Evropska komisija, pregovori u Briselu, udaranje sankcija Rusiji i razapinjanje Srbije da konačno napravi svoj izbor, baze su razgovora, koji su sa voditeljima Redakcije, vodili Ivan Miletić, programski direktor Instituta za javnu diplomatiju i Luka Kastratović, general u penziji i predsednik Izvršnog odbora Kluba generala i admirala Srbije.
- Na žalost rat se nastavlja. Rizik postoji od samog početka. Na Zaporoškom pravcu se intenziviraju borbe. Ukrajinske snage se probijaju do sledećeg grada Nikolajeva. To pokazje da se intenzitet borbi nastavlja, a nuklearne elektrane su objekti napravljeni tako da mogu da izdrže napade, čak neki od objekata mogu da izdrže i taktičko nuklearno oružje - rekao je Miletić.
Najteže borbe vode se u okolini Donbasa i Zaporožja. Da li eksperti mogu predvideti šta će biti ishod ovih vojnih sukoba?
- Ne možemo dati krajnju ocenu. Činjenica je da su nato zemlje uložile sve napore, resurse, savremeno naoružanje i finansije. Čak i određene ekcese kojim su vukli sve ostale države. Poljska je podigla nivo borbene gotovosti na visoki nivo, svi vrše pripreme za sukob. Elektronsko i kosmičko oružje još uvek nije upotrebljeno. Rusi nisu iskoristili elektronsko ometanje - rekao je Kastratović i podsetio na snagu Rusije.
- Još uvek je ovo sukob ispitivanja druge strane, radi izazivanja reakcije. Rusi mogu ostvariti cilj bez upotrebe nuklearnog oružja - dodao je on.
Izvesno je da je napadnuta infrstruktura u Ukrajini, a isporuka struje u Kijevu otežana. Sneg je najjače oružje, a pored otežanih borbi, stanovništvo trpi najviše.
- U Ukrajini je ceo sistem napravljen tako da se bazira na struji. Već se oseća da ne može sve. I da se ratuje i održava stanovništvo u isto vreme. Zato se apeluje na ljude da pređu u Zapadni deo Ukrajine radi rasterećenja struje. Zima mora biti iskorišćena za ubrzane pregovore - ispričao je Miletić i dodao:
- Svi su naviknuti na situaciju na frontu. Ostalo je deset miliona ljudi, rat se oteže, civili ispaštaju. Borbeni moral pada, i zato ljudi i odlaze na front uvideviši kako im porodice žive.
Iz srpske perspektive, ovi sukobi ne donose trajnu neutralnost Srbiji, sudeći po sve većim međunarodnim pritiscima.
- U nekom momentu kod nas će morati da se promeni ta odluka, i naš narod će morati da bude spreman da promeni taj ugovor. Rusija je jak saveznik za Kosovo, ali sudeći po jučerašnjim razgovorima, predsednik je jasno rekao da je Srbija kooperativna, a kosovska strana nije- rekao je Miletić.
Uvođenje sankcija Rusiji i odricanje KIM su teški pritisci, ali izdržljivi, a izbor koji treba napraviti izvestan, ali ne i lak.
- Ovde treba da se što više uništi srpsko nacionalno biće. Mi treba da stanemo uz ono što Amerika i EU odgovara. Pritisci zavise od sukoba velikih sila. Njima smetaju svi koji ne poštuju njoihove odluke. Vućić je jasno rekao da samo ako priznamo KIM, možemo u EU, a to niko ne želi - rekao je Kastratović.
Miletić se nije složio i dao je primer saveznika iz NATO, kao što je Španija, koja je u sličnoj prilici, i da i to imamo na umu.
- Pitanje je da li bi Rusija imala razumevanje za Srbiju, ukoliko i mi uvedemo sankcije. Time ćemo sami sebi uvesti sankcije. Nemačka je bila najveći zagovornik razbijanja Jugoslavije - rekao je Kastratović i podsetio na Prvi i Drugi srpski ustanak koji ne bi mogli da se vode bez ruske pomoći.
- Kod Amerike i Nemačke dobili bismo saveznike, a ako uvedemo sankcije Rusiji ne slažem se sa time da ćemo sami sebi udariti sakcije. Sve je ovo diplomatija. Ne vidim potrebu da mi nešto treba da se dokazujemo - ispričao je Miletić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
