Evropi nedostaju kritične odbrambene sposobnosti. Ulaganja u oružje i odbrambene sisteme se povećavaju, nema zaliha. Ovo je rezultat više od devet meseci rata duž istočne granice, našla je Evropska odbrambena agencija (EDA) u svom godišnjem izveštaju. Ukupno su zemlje članice prošle godine uložile 214 milijardi evra u odbranu Unije.
Ovogodišnje brojke (još) nisu poznate, ali je Unija poslala nekoliko paketa pomoći napadnutoj zemlji ukupne vrednosti najmanje 10 milijardi evra. Za drugu godinu planirana je pomoć u iznosu od 18 milijardi evra.
Kako je rekao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj prilikom objavljivanja godišnjeg izveštaja, ulaganja u sistem odbrane Unije su (pre)niska već nekoliko godina. Snabdevanje Ukrajini je stoga brzo iscrpilo skladišta, dodao je on, ilustrujući:
„Vojna pomoć Ukrajini ne dolazi iz fabrika, već iz zaliha koje su se brzo iscrpile jer su bile skoro prazne. Takođe je istakao da Unija nema ni dovoljno odbrambenih sposobnosti da bi mogla da se odbrani.
Prema izveštaju EDA, zemlje članice Unije su 2021. godine izdvojile ukupno 214 milijardi evra za odbranu, čime su prvi put u istoriji premašile godišnji prosek za šest odsto (ili 14 milijardi evra). Uprkos tome, sredstva namenjena za odbranu predstavljala su samo jedan i po odsto bruto domaćeg proizvoda, iako su se članice obavezale da će u navedeni fond izdvajati najmanje dva odsto BDP-a.
Zadovoljavajuće: petina evra ide na nabavku nove vojne opreme
Međutim, prema Borelu, pojedinačna ulaganja pripadnika u nabavku odbrambene opreme porasla su na zadovoljavajući način, i to za 16 odsto. U 2021. godini članice Unije izdvojile su 52 milijarde evra za novu opremu. Na svaka četiri evra jedan evro se izdvaja za nabavku nove vojne opreme“, ilustruje evropski predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost. Članice su treću godinu zaredom neznatno premašile cilj da najmanje petinu sredstava godišnje izdvajaju za nabavku vojne opreme.
Prošlogodišnji rashodi za razvoj iznosili su devet milijardi evra i premašili su rashode u 2020. za oko petinu, navodi se u izveštaju EDA.
Potrošnja na istraživanje i tehnologiju odbrane porasla je za više od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, na 3,6 milijardi evra. Prošlogodišnji rashodi za razvoj iznosili su devet milijardi evra i premašili su rashode u 2020. za oko petinu, navodi se u izveštaju EDA.
Ukupna nabavka opreme ispod proseka
Kada je u pitanju zajednička nabavka odbrambene opreme, zemlje članice su ostale ispod proseka – za nju su izdvajale samo 18 odsto ukupnih izdataka za odbranu, dok je granična vrednost postavljena na 35 odsto.
"Treba da rešavamo kratkoročne potrebe kroz ulaganja i saradnju, kao i veći iznos zajedničkih ulaganja", prokomentarisao je situaciju Borel. Kako je nastavio, neke zemlje članice žele da aktivnije učestvuju u ulaganjima u odbranu, ali Unija namere (pre)sporo pretvara u narudžbine, zbog čega je njihov broj ispod proseka.
Evropska komisija je početkom godine u budžet izdvojila dodatnih milijardu evra za promovisanje zajedničkih odbrambenih istraživanja i nabavki. Time se pridružilo ostalih osam milijardi dodijeljenih Evropskom odbrambenom fondu za period između 2021. i 2027. godine.
"EDA je spremna da podrži javne nabavke i da uđe u ulogu ugovornog zastupnika. Imamo pravni osnov i iskustvo, samo treba da ubrzamo pregovarački proces, jer zalihe treba da se popune", takođe je pozvao on.
Evropska komisija je početkom godine u budžet izdvojila dodatnih milijardu evra za promovisanje zajedničkih odbrambenih istraživanja i nabavki. Time se pridružilo ostalih osam milijardi dodijeljenih Evropskom odbrambenom fondu za period između 2021. i 2027. godine.
Inače, na ovogodišnje trošenje sredstava, za koje još nema tačne računice, snažno je uticala ruska invazija na Ukrajinu, koja je već dobila nekoliko paketa pomoći od zemalja članica Unije, ali i same EU. Zemlje takođe ažuriraju svoju vojnu opremu. Samo Nemačka je, na primer, izdvojila 100 milijardi evra za modernizaciju svoje vojne opreme.
Paketi vojne pomoći Ukrajini 2022. godine premašuju 10 milijardi evra
Iako nema podataka koliko su Unija ili njene države članice izdvojile za vojnu pomoć Ukrajini u poslednjih devet meseci, brzim pregledom donacija možemo izračunati da ukupna suma premašuje deset milijardi evra.
Početkom prošlog meseca i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je želju da Unija pomogne Ukrajini 2023. godine mesečnim gotovinskim paketima u iznosu od 1,5 milijardi evra, čime bi se iznos povećao na 18 milijardi u periodu od godinu dana.
EU je u februaru poslala napadnutoj zemlji prvi paket vredan 450 miliona evra. U naredna dva meseca Ukrajina je dva puta dobila po 500 miliona evra, a krajem aprila dodatnih 50 miliona. U maju je van Samita EU prihvatila paket pomoći u iznosu od devet milijardi evra, nedelju dana pre toga zemlja je dobila 500 miliona evra vojne pomoći. U istom mesecu dobili su i 200 miliona evra humanitarne pomoći.
U julu su ministri finansija EU pristali da zemlji dodijele još milijardu evra, a dodatnu pomoć pružili su i ministri vanjskih poslova zemalja članica Unije. U maju je napadnuta zemlja dobila šest milijardi evra donacija koje su zajedno sa Unijom prikupile Poljska i Švedska. Ovaj iznos nismo uključili u obračun naknada.
Zalihe oružja suše, zemlje na raskrsnici: samoodbrana ili pomoć Ukrajini? Početkom prošlog meseca i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je želju da Unija pomogne Ukrajini 2023. godine mesečnim gotovinskim paketima u iznosu od 1,5 milijardi evra, čime bi se iznos povećao na 18 milijardi u periodu od godinu dana.
Kurir.rs/24ur
NE PROPUSTITE
