Enigma je konačno rešena. Nemačka, ali i SAD su odlučili da Ukrajini pošalju svoje borbene tenkove Leopard 2 i Abrams.
Ono oko čega se trenutno vodi polemika je broj tenkova da li 14, 18, 30, 40 što varira od izvora do izvora, kao i koja verzija u slučaju nemačkog Leoparda 2 spominju se A5 i A6 dok kod Abramsa je za sada je nejasno da li će na bojno polje Ukrajine poslati verziju M1A1 ili M1A2.
U svakom slučaju zapadni tenkovi stižu i 33 godine posle sloma Varšavskog ugovora zapadni i ruski tenkovi će se po prvi put sukobiti. Samo što će tim tenkovima upravljati ukrajinske posade, odnosno naslednici sovjetskih tenkista koji su od 1945 do 1991. bili u pripravnosti da krenu u vojno osvajanje Zapada.
Leopard 2
U pitanju je jedan od najsavremenijih tenkova, koji ima seriju modernizacija od od A1 preko A2, A 3, koji su bili tek prototipi do serijskih A4 do A7+.
Leopard 2 smatra se jednim od najuspešnijih izvoznih produkata nemačke vojne inustrije. Tenk se nalazi skoro u većini članica NATO, a poseduju ga i dve zemlje koje pretenduju na članstvo Finska i Švedska. Tenk je napravljen kao odgovor na pretnju sovjetskih tenkova. U naoružanje Bundesvera ušao je 1979. godine.
Namena: borba protiv tenkova i drugih oklopnih sredstava. Posada: 4 člana komandir, nišandžija, vozač i poslužilac. Performanse: težina 62,5 do 65,7 tona u zavisnosti od dodatnog oklopa na tenku, dužina 7,8 m, širina 3,42 m, visina 2,25 m.
Oklop; pancirni čelik zavarene konstrukcije u prednjem delu kupole višeslojni. Dodatni oklop se dograđuje modulima kompzitne zaštite. Tenk obezebeđuje zaštitu od kumulativnih projektila ekvivalent zaštite 700 mm RHA i potkalibarnih projektila od 400 do 600 mm RHA. Pogon: 12 cilnidrični turboprehranjivani višegorivni dizel motor MTU MB833 maksimalne snage 1.104kW. Maksimalna brzina kretanja 70 km/h, a uatonomija kretanja 550 km sa 1.200 l goriva. Transmisija hidromehanička.
Naoružanje top kalibra 120 mm glatke cevi stabilisan u obe ravni, Top se puni ručno, a iz njega se ispaljuju potaklibarne granate DM-33 i DM-43 i kumulativni projektili koji na daljinama od 2.000 m probijaju 560 do 700 mm debeo oklop. Borbeni komplet je 42 granate. Sa topom je spregnut mitraljez kalibra 7,62 mm, a na bokovima du sa svake strane 2×8 bacača dimnih kutija. Upravljanje kupolom i topom je električno. U tenku je ugrađen sistem za upravljanje vatrom FLT-2 koji ima integrisanu termalnu kameru, nišansku spravu EMS-15, panoramsku nišansku spravu PERIR R-17A1, laserski daljinomer CE 628, balistički računar, stabilizator topa, sistem za komandovanje, kontrolu i komunikaciju VECTRONICS. Sliku iz TV kamere preuzima komandir. Nišandžija ima pomoćnu nišansku – optičku spravu FERO-718. Tnek ima ugrađen i hunterklier za odbranu od elektronskog zračenja u slučaju napada sa IC raketama odnosno registraciju laserskog ili radarskog ozračenja prilikom neprijateljskog osmatranja tenka. Nedostatak tenka: osetljivost bočne strane, prednje i od polovine kupole prema motoru.
