Nestanak Elizabet Frizl, tada 18-godišnje devojke, prijavila je njena majka Rozmari 28. avgusta 1984. godine, ni ne sluteći kakvu stravičnu pozadinu krija ova priča.
Nedeljama nije bilo vesti o Elizabet, policija je tragala, ali bezuspešno, potpuno ostavljajući Rozmari da sluti najgore.
Onda su iznenada, niotkuda, ona i njen muž primili pismo koje je potpisala Elizabet, a u kojem je tvrdila da se umorila od svoje porodice i da je odlučila da pobegne.
Kada je policija stigla u njihovu kuću, Jozef Fricl je policiji izneo teoriju da se ona verovatno pridružila verskom kultu i tvrdio da je ranije o tome često govorila.
Ali stvarno je bila potpuno drugačija, Fricl je tačno znao gde mu je ćerka - držana je zarobljena na samo nekoliko metara od mesta gde su stajali policajci.
Namamio ju je u podrum pod prevarom da namešta nova vrata u svom novouređenom prostoru i da mu je potrebna pomoć da ih odnese dole.
Čim je pričvrstio vrata za šarke, onesvestio je Elizabet peškirom natopljenim etrom.
Elizabeta je ostala u prljavom podrumu bez prozora naredne 24 godine.
Jozef bi posećivao svoju zatočenu ćerku skoro svaki dan, spuštajući se u podrum svakog jutra u 9 sati, govoreći svojoj ženi da radi na planovima za mašine koje je dizajnirao i prodavao.
Ćerku je silovao svake noći od njene jedanaeste godine, prema tvrdnjama mnogih čak više od 3.000 puta.
Elizabet je ocu rodila dvoje dece. Kerstin i Stefan ostali su u podrumu sa svojom majkom, preživjeli su od sedmičnih obroka koje im je donosio Jozef.
Elizabet je, u međuvremenu, pokušala da obrazuje decu, pokušavajući da im obezbedi najnormalniji život koji je mogla, s obzirom na užasne okolnosti u kojima su se našli.
Rodila je još petoro dece. Jedna je umrla ubrzo nakon rođenja, druga je ostala u podrumu, a tri su odvedena na sprat da žive sa Jozefom i Rozmari.
Da bi prikrio tragove, Fricl je inscenirao priču kako nalazi napuštenu decu.
Svako dete je, prema njegovim tvrdnjama bilo pronađeno sa beleškom uz koju se nalazi poruka za koju se tvrdi da je od Elizabet u kojoj je rekla da ne može da se brine o bebi i da želi da ih ostavi roditeljima da ih odgajaju.
Socijalne službe nikada nisu dovele u pitanje čudesna otkrića i dozvolili su im da ih odgajaju kao svoju.
Elizabet je na kraju pobegla iz podruma svog oca 2008. godine, u dobi od 42 godine. To se dogodilo nakon što se njena 19-godišnja ćerka Kerstin ozbiljno razbolela, a Elizabeth je preklinjala oca da je odvede u bolnicu.
Nevoljni Josef je pristao. Izvukao je Kerstin iz podruma i pozvao hitnu pomoć, tvrdeći da ima poruku od Kerstinine majke koja objašnjava njeno stanje.
Policija je postala sumnjičava i počela je da ispituje Kerstin dok je bila na lečenju. Zatim su ponovo otvorili istragu o Elizabetinom nestanku.
Džozef je 26. aprila 2006. pustio Elizabet iz podruma prvi put posle 24 godine. Otišla je u bolnicu i rekla policiji šta joj je otac uradio.
Josef Fricl, koji sada ima 86 godina, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora koju služi u opatiji Garsten. Godine 2009. promenio je prezime u Majrhof da bi izbegao priznanje.
Elisabeth i njena deca su preuzeli nove identitete i žive u neimenovanom austrijskom selu u kući veselih boja. Deca, uzrasta od 17 do 31 godine, spavaju u sobama u kojima su vrata konstantno otvorena, a svake nedelje imaju terapije kako bi se oslobodili trauma iz detinjstva.
Dvospratna kuća je pod stalnim nadzorom, a obezbeđenje je takođe drži na oku. Ukoliko se neki neznanac približi, policija će ga odmah zaustaviti. Drugi meštani su upoznati sa situacijom i takođe pomažu porodici.
Kurir.rs/TheSun
NE PROPUSTITE
