Američka atlantska obala postala je pravo leglo za takozvane superuragane, a situacija će se najverovatnije samo pogoršati zavisnošću od fosilnih goriva, prema novoj studiji.
Globalno zagrevanje izazvano ispuštanjem nafte, gasa i uglja glavni je doprinos sve jačim olujama i poplavama koje su izazvale pustoš na istočnoj obali SAD u poslednjih 40 godina. Naglo intenziviranje dovelo je do toga da se oluje toliko brzo pojačavaju da postaje sve teže izdati pravovremena upozorenja i naredbe za evakuaciju.
Zagrevanje planete donosi uragane koji brže jačaju, a sa njima i povećava rizik od poplava, koje bi, sudeći po modelima, trebalo samo da se pogoršavaju, upozorava istraživanje objavljeno u časopisu Geophisical Research Letters, koje rezimira Gardijan.
"Obalna područja su postala apsolutno otvorenija za uragane duž atlantske obale, što je veoma u skladu sa jačanjem uragana koje vidimo u regionu", rekao je Kartik Balaguru, klimatski naučnik i vodeći istraživač. "Naši nalazi imaju duboke implikacije na primorskim stanovnicima i odgovornim vlastima, kako onima koji preduzimaju mere, tako i onima koji donose politike“.
Analizirajući aktivnosti i uslove koji su ih oblikovali, istraživači su otkrili da je brzina koju su uragani stekli na svom putu duž atlantske obale značajno porasla između 1979. i 2018. godine. Atlantska obala ima jedinstvenu mešavinu uslova životne sredine koju Meksički zaliv, na primer, nema, što istočne američke države čini posebno ranjivim na sve intenzivnije i vlažnije oluje, pokazalo je istraživanje.
Prošlog meseca, uragan Ian je ubio najmanje 126 ljudi i izazvao velike poplave i milijarde štete na Floridi nakon što je od tropske oluje ojačao u uragan kategorije 4 za samo 24 sata. Oluje koje jačaju u blizini obale predstavljaju ozbiljniju pretnju, jer porast nivoa mora znači da će oluja dosezati sve dublje u unutrašnjost.
Nalazi istraživanja su takođe zasnovani na prošlim istraživanjima koja su otkrila da je sve veća razlika u temperaturama kopna i mora takođe povezana sa promenom obrasca padavina i suše.
"Ovo istraživanje dodaje novu i važnu implikaciju - promene u ponašanju uragana u priobalnim regionima koje bi mogle da utiču na veće populacije širom sveta", rekla je Rubi Leung, naučnik za atmosferu i koautor studije.
Ian je bio jedan od najgorih uragana u SAD, ali ne i najsmrtonosniji. U 2017., uragan Marija u Portoriku prešao je iz prve kategorije u petu za samo 15 sati, odnevši 3.000 života. Ova mešavina sličnih uraganskih uslova takođe bi se mogla formirati u mnogim drugim regionima, uključujući one duž istočne obale Azije i severozapadnog Arapskog mora.
Projekcije koje koriste nekoliko klimatskih modela pokazuju da će se ovaj destruktivni trend nastaviti sve dok se fosilna goriva potpuno ne uklone.
Kurir.rs/RTV SLO
NE PROPUSTITE
