NATO PAKT U SUSEDSTVO SRBIJE ŠALJE DO SAD NAJVEĆE POJAČANJE: Da li 18 letećih radarskih stanica AVAKS stiže da prati Ruse!

Saveznička vazduhoplovna komanda NATO saopštila je da će u Rumuniji od 17. januara 2021. godine biti raspoređene leteće radarske stanice za rano otikrivanje i obaveštavanje AVAKS E-3A.

"Pošto ruski ilegalni rat u Ukrajini nastavlja da ugrožava mir i bezbednost u Evropi, ne sme biti sumnje u rešenost NATO-a da zaštiti i odbrani svaki pedalj svezničke teritorije", rekla je Oana Longesku portparolka alijanse.

"Naš avion može da otkrije avione na udaljenostima stotinama kilometara, što ih čini ključnom sposobnošću za odvraćanje i odbranu NATO pakta.

Kako je navedeno leteće radarske stanice AVAKS biće raspoređene u vazduhoplovnoj bazi Otopeni i sprovodiće intenzivno osmatranje istoka Evrope, pre svega rumunsko-ukrajinske granice do kraja januara.

Avioni pripada floti od 18 NATO-ovih osmatračkih aviona koji se obično nalaze u Gajlenkirhenu u Nemačkoj. Oko 180 pripadnika vojnog osoblja rasporediće bazu rumunskog vazduhoplovstva u Otopeni kod Bukurešta kao podršku letelicama.

Predviđeno raspoređivanje pokazuje sposobnost NATO-a da unapredi raspoređivanje vazdušnih snaga ojačavajući naš položaj duž istočnog krila, saopštio je NATO.

Kao odgovor na ruski rat u Ukrajini, NATO je povećao svoje vazdušno prisustvo u istočnoj Evropi dodatnim lovcima, osmatračkim avionima i tankerima. Od februara 2022. godine, NATO AVACS sprovodi redovne patrole nad istočnom Evropom i regionom Baltičkog mora kako bi pratio ruske ratne avione u blizini granica NATO-a, saopštila je Alijansa.

E-3A

Leteća radarska osmatračka stanica E-3A Sentri u prevodu stražar prvobitno su bile namenjene za PVO sistem Severne Amerike NORAD, sa kojima je trebalo obezbediti efikasnu kontrolu vazdušnog prostora kao istureni sistem ranog otkrivanja i upozorenja. Kao platforma za elektroniku izabran je putnički avion Boing 707-320. Ratno vazduhoplovostvo SAD koristi ukupno 31 letelicu, za potrebe NATO nabavljeno je 18 aviona.

Postoje letelice koje imaju radar AN/APY-1 i AN/APY-2 u pitanju su letelice E-3B blok 30 i E-3B kojih ima 10 u verziji blok 35. Kada se pogledaju letelice spolja među njima nema nikakve razlike, ali su performanse radara različite posebno u domenu otkrivanja aviona na daljinama od 370 km dok patroliraju na visinama od 9.000 m. Iskustva iz upotrebe ovih letelica nad istokom Evrope pre svega uz rusku i belorusku granicu osmatranje se izvodilo na udaljenostima od 100 do 200 km

Uglavnom bili angažovani su američki iz baze Tinker u Oklahomi, koji su leteli iz Velike Britanije, ali i letelice koje se nalaze u Evropi i koji su registrovane u Luksemburgu.

Njihov vek upotrebe procenjen je do 2025 godine. Na ovim letelicama izveden je program unapređenja elektronike, posebno radara koji sad ima mogućnost otkrivanja letelica malog radarskog odraza ili poprečnog preseka.

Za radarskim konzolama i sistemima za otkrivanje, praćenje i navođenje lovačke avijacije radi u zavisnosti od misije od 13 do 19 operatera. Računar IBM CC-2E omogućava praćenje do 600 letelica na različitim mestima. Osim letećeg radarskog mesta ovaj avion zahvaljujući linku JTIDS omogućava da E-3 bude leteće komandno mesto ne samo za PVO već i za sve integrisane letelice.

E-3 nema odbrambeni sistem zbog toga mora da leti daleko od zone odakle bi ih protivnik mogao da ih ugrozi. Zato se i zadaci obavljaju do 200 km od granice države koja je predmet ospervacije ili zone borbenog dodira. Za primarnu zaštitu koriste se i lovci koji se pridodaju ovom letećem radarskom mestu.

Svi avioni koji lete nad Evropom, a u pitanju je 18 letelica imaju višenacionalnu posadu. Avioni su registrovani u Luksemburgu.

Taktičko tehnički podaci

Proizvođač: Boing

Namena: AWACS

Posada 4+19

Pogonska grupa_ Četiri turboventilatroska motoroa Pratt and Whitney TF33-P-100A

Dimenzije: Dužina 44,17m, razmah krila 44,42 m, visina 12,73 m

Masa: normalna u poletanju 77.996 kg, maksimalna u poletanju 156.150 kg

Operativni vrhunac leta: 8.840 m.

Trajanje leta sa dopunom goriva u vazduhu 18 časova.

Kurir.rs/Andrej Mlakar