Na današnji dan, pre tačno 33 godine, izvršeno je streljanje rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge Elene na Božić 25. decembra 1989. godine, posredstvom odluke vojnog suda.
Nikolaj Čaušesku je bio predsednik Rumunije od 1965. sve do svoje smrti, 1989, kada je streljan. Suđenje i izvršenje kazne su snimljeni video-kamerom. Snimak je munjevitom brzinom obišao svet, a rumunska televizija ga je prikazala nekoliko dana kasnije.
Nikolaj Čaušesku bio je predsednik Rumunije od 1965. godine, pa sve do svoje smrti, 1989, kada je streljan. Izvršenje kazne, kao i suđenje, zabeleženi su video-kamerom, a taj snimak je velikom brzinom obišao svet. Rumunska televizija emitovala ga je nakon nekoliko dana.
Nikolaj Čaušesku ušao je u istoriju kao poslednji komunistički evropski šef države koji je srušen sa vlasti i streljan, što predstavlja kraj dotadašnje ideološke podele sveta.
Neredi u Rumuniji izbili su 17. decembra 1989. kada je narod u Temišvaru odlučio da se digne na noge zbog zlostavlja prostestantskog sveštenika Lasla Tekeša, koji je bio istaknuti kritičar Čaušeskua.
Fabrički radnici tada su se takođe priključili pobuni, a lokalni vojni garnizon nije mogao da se odupre pobuni, pa su u ovaj grad upućene dodatne vojne jedinice. Čaušesku se, za to vreme, u Bukureštu obraćao stotinama hiljada ljudi na jednom od brojnih protesta protiv zaverenika i plaćenika.
Na obećanje o povećanju plata i penzija masa je krenula da zviždi i negoduje, te se začulo uzvikivanje parola: " Dole komunizam, Dole partija, Hoćemo slobodu".
Ubrzo potom usledili su sukobi i ulične borbe između tajne policije Sekuritate i naroda kome se ubrzo vojska pridružila.
Tenkovi su takođe izašli na ulice, a stotine ljudi su poginuli u vatrenom obračunu sa tajnom policijom. Demonstranti su uspeli da 22. decembra provale u predsedničku palatu iz koje je bračni par Čaušesku helikopterom pobegao do Trgovišta, nadajući se da će spas naći u lokalnoj kasarni.
Međutim, diktator i njegova žena postali su zarobljenici jer je garnizon prešao na stranu naroda i novu revolucionarnu vlast obavestio o zarobljavanju Čaušeskua.
U uzavreloj atmosferi teško je bilo odlučiti šta uraditi sa sudbinom Čaušeskua i njegove supruge. Odluka je pala da to uradi Vojni sud. Vojnim helikopterima tog 24. decembra u Trgovište su odleteli ministar odbrane Stankulesku, pukovnici Gica Popa i Jon Nestor kao i vojni tužilac Dan Vojnea, zapisničar, advokat, dva kamermana i kapetan sa 8 vojnika.
Suđenje je započelo 25. decembra i trajalo je neverovatnih sat vremena, a odluka o presudi samo 10 minuta. Inače kamera je sve vreme snimala tok suđenja pa i trenutak odvođenja bračnog para i sam čin streljanja.
Bračni par Nikolaj i Elena koji su na vlasti bili od 1965 godine streljani su u krugu kasarne u Trgovištu tačno u 15 časova 25. decembra, a vojni lekari su konstatovali smrt bračnog para i oni su zatim sahranjeni.
Tačan broj žrtava u Rumunskoj revoluciji nije nikada tačno preciziran i on je predmet i dalje spekulacija u istorijskoj i političkoj literaturi. Navodno cifra se kreće oko 1.104 poginula i 3.352 ranjena, ali kod nekih autora taj broj raste skoro do 5.000, pa i neverovatnih 12.000 ljudi.
Narednog dana, pošto su tela bračnog para Čaušesku sahranjena, ukinut je jednopartijski sistem, a 14 dana kasnije ukinuta je i smrtna kazna u Rumuniji.
Nakon nekoliko godina, grob Nikolaja Čaušeskua postao je stecište njegovih pristalica od kojih neki i dan-danas žale za vremenima njegove vlasti, te na ovaj dan nose cveće i vence na njegov grob.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
