Za obnovu Ukrajine bilo bi potrebno 750 milijardi dolara. Ko bi to trebalo da plati? Nemački kancelar Olaf Šolc kaže da je to „generacijski zadatak“.
Ostati u Ukrajini i nastaviti sa radom ili se povući? Uprkos ratu, to pitanje se za nemačkog proizvođača građevinskog materijala „Fiksit“ uopšte ne postavlja.
„I dalje imamo uzbune zbog vazdušnih napada i zamračivanje, nestaje energenata i struje. Ipak, nastavljamo da funkcionišemo“, preneo je situaciju menadžer Mihael Kraus na nemačko-ukrajinskom poslovnom forumu koji je održan u Berlinu, prenosi Dojče vele.
„Fiksit“ ima fabriku 100 kilometara južno od Kijeva, a druga lokacija je u izgradnji u blizini Lavova. Prodaja je i dalje 75 do 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu – iako je veliki deo prodajnog tržišta nestao i, prema izveštaju kompaniji, transport je moguć samo u ograničenoj meri, jer je vojsci potreban teretni prostor.
Uništene kuće, fabrike i škole
Najnoviji ruski napadi na infrastrukturu „naterali su menadžment da ponovo razmisli“, priznaje Kraus. „Situacije je dramatična, jer dronovi i granate gađaju ciljeve u neposrednoj blizini postrojenja.“ Ipak, oni žele da nastave proizvodnju u Ukrajini.
Građevinski materijal će u Ukrajini i sada, a i u budućnosti, biti potreban u ogromnim količinama. Prema poslednjim podacima, uništeno je oko 130.000 kuća, delimično ili potpuno je uništeno 2.400 škola i 400 preduzeća. A tu su i uništeni putevi, pruge, mostovi i još mnogo toga.
Ukrajinski premijer Denis Šmihal ocenjuje da bi iznos koji bi trenutno bio potreban za rekonstrukciju, bio oko 750 milijardi američkih dolara.
Pesimistične prognoze za ukrajinsku privredu
Da li će ta suma biti dovoljna, isto je tako neizvesno, kao i izgledi za okončanje rata. Uništavanje se nastavlja svakog dana, a to podstiče vrtlog recesije i inflacije koji zahvata zemlju. Ukrajinska ministarka privrede Julija Sviridenko, koja je učestvovala na nemačko-ukrajinskom ekonomskom forumu putem video-snimka iz Kijeva, izvestila je da je privreda pala za više od 30 odsto, a da je inflacija 26 procenata. Trećina Ukrajinaca trenutno je bez posla.
„Neke prognoze su još pesimističnije“, rekla je Sviridenko.
Ako se saberu isporuke naoružanja, krediti i humanitarna pomoć koji su se do sada slili u Ukrajinu, onda su Evropska unija, SAD i druge zemlje već prikupile oko 93 milijarde evra.
Direktna finansijska pomoć potrebna je pre svega da bi se podržao državni budžet. Sviridenko je izjavila da je ukrajinska vlada otvorila 800 državnih preduzeća za privatizaciju kako bi novac ušao u budžet.
„Očuvanje privrede nam je isto tako važno, kao i pobeda na frontu.“
Međunarodna donatorska alijansa za Ukrajinu
S obzirom na veličinu zadatka, nemački kancelar Olaf Šolc rekonstrukciju Ukrajine naziva „generacijskim zadatkom“. „Nijedna zemlja, nijedan donator, nijedna međunarodna institucija to ne može sama.“
Zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Šolc poziva na „Maršalov plan“ za Ukrajinu. Tako se, naime, zvao program kojim su SAD od 1948. do 1952. s milijardama američkih dolara finansirale obnovu Nemačke i drugih evropskih zemalja.
U cilju sklapanja saveza, Šolc je, kao aktuelni predsedavajući grupi G7, pozvao sedam vodećih demokratskih ekonomskih sila, zajedno sa predsednicom Evropske komisije, na međunarodnu konferenciju eksperata.
„Cilj je da se zajednički mobiliše međunarodna podrška koja je Ukrajini najhitnije potrebna“, rekao je kancelar. „Što se to bude koordinisanije i transparentnije odvijalo, to će biti veća međunarodna spremnost da se pomogne, a i više će privatnih kompanija ulagati u obnovu Ukrajine.“
Kurir.rs/Nova/Dojče vele
