Briselski Politiko objavio je u sredu tekst pod naslovom. "EU i NATO blizu dugo odlaganog zajedničkog obećanja da će podržati Ukrajinu" u kome se navodi da će posle meseci odlaganja EU i NATO uskoro i zvanično uputiti zajednički poziv Rusiji da prekine svoj rat i napusti Ukrajinu i da obeža punu podršku Kijevu.
Naime, Politiko navodi da se radi o deklaraciji u čiji nacrt je imao uvid i da se na ovom dokumnetu radilo godinu dana, ali nije obelodanjena zbog tenzija Turske i Kipra.
Dvoje evropskih diplomata, naravno neimenovanih navodi da se objava te rezolucije može očekivati u naredni ponedeljak ili utorak, ili početkom 2023. ako dođe do poremećaja rasporeda.
Inače, očekivalo se da se ovakva deklaracija potpiše na samitu NATO-a u Madridu prošlog juna.Čak i s obzirom da je dokument skoro spreman za objavljivanje, neki su i dalje skeptični, govoreći da će mu poverovati tek kada vide javnu ceremoniju.
U septembru, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, predsednica Evropske komisije Ursula Von der Lajen napisala je na Tviteru da je „došlo vreme da se dogovorimo o novoj Zajedničkoj deklaraciji kako bismo unapredili naše partnerstvo“. A, početkom meseca, Evropski parlament se žalio da je „uprkos efektivnoj saradnji na terenu“, „povlačenje nogu posebno primetno u vezi sa dugo očekivanom trećom zajedničkom deklaracijom“.
O tekstu su uglavnom pregovarali kancelarija predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, Komisija i NATO.
U skoro konačnom nacrtu, EU i NATO pozivaju Rusiju „da odmah zaustavi ovaj rat i povuče se iz Ukrajine“, i ponavljaju svoju „nepokolebljivu i stalnu podršku njenoj nezavisnosti“.
Takođe su se složili da „u potpunosti podrže inherentno pravo Ukrajine na samoodbranu i da izabere sopstvenu sudbinu“. I kažu da je „brutalni rat Rusije“ „pogoršao krizu hrane i energije koja pogađa milijarde ljudi širom sveta“.
Dokument uključuje još jedan odeljak koji se odnosi na Kinu, koju je Nemačka insistirala da drži odvojeno od ruskog jezika, rekao je jedan od diplomata.
„Živimo u eri rastuće strateške konkurencije“, kaže se u dokumentu u paragrafu o Kini. „Sve veća samopouzdanost i politika Kine predstavljaju izazove na koje moramo da se pozabavimo.
Kurir.rs/Politico
NE PROPUSTITE
