PUTIN SE ODLUČIO ZA PROMENU STRATEGIJE POSLE HERSONA: Ukrajinu čekaju žestoke borbe, ovo je novo mesto sukoba!

Povlačenje ruskih snaga iz ključnog grada na obali Dnjepra signalizira promenu strategije predsednika Vladimira Putina. Oslobađanje Hersona još je jedan korak Ukrajine ka pobedi, koji pokazuje šta se može uraditi sa stalnom zapadnom podrškom.

Džek Vetling, istraživač instituta RUSI, piše da je ruska odluka o povlačenju iz grada Hersona na odbrambene pozicije na levoj obali Dnjepra bila rukovođena razumnom vojnom logikom. Kontrola nad gradom mogla se održati samo po visokoj ceni u ljudstvu i opremi. Operativno, povlačenje bi trebalo da pomogne Rusima da stabilizuju svoje odbrambene pozicije tokom zime, dok je strateški ovo nedvosmisleno ruski poraz napisao je Vetling za “Gardijan”.

Kad je Ukrajina pokrenula kontraofanzivu na Herson krajem avgusta, njena vojska je znala da joj nedostaje borbene snage da upadne u grad. Ali, udarima na mostove preko Dnjepra ograničila je sposobnost Rusije da snabdeva svoje trupe teškom opremom, dok je reka štitila ukrajinske snage od kontranapada.

Povoljna geometrija bojnog polja mogućila je Ukrajini da stvori “zonu ubijanja” u kojoj je njena artiljerija mogla da nanese teške gubitke najkompetetnijim jedinicama Rusije, ističe Vetling, koji je stručnjak za kopneno ratovanje.

Uprkos tome, ruska vojska se tokom vremena politički fiksirala. Nakon aneksije Hersonske oblasti, kao jedne od četiri koje je Putin proglasio ruskim regionima krajem septembra, povlačenje se inicijalno smatralo neprihvatljivim i politički opasnim (mastilo na dokumentu o aneksiji se jedva osušilo kako ukazuje ističe u svojoj analizi za “Dojče vele” urednik Roman Gončarenko), posebno nakon kritika iz redova ruskih imperijalista zbog kolapsa kod Izjuma i haotične mobilizacije.

S obzirom da je Herson bio jedini veći grad koji je uspešno zauzet još na početku invazije, njegov gubitak je bilo teško predstaviti kao bilo šta sem poraza. Sa vojne tačke gledišta, grad je takođe bio odbranjiv neko vreme, iako je to imalo svoju cenu, navodi Vetling.

On ističe da je napuštanje grada takođe imalo posledice po rusku strategiju okupacije Ukrajine. Bez snažne pozicije na desnoj obali Dnjepra ruske snage neće moći da zaprete ofazivom na proleće na Nikolajev, čak i ako sakupi nove borbene jedinice od mobilizacije. Odbrambena sposobnost reke, na koju Rusi računaju da stabilizuju svoje gubitke, takođe obezbeđuje da Ukrajina može da prebaci svoje resurse sa ove ose i ponudi bezbednost ukrajinskoj industriji na južnoj obali.

S tim se slaže i Gončarenko. On navodi da je ruski “džinovski, istorijski poraz koji se može uporediti sa neuspelim pokušajem zauzimanja Kijeva na početku rata” posebno značajan iz vojne perspektive – gubitak desne obale Dnjepra znači da Rusija takođe gubi snažnu poziciju potrebnu za napredovanje ka Nikolajevu i Odesi, dva mesta koja bi mogla da odluče o ishodu rata.

Uprkos tome, Kremlj je na kraju zaključio da bi lakše mogao da prebrodi političke posledice urednog povlačenja od eventualnog napuštanja grada nakon višemesečnih gubitaka.

Vetling ukazuje da je Putin time odobrio promenu ruske strategije – onu koja nastoji da iscrpi ukrajinsku ofanzivu protiv novoizgrađene odbrambene linije, dozvoljavajući ekonomskom ratu da iscrpi zapadnu volju i zalihe municije dok istovremeno regeneriše nove snage za sledeću godinu.

Iz ruske perspektive, ukazuje Gončarenko, ima smisla predati poziciju na desnoj obali koju je teško braniti i snabdevati.

Takođe, dok je za Ukrajinu oslobođenje Hersona velika pobeda, koja omogućava koncentraciju njenih snaga na severoistoku, rusko povlačenje predstavlja neke izazove za Kijev. Rusija sada ima uži front za odbranu a Ukrajina više nema priliku da uništi veliki broj ruskih trupa koje imaju ograničeni kapacitet da uzvrate, navodi Vetling.

Iako borba preko novih odbrambenih linija znači da Rusija rizikuje iscrpljivanje ukrajinskih jedinica, za Kijev je takođe ključno da ruske trupe ne dobiju šansu da se oporave tokom zime.

Ako Ukrajina može da zadrži strateške oblasti Nikolajeva i Odese - a nedavno je objavljeno da je Nikolajev oslobođen - postoji dobra šansa da cela ruska vojna kampanja konačno propadne i sa sobom povuče Putinov režim, ističe Gončarenko.

To bi mogao biti razlog zašto je Putin, kako je pisao “Njujork tajms” nedavno zabranio svojim generalima da predaju Herson. Njegov promenjen stav pokazuje da je naučio na prethodnim greškama, a to je opasno u smislu njegovih budućih planova.

Gončarenko piše da je povlačenje iz Hersona ponižavajuće za Putina, ali da to što je ruski predsednik pristao na to pokazuje da mu više “nije dozvoljeno” da se lično uključuje u planiranje rata kao što je ranije činio, pre niza poraza.

Ipak, dodaje on, Putin neće odustati od svojih planova da okupira što je više moguće ukrajinske teritorije i svrgne vladu u Kijevu.

Gončarenko smatra da je Ukrajina uzdržana s razlogom jer je malo verovatno da će Rusija dati njenoj vojsci šansu da se uspostavi i provede zimu u Hersonu. Postoji šansa, navodi on, da će ruska vojska razneti branu Nove Kahovke uzvodno do grada sprečiti ukrajinsko napredovanje. Čak i bez toga, ruske snage mogu da zapucaju sa leve obale na ukrajinske pozicije u Hersonu i grad rizikuje da završi u ruševinama kao Marijupolj.

Dok bi Herson tokom zime mogao da iskusi statične bitke, sa malo kretanja na bojnom tlu, za razliku od toga očekuje se intenziviranje borbi u Donbasu.

Rusija će možda pojačati svoje trupe u tom području ovima koje se sada povlače iz Hersona, ukazuje Gončarenko, podsećajući da se to dogodilo nakon poraza u Kijevu i pomoglo Rusima da zauzmi Severodonjeck i Lisičansk. To je Ukrajinu naučilo da ne slavi prerano.

Dug je put do poraza Rusije, zaključio je Gončarenko.

Kurir.rs/Blic