Dve verzije za Ukrajinu
Leopard 2A5 koristi standardni top kod ranih verzija ovog tenka Rh-120 mm glatke cevi 50 i 55 kalibara stabilisan u obe ravni sa boljom preciznošću i održavanjem visokog pritiska barutnih gasova s čime je povećana brzina projektila na 1780 m/s. Cev je hromirana iznutra i njoj je povećan životni vek na 1.500 ispaljenih granata. Odvodnik barutnih gasova izrađen je armiranih staklenih vlakana, a sve obložena termoizolacionom oblogom. Kupola sa topom pokreće se električno, a puni okretaj obavi za 9 sekundi. Borbeni komplet je 42 granate od kojih 15 se nalazi u niši kupole za brzu reakciju, ostale u skladištu bočnom, levo od vozača. Top koristi jednodelnu kumulativno-fragmentacijsku glavu i potaklibarnu grnatu DM-33 i Dm 43 sa jezgrom od teškog metala i polusagorljivim čaurama. Pomoćno naoružanje su dva mitraljeza kalibra 7,62 mm, a na bokovima postavljeno je sa obe strane dva puta po osam bacača dimih kutija.
Sistem za upravljanje vatrom. Nišandžija ima nišnsku spravu KAE EMES-15 u koju je integrisana termovizijska kamera koja ima dva kanala dnevni i noći i povećava rezoluciju vidljivosti cilja čak 12 puta. Takođe ugrađen je laserski daljinomer. Ugrađeni filter "Ramen" omogućava modifikaciju talasnih dužina laserskih zraka opasnih za oči. Daljinomer ima mogućnost dvostrukog otrkivanja cilja upotreba za standardne i brze. Na ekranu se očitavaju podaci o cilju, vrsti projektila, uglu, nagibu i podaci iz meteo senzora. SUV omogućava brzo i precizno usmeravanje topa na cilj, otvaranje vatre iz svih položaja, danju-noću na pokretne i nepokretne ciljeve.
Balistički računar smešten je u kupoli desno od nišandžije integrisan sa elektronskim sisitemom za upravljanje tenkom i sistemom GPS. Računar registruje sve elemente balističkih podataka i omogućava njihovu korekciju i onda ih prenosi na SUV.
Nišandžija ima i pomoćnu osmatračku spravu teleskopskog tipa FERO-Z18 koja ima mogućnost povećanja cilja do 8 puta. Poboljšane su mogućnosti komandira tenka za osmatranje, nišanjenje i otvaranje vatre. Novina u tenku je ugradnja sistema "hunter killer" za odbranu od laserskog obeležavanja u slučaju napada na tenk sa IC raketama. GPS je integrisan u SUV i čini jednistveni komandni sitem VECTRONICS. Zbog povećanja mase ugrađen je motor MTU MT833. U pitanju je 12 cilndrični motor vazduhom hlađen. Gusenice Diehl imaju životni vek 5.000 km.
Leopard 2 A6 je standardna verzija tenka kome je povećana vatrena moć i modernizovani određeni sistemi koji tenku poboljšavaju borbene mogućnosti i povećavaju efikasnost borbenog delovanja i time smanjuju opterećenje posade. Zato stručnjaci verziju A6 koja je počela da se proizvodi 2001. godine smatraju da spada u tri najbolje modernizacije tenka na svetu.
Tenk ima novi top RH 120 mm L/55 koji omogućava veću energiju barutnih gasova od 7.000 bara, veću brzinu projektila 1750m/s i veću efikasnost gađanja na daljinama do 3.5 km kad tenk stoji i 2,5 km dok je tenk u pokretu. Životni vek tenkovske cevi iznosi 700 ispaljenih tenkovskih granata. Probojnost novih projektila je veća za 30 posto APFSDS-T DM53 probije homogeni čelični oklop debljine 700-740 mm na daljini od 2 km. Granate DM53-A i DM 63 LKE sa barutnim punjenjem nezavisno od spoljne temperature se mogu koristit u temperaturnim rasponima od -46 do +63 stepena celzijusova. Kumulativna granata DM 12A2 je namenjena uništavanju oklopnih ciljeva na daljinama od 3,5 km. Granata je punjena delovima čelika i teških metala. Sistem za upravljanje vatrom sastoji se od nove osmatračke sprave EFES -18 i pomoćne FERO Z-18, komandirove PERI-R17A2-svoj-tuđi, laserski dlajinomer da filterom za zaštitu očiju nišandžije, termalni noćni kanal za daljine do 2 km, sistem za lasersko označavanje LIRD. Članovi posade tenka imaju ekrane koji prikazuju sve bitne informacije za funkcionisanje tenka. Tenk ima ugrađen i TIUS sistem za kontrolu informacija u koji se slivaju svi podaci potrebni posadi za delovanje u realnom vremenu. Na ekranu komunikacijsko-informacionog sistema prikazuje se i digitalna karta ratišta.
