Ruski državni mediji objavili su vest da je modernizovani strateški bombarder, nosač raketa ili po ruski raketonosec Tu-160M izvršio svoj prvi let. Ovu informaciju saopštila je Ujedinjena avio-korporacija UAC.
„U decembru 2022. godine, još jedan unapređeni strateški raketni nosač Tu-160M, koji je razvio PJSC Tupoljev (deo PJSC UAC Državne korporacije Rostec), izvršio je svoj prvi let“, navodi se u izveštaju.
Kako je saopštila pres-služba UAC-a, piloti su izveli manevre radi provere stabilnosti i upravljivosti letelice u vazduhu, performansi sistema i motora aviona, kao i elektronske opreme u avionu.
Ono što je interesantno u celoj priči jeste da je te 2017. ova verzija nosila oznaku M2, a ne M, a sad se pojavljuje ponovo oznaka M.
Tu-160M (prema NATO kodifikaciji - Blackjack) je poboljšana verzija Tu-160 razvijena još u SSSR-u. Među pilotima je dobio nadimak "Beli labud". Zajedno sa Tu-95MS čini osnovu savremene flote dalekometne avijacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Tu-160 je najveći supersonični avion u istoriji vojne avijacije, najteži borbeni avion na svetu, sposoban da nosi krstareće rakete sa nuklearnim bojevim glavama. Nastao je kao odgovor na pojavu interkontinentalnog bombardera Rockvell B-1 Lancer u Sjedinjenim Državama.
U aprilu 2015, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naredio je da se od nule nastavi proizvodnja bombardera Tu-160. Istovremeno, avion je morao biti duboko modernizovan u poređenju sa primercima koji su već bili u upotrebi. U stvari, radilo se o stvaranju nove letelice. Jedan od razloga za ažuriranje proizvodnog programa je potreba za stvaranjem fundamentalno novog avijacionog udarnog kompleksa nove generacije.
Sredinom maja 2015. tadašnji glavnokomandujući ratnog vazduhoplovstva general Viktor Bondarev najavio je pokretanje ponovne proizvodnje Tupovljeva Tu -160. Predviđena je proizvodnja čak 50 letelica pod oznakom Tu -160 M2, koji će spolja biti stari bombarder, ali zapravo potpuno nova mašina. Prvi let Tu-160M2 može se očekivati krajem 2018, a 2021. počeće serijska proizvodnja.
Inače obnavljanje proizvodnje Tu-160 neće dovesti do obustave PAK DA, programa razvoja sledeće generacije ruskih strateških bombardera koji je razvio Dizajn biro Tupoljev.
Ono što je interesantno jeste da je priča o modernizaciji ovog bombardera krenula još u novmebru 2017. godine. Od tada je prošlo čak 5 godina, a prva poletanja su obavljena tek 2022, iako je početka serijske proizvodnje bio tad najavljen za 2020. godinu.
O ovom bombarderu pisao sam te 2017. i ovom prilikom prenosim taj tekst u celosti:
Prohladni četvrtak 16. novembar 2017. godine biće upisan u istoriju ruske avijacije, kao dan kada je iz hangara u Kazanju izguran na stajanku novproizvedeni strateški bombarder Tupovoljev Tu -160 u verziji M2, sa čime je započela ponovna proizvodnja ovog strateškog bombardera koji i danas drži nekoliko svetskih rekorda.
Nova verzija Tu-160M 2 izrađena je od delova koji su bili uskladišteni još u sovjetskom vremenu. A prikaz i testiranje koje će slediti treba da pokaže da je ponovno pokratanje proizvodnje ovog strateškog bombardera koje je bilo zaustavljeno 1992. godine posle raspada Sovjetskog Saveza bilo opravdano. Testiranje bomabrdera koje je najavljeno za februar 2018. trebalo bi da pokaže da ovaj avion odgovara kriterijumima koji su zacrtani još 2015. godine.
Ako prilikom testiranja opravda sva očekivanja serijska proizvodnja Tu -160 M2 trebalo bi da krene 2020. godine, a u planu je proizvodnja najmanje 50 aviona.
Podsetimo, ministarstvo odbrane Ruske federacije 2009. potpisalo je ugovor o modernizaciji 10 Tu -160 koji se trebao obaviti do 2019. Već 2015. doneta je odluka da se otpočne sa modernizacijom i ponovna proizvodnja ovog strateškog bombardera u novoj verziji koji će dobiti: novu navigacijsku opremu, radar, novi SUV koji će omogućiti integraciju novih krstarećih raketa i bombi kao i ugrdnja novog motora (TRDDF) NK-32, koji je napravilo preduzeće OKB „Kuznjecov“. Ovaj avion nosiće oznaku Tu-160M2, a ceo proces modernizacije obaviće fabrika KAPO iz Kazanja.
