Kada se povede priča o Ukrajini, nezaobilazno se dođe do pokojnog vojnog komentatora Miroslava Lazanskog, koji se ovom temom bavio od kada se u Kijevu dogodila prva narandžasta revolucija, koja je bila uvod u događanja na Majdanu, a kasnije ono što je izraslo u građanski rat, a kasnije i u napad Rusije, koji je započeo 24. februara 2022. godine.
Naime Lazanski je u Politici 30. novembra 2004 godine objavio tekst pod naslovom "Istok i Zapad". U uvodu teksta Lazanski piše da su poljna obeležja demokratije su se potvrdila.
"Izbori su bili, bilo je i muvanja, jednog predsednika proglasila je Centralna izborna komisija, drugi se sam proglasio u parlamentu, Vrhovni sud zabranio je Centralnoj izbornoj komisiji da se ubudće oglašava, iz inostranstva su stigle čestitke i kontračestike , u Kijevu je bio miting i kontramiting, policija se delom ljubila sa narodom, a delom mrko gledala, da bi na kraju parlament predsedničke izbore poništio i najavio nove.
Nije pala krv i pobedila je mlada ukrajinska demokratija, dokazavši da je u stanju da održi slobodne izbore i da ih poništi. I šta sada? Ništa, počinje nova faza bitke za Ukrajinu. Između Zapada (SAD) i Rusije", pisao je Lazanski.
"Sadašnji značaj Ukrajine za SAD u potpunosti je određen njenom ulogom protivteže Rusiji, laganog odvajanja tog bivšeg dela Sovjetskog Saveza, koji je od Rusije otpao i bez koga će se ona uvek osećati nepotpunom i ranjivom.
Nezavisna i prozapadna Ukrajina ima odlučujući uticaj na geopolitičko slablejnje Rusije i Zapadu bi bilo potpuno glupo da ne upotrebi adut koji može sam da mu padne u ruke. Zapad taj adut želi da iskoristi.
Što se tiče Rusije, njoj sada predstoji ozbiljna analiza svega onoga što se dogodilo u Ukrajini i pronalaženje novog modela borbe za ruske interese na tom području. Jer Ukrajina je etnički podeljena na zapad i jugoistok, a većina Rusa koji živen na jugoistoku zemlje u najboljem slučaju ravnodušna je prema integracijama sa Zapadom. Iako je na zapadu većina stanovnika prozapadno orjentisana, tek jedna petina Ukrajinaca se u anketama izjašanjava za poptuno okretanje ka Zapadu, a trećina je za tesne veze sa Rusijom i bivšim sovjetskim republikama. Najveća podrška za potpuno okretanja Ukrajine ka Zapadu jeste među maldima bez obzira odakle su.
U Moskvi, verovatno moraju da shvate da je ukrajinski nacionalizam sto puta jači od komunizma ili bilo kojih levih ubeđenja, da u slučaju Ukrajine nacionalizam odražava ne samo primat ukrajinskog porekla nad neukrajinskim, već i nešto mnogo dublje: ukupni interesi ponovo stvorene elite koja je zainteresovana za očuvanje Ukrajine kao samostalne i suverene države sa sopstvenim interesima različitim od ruskih. U suprotnom ne bi bilo, na primer fenomena Kučme, koji u suštini nema nikakvih antiruskih osećanja. ali se ponaša onako kako mu diktiraju isti ti interesi novopečene ukrajinske-po državnoj pripadnosti, a ne po nacionalnosti-elite. Upravo toj eliti je danas samopotvrđivanje kao nove državeu granicama u kojima nikad pre nije postojala verovatno važnije od ekonomskih i političkih integracija sa Rusijom. To je samopotvrđivanje na osnovu razlikovanja od Rusije, pa čak i suprostavljanja njoj.
Naravno da Rusija ne može da prekine svoje gasovode i naftovode koji prolaze preko ukrajinske teritorije, jer oni dalje vode na Zapad. Oko 45 odsto gasa danas neophodnog Evropi ide iz Rusije i najvećim delom prolazi kroz Ukrajinu koja i sama veliki potrošač nafte i gasa. Veliki broj ukrajinskih radnika radi danas u Rusiji i sve su to vrlo bliske ekonomske veze Kijeva i Moskve gde oko 60 odsto ukrajinskih firmi ima jake poslovne veze sa ruskim kompanijama. Rusi nešto od toga mogu da "zamrznu", ali ne naftovode i gasovode".. piše Laaznski-
On u svom tekstu citira i Tarasa Stekiva člana parlamenta iz Lavova i lidera centrističke Narodne demokratske stranke:
"Već 13 godina ova zemlja ne može da odredi svoju orjentaciju. To ne može da teaje zauvek. Ili ćemo postati član slovenske unije ili ćemo biti isturena pozciija Zapada, ili možemo da budemo most".
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
