Noć 2. na 3. januar aerodrom u Bagdadu, avion na liniji Damask - Bagdad je sletelo.Pošto se avion zaustavio putnici su obavešteni da že iz aviona prvo izaći jedan muškarac, koji se sa desetak mušakaraca spustio niz stepenice, dok su ostali sedeli na svojim mestima.
Muškarci koji su ga pratili bili su do zuba naoružani. Svi su imali automatsko oružje. Prosedi, oniži muškarac sa velikim prstenom seo je u jedan od terenca. Poveća kolona krenula je prema izlazu sa aerodroma, preko jedne od sporednih kapija. Kad su se udaljuli ostali putnici su pušteni da izađu iz aviona.
Kolona je bez ikakve prethosne kontorole prošla dva kontrolna punkta i nastavila put. Ispred dva vozila od kojih je jedan bio Tojota Avlon kretao se minibus marke Hjundaji u kome je bilo 15 naoružanih čuvara koji su budno pratili levu i desnu stranu puta.
Neko bi postavio pitanje, pa ko je bio taj misteriozni čovek u poznim 60-tim godinama, mršav do asketizma i sa bradicom. Niko drugi neko general-major iranske Revolucionarne garde Kasem Sulejmani i komandant Al Kuds brigade i glavni arhitekta pobede nad Islamskom državom i građanskom ratu u Siriji i Iraku. Sa njim u društvu sa njim je bio komandant formacije Kataib Hezbollah Abu Mahdi al-Muhandis.
Konvoj se kretao nekih 11 minuta i pošto su prošli nekoliko kontrolnih punktova i izašli iz zone aerodroma mini bus Hjundaji je nestao iznenada u plamenu, pogodila ga je prva raketa i vozilo je pojeo plamen. Vozač Tojote u kojoj je bio Sulejmani pokušao je da izbegne zapaljeno vozilo, misleći da je u pitanju improvizovana eksplozivna naprava, usledila je druga raketa. Pravo u vozilo u kome je bio Sulejmani. Ubrzo vozilo iza Sulejmanijevog je bilo uništeno trećom raketom. Operacija je bila gotova, meta uništena.
Na putu pakao, uništena vozila, rasuta tela mrtvih. Iračka policija koja je stigla ubrzo mogla je smao da gleda ostatke konvoja. Ostalo je samo da se obavi uviđaj. Tela većinom su bila izamsakrirana do neprepoznatljivosti, a identifikovani su na osnovu dokumenta koje su imali kod sebe. Preživeli su Kasema Sulejamnija indentifikovali na osnovu prstena.Kada se saznalo za smrt na Bliskom istoku nastao je šok. Svi svetski mediji objavili su vest da je u Iraku ubijen komandant Al Kuds brigade Kasem Sulejmani.
Ispostavilo se da je napad izveden sa tri projektila AGM-114 Helfajer od kojih je jedan sa kojim je likvidiran Sulejmani bio Helfajr X negde poznat i kao "nidža raketa", koja koristi sirovu silu, a ne samo eksploziju kako bi eliminisala metu. U pitanju je šest dugih sečiva koji se nalaze u raketi sklopljeni i aktiviraju se prilikom prodora u objekat, vozilo, autobus, kamion i seku sve pred sobom, pre nego što usledi eksplozija. Nazivaju ga i "leteći Ginsu".
Razvoj rakete započeo je 2011 kako bi se smanjio broj civilnih žrtava u napadim dronovima koji su sejali ogormne civilne žrtve širom Avganistana i Pakistana. Borbeno je proveren u Libiji, Jemenu, Somaliji, Siriji, Iraku i 2021. poslednji put u Avganistanu uoči povlačenja Amerikanaca i evakuacije sa aerodroma Kabul.
O tome da je likvidiran Sulejmani slavodobitno je govorio i tadašnji američki predsednik Donald Tramp, kome su posle ove likvidacije Iranci skoro dve godine slali pretnje smrću, pa čak i snimili filim u kome ga ubija snajperista Pasdarana na njegovom imanju na Floridi dok igra golf. Tramp je sve fino ispričao da je Sulejmanijevu likvidaciju izvela CIA sa dronom MQ-9 Rapier koji je lansirao tri projektila AGM-114 Helfajer i da je Kasem Sulejmani ubijen.
Usledila je momentalna osveta, kada su dve američke baze na severu Iraka zastute iranskim balističkim raketama. Teheran je pretio Vašingtonu da će osveta za Sulejmanijevu smrt biti jeziva. Čak je i Sulejmanijeva ćerka na sahrani onoga što je ostalo od komandanta Al Kuds brigade pretila da neće imati mira. I nisu imali mira jer malo, malo bili za napadnuti balističkim raketama i dronovima kamikazama.
Skoro godinu dana posle ove likvidacije klupko se počelo rasplitati. Ispostavilo se da su Amerikanci, čitaj CIA bili direktni izvršioci, a obaveštajnu pripremu izveo je niko drugi nego Izrael, koji je itavu operaciju pripremio mesecima unapred organizujući višemesečnu obaveštajnu pripremu.
