Na današnji dan 23.10.1956. pre tačno 66 godina otpočela je protestom nezadovoljnika Mađarska revolucija, protiv komunizma i uticaja Sovjetskog Sveza na tu državu. Revolucija se završila posle samo mesec dana kada je jedan od lidera Imre Nađ streljan, a Mađarska vraćena u Sovjetsku zonu uticaja. Iz zemlje pobeglo je viđe od 300.000 Mađara od toga najviše u Jugoslaviju i Austriju.
Ovom događaju prethodila je učestala igra Moskve sa mađarskim komunistima i česta smenjivanja rukovodioca kad god bi došlo do kadrovske igre u Kremlju.
Posle rata na čelo Mađarake došao je ortodoksni staljinista Maćaš Rakoši koga je Staljin bukvalno otkupio iz jednog budimpeštanskog zatvora u zamenu za mađarske carske zastave koje je carska vojska zarobila 1849.
Rakoši se posle sloma Hortijevog fašističkog režima vratio u Mađarsku i počeo surovu vladavinu.
Promena nastaje 1953 kad je smenjen posle pobune u Berlinu ( Istočnom) gde ga je Berija pozvao i zamerio mu na njegovom jevrejskom poreklu. Na njegovo mesto postavljen je Imre Nađ koji je među komunistima važio za reformistu.
Dve godine kasnije opet smenom Maljenkova smenjen je i Imre Nađ i vraćen Rakoši ponovo.
Počinju progoni intelektualaca i Nađ je izbačen iz partije.
Posle XX kongresa KP SSSR kad je Hruščov osudio staljinovu politiku. Rakoši je smenjen a na čelo partije dolazi Erne Ger. Za njega su govorili da je preslikani Rakoši što je kuliminiralo da studenti i intektualci 23.oktobra 1956 izađu na ulice.
Oko dvadeset hiljada demonstranata počelo proteste protiv komunističke vlade i sovjetskog prisustva u zemlji tražeći od njih napuštanje Mađarske.
Studenti su takođe tražili i slobodu govoara i vraćanje Nađa na vlast.
Tad se i Imre Nađ obratio okupljenima i saopštio kako on zamišlja tok reformi i zatražio da če KP Mađarske sprovesti reforme..
U narednim danima sve više je napuštao tu teoriju.
Istog dana oko 18 časova počeli prvi sukobi sa tajnom policijom AHV, a tad su deminstranti srušili i Staljinov spomenik oko 2130 časova.
U 2 sata posle ponoći 24.oktobra sovjetski tenkovi ušli u Budimpeštu.
Otpočeo je žestok okršaj tokom zauzimanja vladinih zgrada u kome su Sovjeti izvukli deblji kraj sa gomilom uništene tehnike na ulici.
Istog dana demonstranti su Nađa postavili za predsednika vlade. Pobuna je trajala nešto manje od mesec dana, kada je slomljen otpor ustanika. Ime Nađ spas je potražio u jugoslovenskoj ambasadi u Budimpšeti, iz koje je posle dogovora Tita i Hruščova preda sovjetskim vlastima, koje su ga streljale. Na čelo Mađarske tad je došao Janoš Kadar.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
Ovom događaju prethodila je učestala igra Moskve sa mađarskim komunistima i smenjivanja rukovodioca kad god bi došlo do kadrovske igre u Kremlju. Posle rata na čelo Mađarake došao je ortodoksni staljinista Maćaš Rakoši kog je Staljin bukvalno otkupio oz jednog budimpeštanskog zatvora u zamenu za mađarske carske zastave koje je carska vojska zarobila 1849. Rakoši se posle sloma Hortijevog fašističkog režima vratio u Mađarsku i počeo surovu vladavinu. Promena nastaje 1953 kad je smenjen posle pobune u Berlinu ( Istočnom) gde ga je Berija pozvao i zamerio mu na njegovom jevrejskom poreklu. Na njegovo mesto postavljen je Imre Nađ koji je među komunistima važio za reformistu. Dve godine kasnije opet smenom Maljenkova smenjen je i Nađ i vraćen Rakoši ponovo. Počinju progoni intelektualaca i Nađ je izbačen iz partije. Posle XX kongresa KP SSSR kad je Hruščov osudio staljinovu politiku. Rakoši je smenjen a na čelo partije dolazi Erne Ger. Za njeha su govorili da je preslikani Rakoši što je koliminiralo da studenti i intektualci 23.oktobra 1956 izađu na ulice. Oko dvadeset hiljada demonstranata počelo proteste protiv komunističke vlade i sovjetskog prisustva u zemlji tražeći od njih napuštanje Mađarske. Studenti su takođe tražili i slobodu govoara i vraćanje Nađa na vlast. Tad se nađ obratio okupljenima i saopštio kako on zamišlja tok reformi i zatražio da če KP Mađarske sprovesti reforme..U narednim danima sve više je napuštao tu teoriju. Istog dana oko 18 časova počeli prvi sukobi sa tajnom policijom AHV, a tad su deminstranti srušili i Staljinov spomenik oko 21,30. U 2 sata posle ponoći 24.oktobra sovjetski tenkovi ušli u Budimpeštu. Otpočeo je žestok okršaj tokom zauzimanja vladinih zgrada u kome su sovjeti izvukli deblji kraj sa gomilom uništene tehnik na ulici. Istog dana demonsteanti su Nađa postavili za predsednika vlade....
