Levičarski predsednik Perua Pedro Kastiljo nastojao je da dekretom raspusti parlament i nametne samoupravu. Poslanici Kongresa, u kojem opozicija ima većinu, potom su ga smenili, a policija ga je uhapsila zbog kršenja ustava. U međuvremenu je sadašnja potpredsednica Dina Boluarte položila zakletvu kao prva predsednica u istoriji ove zemlje.
Nakon hapšenja došlo je do manjih sukoba pristalica i protivnika Pedra Kastilja, koji su demonstrirali ispred policijske stanice, gde je sada uhapšen bivši predsednik, ali ih je policija rasterala uz pomoć suzavca.
Boluarte (60) koja je dan počela kao potpredsednik i sledeća u redu da zameni Kastilja, suočava se sa nezavidnim izazovom da izleči podeljeni Peru gde je predsedništvo više od godinu dana zaključano u borbi sa Kongresom.
„Tražim političko primirje kako bi se uspostavila vlada nacionalnog jedinstva“, rekla je ona u svom prvom govoru nakon što je položila zakletvu kao šesti predsednik zemlje u samo pet godina. Ona se obavezala da će formirati široki kabinet "sve krvi".
Advokat po obrazovanju, Boluarte je donedavno bio relativno nepoznat većini Peruanaca. Godine 2018. osvojila je manje od 4% glasova na izborima za gradonačelnika okruga Lima i izgubila je ponudu za mesto u parlamentu 2021.
Ali ona je postala istaknuta pored Kastilja kao potpredsednika na njegovoj listi kada je par izveo šokantnu pobedu na izborima 2021. za krajnje levičarsku partiju Peru Libre.
Rođena u Apurimaku, jednom od regiona na planinskom jugu Perua gde je Kastiljo video svoju najjaču podršku, Boluarte je provela godine radeći u Nacionalnom registru identifikacije i građanskog statusa, koji beleži rođenja, venčanja i smrti.
Kada je došla na funkciju, Kastiljo je postavila Boluarte za svog ministra razvoja i socijalnog uključivanja, ulogu koju je uspela da zadrži do nedavno usred nekoliko promena u kabinetu.
„Iako je prethodno neiskusna u politici, mislim da je nakon godinu i po dana ministarske – uloge koje imaju tendenciju da budu kratkog veka – stekla mnogo političkog iskustva koje će joj sada poslužiti”, rekao je politički kolumnista. Gonzalo Banda.
Boluarte se pokazao kao neko ko "ide sa tokom", rekao je analitičar Andres Kalderon, napominjući kako se brzo udaljila od polarizovanog marksističkog osnivača svoje socijalističke partije Vladimira Serona.
Poslednjih nedelja, Boluarte se takođe distancirala od Kastilja, dajući ostavku na svoju ulogu ministra u kabinetu nakon što je zamenio svog premijera u, kako su neki videli eskalaciju u njegovom obračunu sa Kongresom.
Taj potez sugeriše da ona „ima bolje čitanje o politici i da je susretljivija od svog prethodnika, što bi joj moglo pomoći da ostane na funkciji do 2026. godine“, rekao je Kalderon.
Politički haos počeo je u sredu trećim pokušajem ustavnog opoziva protiv Kastilja otkako je bivši seoski učitelj pobedio na iznenadnim predsedničkim izborima pre 18 meseci. Kastiljo (53) je neposredno pre zakazanog glasanja saopštio da raspušta parlament, najavio uspostavljanje vanredne vlade i vladavinu dekretom, uveo policijski čas i niz drugih mera.
Pri tome je bio potpuno sam među vladajućom elitom. Nekoliko ministara i peruanski ambasador u Organizaciji američkih država (OAS) podneli su ostavke na svoje funkcije. Kako prenosi EFE, čak je i Kastiljev advokat Bendži Espinoza najavio da više neće zastupati predsednika.
130-člani parlament je tada, uprkos svemu, izglasao njegovu smenu sa čak 101 glasom podrške.
Kastiljev postupak osudili su političari iz celog sveta. Ljevičarska poslanica Rut Luke rekla je da je to bio jasan pokušaj puča nalik puču iz 1992. koji je izveo bivši predsjednik Alberto Fujimori. I on je završio u zatvoru.
Kastiljov pokušaj samoupravljanja konačno je osuđen na propast kada su komanda vojske i nacionalne policije objavile da neće učestvovati u akcijama koje nisu u skladu sa ustavnim poretkom. Ustav kaže da predsednik može da raspusti Kongres samo ako dva puta zaredom ne odobri njegovu listu ministara.
Poslanici su u ustavnoj optužbi naveli da je Kastilja smenjena zbog moralne nesposobnosti da vodi državu. Kastiljo je već treći predsednik Perua koji je morao da napusti funkciju po ovom osnovu od 2018. godine. Peru je 2020. godine za samo pet dana imao čak tri predsednika.
Nakon glasanja o njegovoj smeni sa funkcije, sada već bivši peruanski predsednik otišao je u sedište policije u prestonici Limi, gde je i ostao, pošto je priveden po nalogu specijalnog tima tužilaca koji se bavi političkom korupcijom. Francuska novinska agencija AFP javlja da se protiv njega vodi istraga zbog pobune protiv države.
Nakon Kastilovog hapšenja, 60-godišnja advokatica Dina Boluarte položila je zakletvu kao nova predsednica, za koju se očekuje da će ostati na čelu zemlje do kraja Kastiljevog mandata u julu 2026. Po preuzimanju dužnosti pozvala je na dijalog između sve političke snage i građane za jedinstvo.
Iz regiona su stigle različite reakcije na događaje u Peruu. Posle Kastilovog raspuštanja parlamenta, SAD su tražile od predsednika da poništi svoju odluku, a onda je stigla poruka iz Vašingtona, gde nisu impresionirani levičarskim vladama u Latinskoj Americi, da više nisu predsednik Perua. „Zakonodavci su preduzeli korektivne mere“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs posle Kastiljovog svrgavanja.
U međuvremenu, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, koji je takođe levičar i saveznik Kastilja, saopštio je da su za sve krive ekonomske i političke elite u Peruu, koje su od početka neprijateljski raspoložene prema Kastilju.
Prvi levičarski predsednik Kolumbije Gustavo Petro pozvao je na dijalog i upozorio da je za demokratiju potrebno priznanje volje naroda i na kongresnim i na predsedničkim izborima.Iz Brazila, gde je desničar Žair Bolsonaro i dalje na vlasti do januara, pre nego što će ga zameniti levičar posle pobede na ovogodišnjim izborima Luiz Inasio Lula da Silva, stigla je osuda Kastilovog kršenja demokratije i vladavine prava.
Kastiljo je pobedio desničarsku ćerku bivšeg predsednika Keika Fuhimorija sa 50,12 odsto glasova u drugom krugu izbora prošlog juna. Protiv nje se vodi i krivični postupak za korupciju. U Limu je stigao bez podrške ili saveznika u vladajućoj klasi Perua i odmah se suočio sa protivljenjem i optužbama za korupciju.
U Peruu je postao poznat 2017. godine, kada je vodio uspešan štrajk za podizanje plata na nacionalnom nivou. Na izbore je izašao sa obećanjem da će se boriti protiv korupcije.
Kurir.rs/Reuters/24ur
NE PROPUSTITE
