IZAZOVI KOJI ĆE ODLUČITI O SUDBINI RUSIJE Ove godine Putin će se suočiti sa 3 važna pitanja, i odlučiti da li će OSTATI NA VLASTI

U ovoj godini, Rusija će se suočiti sa tri ključna pitanja, i to će biti: planovi predsednika Vladimira Putina za njegovu budućnost, borba između jastrebova i pragmatičara u njegovom okruženju i predstojeće promene u vladinom kadru.

Međutim, 2023. bi mogla da se pokaže kao dramatična godina za Rusiju i da bude ključna za otpor njenog rukovodstva promenama, posebno sa tri domaća pitanja koja će oblikovati razvoj zemlje u narednim decenijama.

Prvo, Putin će morati da odluči da li će se kandidovati za reizbor 2024. godine. Ruski ustav je izmenjen 2020. kako bi mu se omogućilo da ostane predsednik do 2036. godine. Mogao bi da imenuje i naslednika.

Za sada niko nije siguran kakvi su mu planovi. To je i za očekivati, budući da Putin više voli da drži svoje elite u mraku. U leto 2020. opravdao je ustavne promene koje su omogućile produženje njegove vladavine kao zaštitu od nemira među elitama, za koje je rekao da „treba da rade, a ne da traže naslednike“.

Posle revizije ustava, i predsednička administracija i elite delovale su pod pretpostavkom da će Putin ostati na vlasti neograničeno. Danas je ključno pitanje koliko je njegovu računicu promenio rat, a posebno da nije išlo po planu.

Neki veruju da je rat oslobađanjem ozbiljnih problema i pretnji ojačao Putinovu odlučnost da ostane na vlasti posle 2024. S obzirom na njegov prezir prema „političkim dezerterima“, malo je verovatno da će oni koji daju ostavku u teškim vremenima to postati.

Drugi smatraju da ne samo da je Putin otvoren za odustajanje od vlasti, već bi to mogao da vidi i kao deo rešenja sukoba sa Ukrajinom. Čak i ako se čini da je to samo želja, deo elite se jasno nada da će takvo resetovanje biti dovoljno da okonča nedavni niz ruskih neuspeha.

Problem 2024. postao je glavni izvor zabrinutosti za elite. To će, više nego bilo koje drugo pitanje, uticati na događaje u 2023. dok političari pokušavaju da predvide Putinove namere i planiraju da minimiziraju rizik.

Drugo, povezano pitanje je rastući razdor između onih u elitama koji se zalažu za eskalaciju rata i onih koji upozoravaju na njega. Ova podela je nastala nakon povlačenja Rusije iz oblasti Harkov i povlačenja iz ključnog grada Hersona, a podstaknuta je ukrajinskim napadom na most za Krim, referendumima o pripajanju okupiranih delova Ukrajine i naknadnim nedostatkom jasnoće vlasti o tome gde su granice Rusije.

Pragmatičari, koje čine tehnokrate, ali i funkcioneri srednjeg ranga u vojsci i bezbednosnim službama, jedinstveni su u uverenju da rat treba zaustaviti i preispitati, te da zemlja treba da se opredeli za realniju politiku u skladu sa svojim prilično ograničenim kapaciteti. Jastrebovi pozivaju Rusiju ne samo da oslobodi svoju punu vojnu moć protiv Ukrajine, već i da radikalno rekonstruiše sopstveni politički i ekonomski sistem. Treća strana čini njihovu revolucionarnu frakciju (iako pro-Putinovu, barem za sada) čiji je cilj da zameni vladu za koju vide da je u zastoju.

Njihova borba za prevlast trebalo bi da bude jedna od ključnih političkih borbi 2023. godine i ona koja u velikoj meri zavisi od dešavanja na bojnom polju: što je Rusija lošija u vojnom smislu, to je bitka pragmatičara sa jastrebovima intenzivnija. Kremlj će smatrati da je njegov preferirani mehanizam za suzbijanje neslaganja, represije neadekvatan protiv onih koji su lojalni režimu.

Jastrebovi će krenuti u ofanzivu, gađajući vojne strukture i političare, kao što je to već učinio Jevgenij Prigožin, zloglasni šef privatne vojne kompanije Vagner.

Sve ovo ostavlja Rusiju zaglavljenu između vojnog ludila i pažljivog razmatranja moguće deeskalacije, a Putin je suočen sa izborom: između udvostručavanja donkihotovske potrage za odlučujućim porazom Kijeva i povratka za pregovarački sto, sa Zapadom ako ne i Ukrajinom .

Treće ključno pitanje sa kojim se Rusija suočava 2023. vrti se oko promena u kabinetu, koje su vrlo verovatne, mada je teško predvideti ko će koga zameniti.

Dugoročno narastanje tenzija u Vladi je još jedan od glavnih razloga za očekivanje kadrovskih promena. Ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov optuženi su za korupciju u oružanim snagama, dok je FSB kritikovan zbog propusta u obaveštajnim podacima. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev smatra se potpuno nesređenim, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin smatra se previše apolitičnim, dok je guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina osumnjičena da se tajno protivila ratu.

Svi vladini službenici su nezadovoljni jedni drugima: obostrano nesklonost Putinu daje razlog da promeni stvari. Međutim, njegov konzervativizam i strepnja kada je u pitanju otpuštanje podređenih verovatno će ga navesti da pokuša da uspostavi ravnotežu između stabilnosti i obnove.

Na ove sudbonosne događaje će duboko uticati događaji na bojnom polju. Ako, kao što je Kijev predvideo, Rusija pokuša ofanzivu velikih razmera u februaru ili martu, verovatno će naići na značajan otpor Ukrajine. U suprotnom, Moskva će nastaviti polako da guši Ukrajinu napadima na njenu infrastrukturu, na šta će Kijev odgovoriti sabotažnim napadima na ruskom tlu.

Ruski politički život će ostati u zagrljaju sumorne i ugnjetavajuće atmosfere rata, ostavljajući elite još više zabrinute i uplašene budućnosti. Putinova hipertajnovitost i odbijanje da se bilo kome objasni neće ništa pomoći ovoj situaciji. Represija će se nesumnjivo povećati, uz kriminalizaciju svih neslaganja, unošenje elemenata državne ideologije i izmišljanje novih izgovora za još duže zatvorske kazne.

2023. godine, sada istorijski rat Rusije sa Ukrajinom će pokazati svoj puni transformacioni potencijal, na kraju će promeniti Rusiju iznutra i opteretiti sposobnost njenih lidera da drže situaciju pod kontrolom i planiraju odluke koje donose.

(Kurir.rs/Klix.ba)