Uloga Izraela
Odluka o likvidaciji komandant Al Kuds brigade Kasema Sulejmanija oneta je 3. decembra 2019. godine direktnom telefonskom razgovoru Donalda Trampa i tadašnjeg izraelskog premijera Benijamina Netanijahua, koji su se konsultovali oko ove likvidacije.
Kada je Iranska revolucionarna garda, oborila američki izviđački dron iznad moreuza Hormuz, 20. juna 2019. godine, Donald Tramp je potpisao izvršnu naredbu za ubistvo generala Sulejmanija. Samo nekoliko dana kasnije, SAD su zaključile i odbrambeni pakt sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.Takođe započeo je postupak Trampovog impičmenta, a 21. novembra 2019. izraelski tužilac je optužio tadašnjeg premijera Benjamina Netanijahua za tri krivičnih dela korupcije.Trebalo se nači hitan izlaz. Na savetu izraelske vlade i bezbednosnih službi novembra 2019. Mosadovi analitičari saopštili su da su se stvorili uslovi za ubistvo Kasema Sulejmanija. Poruka Donaldu Trampu saopštena je preko tadašnjeg državnog sekretara Majka Pomepa. Operativci na terenu saopštili su da imaju pod lupom čitavu rutu kretanja Kasema Solejmanija.
O učešću MOSAD-a u likvidaciji pisao je i maja 2021. Jerusalem post, koji navodi da je Izrael pomogao SAD -u da prati Kasema Sulejmanija tako što je nadzirao njegov mobilni telefon, jer su Izraelci imali sve Sulejmanijeve broje mobilnih telefona, koje su zatim predali Amerikancima koji su ih detaljno prečešljali i otkrili trenutni, koji je koristio u Iraku, koji ih je doveo direktno do njega.
Tako saznajemo da je Sulejmani šest sati pre nego što se ukrcao u avion od Damaska do Bagdada čak tri puta promenio mobilni telefon, navode se reči jednog američkog vojnog zvaničnika.
U Tel Avivu, veza američke Komande za specijalne operacije sarađivala je sa Izraelcima u praćenju dostupnih Sulejmanijevih mobilnih telefona i otkrivanju novih. Među otkrivenim bio je i njegov trenutni mobilni telefon koji je aktiviran u Bagdadu, navodi se u obaveštajnom izveštaju.
Mosad, je inače ranije kako piše Jerusalem post dao CIA-i obaveštenje o Sulejmanijevom kuriru, da će otputovati iz Irana po čiste mobilne telefone za pripadnike Al Kuds jedinice i za Sulejamnijev najuži krug saradnika. CIA je dobila obaveštenje da kurir sleće u jednu zalivsku državu kako bi nabavio uređaje, kao i radnju koju će da poseti. Preduzeta je kompleksna akcija da se špijunski doftver instalira u niz telefona koji su pripremljeni bili za Sulejmanija.
Kurir je po dolasku u radnju promenio odluku i kuio durge telefone, ali je uzeo i jedan koji je u sebi imao špijunski softver. Taj telefon je kasnije dobio jedan od Sulejmanijevih saradnika nesvesno omogućio memorisanjem sulejmanijevih telefona da ih amerikaci sve pokupe i prouče. Među tim telefonima bio je i onaj što je uključen po sletanju u Bagdad.
Međutim, nije samo sofisticirana tehnologija uticala na otkrivanje Sulejmanija. Jerusalem post piše i o kurdskoj ulozi u celoj priči, čiji agenti su se inflitirali u aerodromske radnike. Tako saznajemo da je jedan kurdski agent je glumio kontrolora na zemlji, jedan se lažno predstavljao kao službenik za primanje prtljaga, a treći je glumio iračkog policajca, koji je trebao da identifikuje Sulejmanija kao mrtvog da slika i ako može uzme uzorak DNK kao dokaz da je američki i izraelski neprijatelj broj 1 likvidiran.
Takođe u članku se naovodi i da su izraelske obaveštajne službe prodre među Kurde koji su antiiranski raspoloženi, mada i SAD među iračkim Kurdima imaju posebno jake veze. Inače spominju se i navodi da su na terenu u Bagdadu bili i američki specijalci i zapravo otvorili vatru na pro vozilo sa čime su usporili kolonu i omogućili da dron obavi ceo posao.
Ko je bio general Senka
Kasem Sulejmani rođen je 11. marta 1957. godine, u provinciji Kerman u Iranu. Po završenoj školi seli se u grad Kerman gde neko vreme radi na građevini. U osamnaestoj godini, 1975. zapošljava se u gradskom vodovodu a večeri provodi slušajući propovedi hodže Kamijaba, štićenika budućeg vrhovnog verskog vođe Irana, Ali Hamneija.
Vojna karijera započela je u iračko-iranskom ratu. Postao je najmlađi komandant 41. Tarala divizije. Sa završetkom rata Sulejmani postaje komandant Iranske revolucionarne garde u rodnom Kermanu.
Kasemovo ratno iskustvo pomaže mu u presretanju krijumčarskih kanala i razbijanju konvoja švercera heroina iz Avganistana. Neki izvori ga povezuju sa građanskim ratom na području bivše Jugoslavije da je predvodio iranske paravojne formacije koje se bore na muslimanskoj strani u Bosni i Hercegovini.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