Ruski stareteški bombarder Tu-160 zvani Beli labud tog 18. decembra 1981 godine je poleteo prvi prototip za čijim komandama je bio opitni pilot Boris Veremev. Let novog ruskog strateškog bombardera održan je samo dan pre 75 rođendana Generalnog sekretara KP SSSR -a Leonida Iljiča Brežnjeva, koji je smatrao da će ovaj bombarder biti odgovor na pojavu američkog strtateškog bombardera B-1B.
Proizvođač Opitno konstrukcioni biro (OKB) Tupovljev promovisanje novog bombardera koji treba postati glavni adut vazdušne atomske trijate, dan pre rođendana Brežnjeva prikazan je kao ličnii poklonom ostarelom genseku koji nije dočekao njegovo uvođenje u operativnu upotrebu.
Tu -160 Belkdžek ili Beli labud smatra se najvećim i najtežim ikad napravljenim borbenim avionom. On je bio predviđen , da do ciljeva napade dobre letom na velikoj visni supersoničnom brzinom ili podzvučnom brzinom na maloj visini, pri čemu dominantnu ulogu ima sofisticirana oprema za elektronsko ometanje protivnikove PVO.
Aerodinamika Tu- 160 uspešno je realizovana primenom integralne aerodinamičke šeme, ostvarene preko strelastih korenih produžetaka, koje se integralno stapaju sa krilom. Krilo bombardera je promenjive geometrije, ugao strele se kreće od 20 do 65 stepeni i reguliše se i ručno i automatski. Pretkrilca se nalaze duž čitave napadne ivice krila, dok se na izlaznoj ivici nalaze krica sa dvostrukim procepom i sa malim komandnim površinama ( krilcima). Ovakva aerodinamička koncepcija je ovom bombarderu obezbedila visoke performanse kako u nadzvučnim tako i podzvučnim režimima leta.
Odlične performanse bombardera su potvrdila i tri svetska rekorda: Oba su postignuta tokom 1989 i priznate su od strane Međunarodne aeronautičke federacije FAI. Prvi rekord se odnosio na postignutu brzinu od 1720 km na čas sa teretom od 16 tona, a drugi se odnosio na postignutu visinu leta za strateški bombarder od 11.250 metara sa maksimalnom nosivosti borbenog tereta. Treći svetski rekord postignut je 2010 godine u vermenu trajnja leta kada su dva Tu -160 u vazduhu provela 24,5 časova u vazduhu. Pre toga najduži let ovog bombardera iznosio je 22 časa u vazduhu.
Kada se poredi sa američkim ekvivalnetom B-1B prednost Tu-160 se prvenstveno ogleda u boljim aerodinamičkim performansama ( veća brzina penjanja, bolje ubrzanje, brzina leta, maksimalna brzina horizontalnog leta uprkos većoj masi pri poletanju u odnosu na B-1B.
Tu-160 pripada i redu najvežih i najbolje naoružanih strategijskih nosača raketa. u dva kontejnera dužine 10 metara u trupu aviona mogu biti smešteni krstareći projektili ili nukelarne bombe ukupne mase 16.330 kg. https://youtu.be/TGRTTqQy_Io
Bombarder je opremljen savremenim sistemom za aktivnu i pasivnu zaštitu. U pilotskoj kabini se nalaze analgoni prikazivači bez integrisanih prikazivača tipa HUD ili nekog drugog savremenog višenameskog displeja.
Sovjetski savez planirao je izgradnju 100 Tu -160 za potrebe ratne avijacije Sovjetskog saveza. međutim ekonomske teškoće u koje je zapao SSSR sredinom osamdesetih godina prošlog veka zantno je smanjen obim proizvodnje ove skupe letelice. Takođe u javnost su procurile vesti o teškoćama Tu-160, koje su se odnosile na elektronski sisitem, lošu ergonomiju kabine, preveliku buku prilikom rada mootra i kompilokovanu porceduru pripreme letelice za izvršenje zadataka. Finansijske teškoće su onemogućavale da se pomenuti nedostaci ptklone i porizvodnja je konačno 1992 godine obustavljena pri ukupno 38 proizvedenih primeraka.
U ruskim vazdušnim snagama ostalo je ukupno 16 letelica tog tipa, a krajem 1999 u operativnoj upotrebi je bilo samo 7 primeraka. Sve letelice locirane su u bazi Engels na obali Saratovskog jezera odakle poleću u borbene misije tokom napada na islamiste u Siriji i duge patrole nad Atlantikom, posle odluke Dimitrija Medvedeva 2007. godine.
Ministarstvo odbrane Ruske federacije 2009. potpisalo je ugovor o modernizaciji 10 Tu -160 koji se trebao obaviti do 2019. ovim ugovorom predviđeno je da se u ovaj bombarder ugradi nova navigacijska oprema, radar novi SUV koji će omogućiti integraciju novih krstarećih raketa i bombi kao i ugrdnja novog motora (TRDDF) NK-32, koji je napravilo preduzeće OKB „Kuznjecov“. Ovaj avion nosiće oznaku Tu-160M, a ceo proces modernizacije obaviće fabrika KAPO iz Kazanja.
Kurir.rs/A,Mlakar
NE PROPUSTITE
