Sukob karakteriše kao gangsterski obračun njegove lične armije „kadija“ i ukrajinskih neprijatelja, koje je nazvao neonacističkim đavolima. Međutim, njegove trupe su se pokazale kao bolji ratnici na TikToku nego na bojnom polju.
„Svaki pokušaj da se iskoristi Putinova slabost za unapređenje sopstvene političke agende izložio bi ga ličnom riziku. Njegov narod je opasan, ali omražen“, tvrdi ekonomista iz Pariza Sergej Gurijev.
Verovatnije je, tvrdi Gurijev, da bi Kadirov tražio više autonomije ili nezavisnosti Čečenije ako bi došlo do političkih nemira u Rusiji.
Jevgenij Prigožin
Prigožin predvodi tajnu plaćeničku vojsku Vagnera. Ovog meseca je održao regrutni govor u zatvorskom dvorištu obećavajući osuđenicima slobodu ako se šest meseci bore za Rusiju u Ukrajini i prežive.
„Vagner mi je rekao da će glasati za njega umesto Putina u bilo kom trenutku, a on mi nanjuši krv“, rekao je Kristo Grozev iz Bellingcata.
To bi, međutim, zahtevalo zapanjujući preokret na bojnom polju, jer je veći deo teritorije na koju Rusija polaže pravo od 2014. izgubljen i horde nezadovoljnih vojnika koji se vraćaju kući da lutaju ulicama. U tom slučaju, Prigožin bi čak mogao da puca za mesto predsednika.
„Morali biste doživeti apsolutno katastrofalan kolaps države“, kaže autor Mark Galeoti, koji je napisao knjige o ruskoj istoriji, ratovanju, špijunaži i organizovanom kriminalu.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
