VAŠINGTON POST: Bajdenova administracija NEZVANIČNO od Kijeva traži spremnost za pregovore sa Rusijom!

Vašington post objavio je tekst u kome navodi da administracija američkog predsednika Džona Bajdena privatno podstiče ukrajinske lidere da signaliziraju otvorenost za pregovore sa Rusijom i da odustanu od javnog odbijanja da se angažuju u mirovnim pregovorima sa Rusijim, a ne da spominu da će to uraditi ako aktuelni ruski predsednik bude smenjen.

Vašington post ukazuje da ova informacija ukazuje koliko je postala složena pozicija Bajdenove administracije o Ukrajini, jer američki zvaničnici javno obećavaju da će Kijev podržati ogromnim sumama novca "koliko god bude potrebno", dok se nadaju rešenju sukoba koji je za osam meseci uzeo veliki danak po svetsku ekonomiju i izazvao strah od mogućeg nuklearnog rata.

Dok američki zvaničnici dele procenu svojih ukrajinskih kolega da Putin, za sada, nije ozbiljan u vezi sa pregovorima, oni priznaju da je zabrana razgovora predsednika Vladimira Zelenskog sa njim izazvala zabrinutost u delovima Evrope, Afrike i Latinske Amerike, gde se njaoštije osećaju uticaji na dostupnost i cenu hrane i goriva.

„Umor od Ukrajine je stvarna stvar za neke od naših partnera“, rekao je jedan američki zvaničnik koji je, kao i drugi intervjuisani za ovaj tekst, govorio pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarao o osetljivim razgovorima između Vašingtona i Kijeva.

U Sjedinjenim Državama, ankete pokazuju slabu podršku među republikancima za nastavak finansiranja ukrajinske vojske na sadašnjem nivou, što ukazuje na to da bi se Bela kuća mogla suočiti sa otporom nakon izbora u utora 8. novembra, jer nastoje da nastave program bezbednosne pomoći koji je Ukrajini doneo najveću sumu novca na godišnjem nivou od kraja Hladnog rata.

Diplomata veteran Aleksandar Veršbou, koji je služio kao američki ambasador u Rusiji i zamenik generalnog sekretara NATO-a, rekao je da Sjedinjene Države ne mogu sebi priuštiti da budu potpuno „agnostične“ o tome kako i kada će se rat završiti, s obzirom na interes SAD da obezbede evropsku bezbednost i odvraćanje dalje agresije Kremlja van granica Rusije.

„Ako uslovi postanu povoljniji za pregovore, mislim da administracija neće biti pasivna“, rekao je Veršbou. „Ali na kraju se bore Ukrajinci, tako da moramo da pazimo da ih ne pretpostavimo.

Krajem septembra, nakon Putinove aneksije četiri dodatna ukrajinska regiona na istoku i jugu, Zelenski je izdao dekret kojim je proglasio „nemogućim“ pregovore sa ruskim liderom. „Pregovaraćemo sa novim predsednikom“, rekao je on u video obraćanju.

Ukrajinci su s gnevom reagovali kada su stranci predložili da ustupe delove svoje zemlje kao deo mirovnog sporazuma, kao što su učinili prošlog meseca kada je milijarder Elon Mask, koji je pomogao ukrajinskoj vojsci u snabdevanju satelitskim komunikacionim uređajima, objavio predlog na Tviteru koji bi mogao dozvoliti Rusiji da učvrsti svoju kontrolu nad delovima Ukrajine putem referenduma i da Krim Kremlju.

Dok zapadni zvaničnici takođe imaju dubok skepticizam prema ciljevima Rusije, oni su ljuti na oštre javne prekore Ukrajine jer Kijev ostaje u potpunosti zavisan od zapadne pomoći. Zvaničnici kažu da bi napad na donatore i isključenje pregovora moglo da naškodi Kijevu na duge staze.

U Sjedinjenim Državama, rastuća inflacija, delimično povezana sa ratom, pojačala je vetrove za predsednika Bajdena i njegovu stranku uoči poluizbora 8. novembra i pokrenula nova pitanja o budućnosti bezbednosne pomoći SAD, koja je od rata iznosila 18,2 milijarde dolara počeo. Prema anketi koju je 3. novembra objavio Wall Street Journal, 48 odsto republikanaca reklo je da Sjedinjene Države čine „previše“ da podrže Ukrajinu, u odnosu na 6 odsto u martu.

Kurir.rs/Washington post