Pasivna zaštita tenka identična je onoj na verziji A 5, a u sklopu te zaštite ugrađen je efikasniji sistem za provetravanje motora za smanjenje IC odraza tenka. Maskirna boja olakšava kmauflažu, a rezervoar za gorivo obložen je sa posbenom masom. Tenk je zadržao odlične manevarske osobine zahvaljujući poboljšanju na tenkovskom motoru.
Verzija A6 postoji u dve podverzije 2A6EX izvozna i 2A6 sa protivminskom zaštitom zbog koje mu je standardna masa povećana za 2 tone. Zbog povečanja mase tenk je doio novi motoro MB 873-Ka501 jaline 1320kW ili 1.800 konjskih snaga.
Abrams
Razvoj tenka Abrams započeo je 1972 pod oznakom HM-1. Tenk je nastao na osnovu studije koja je nalagala da posada mora da preživi po pogotku tenka, da ima poboljšanu vatrenu moć, oklopnu zaštitu, novi sistem za upravljanje vatrom u odnosu na tenkove familije Paton posebno M 48 i M 60. Projekat je završen 1978 godine, a dve godine kasnije Kopnena vojska i Korpus mornaričke pešadije dobili su svoje prve primerke. Od prvog tenka 1980. do danas tenk je doživeo 16 modifikacija. U naoružanju vojske SAD nalazi se 6.900 tenkova. Tenk osim SAD u svom naoružanju ima Australija, Saudijska Arabija, Irak, Maroko, Kuvajt, Egipat. Na prvim verzijama tenka bio je ugrađen top kalibra 105 mm koji je posle Pustinjske oluje dobio zamenu licencni nemački Rh 120 mm glatke cevi stabilisan u obe ravni, koji se puni ručno. Kupola i top se pokreću elektrohidraulično a borbeni komplet iznosi 40 granata..
Za top oznake M256 razvijeno je više vrsta granata potkalibarna sa jezgrom od osiromašenog uranijuma, kumulativno razorna, eksplozivna sa klasičnom i kasetnom bojevom glavom. Sistem za upravljanje vatrom osim laserskog daljinomera ima i balistički digitalni računar, komandirove osnovne nišanske sprave i meteo senzor.
Balistički računar daje podatke o daljni cilja, a svi podaci se prikazuju na ekranu komandira. Termovozija omogućava otkrivanje cilja na daljini od 4 km, preoznavanje na daljini od 2 km. Zahvaljujući SUV-u i stabilizaciji topa odstupanja od cilja u pokretu iznose od 0,6 do 0,9 m. Komandir tenka u kupoli ima ugrađeno 6 pewriskopa koji pokrivaju vidno polje u sektoru od 360 stepeni.
Glavna osmatračka sprava AN/VVG-2 integrisana je sa termovizijom i deluje na pasivnom i aktivnom termovizijskom kanalu. Pomoćna nišanska sprava dekluje samo na dnevnom kanalu. laserski daljinomer meri na daljinama od 200 do 8.000 m sa preciznošću + ili - 5 m. Nišandžija ima i pasivnu nišansku spravu teleskopskog tipa sa dnevnim kanalom. Vozač ima tri periskopa za osmatranje, bočni je okrenut pozadi zbog šireg osmatranja. Srednji periskop je zamenjiv sa pasivnim i pojačivačem druge generacije.
Tenk pokreće gasna turbina AGS-1500 jačine 1198kW motor je višegorivni i omogućava malsimalnu brzinu od 72 km/h. Autonomija kretanja tenka je 450-500 km pri brzini od 32 km/h. Motor je integrisan sa hidrodinamičkom transmisijom X-1000-3B.
Oklop tenka izrađen je od varenih čeličnih ploča koje su nagnute nazad sa malo nagnjenom gornjom ivicom. Spreda je višeslojni oklop sastavljen od dve pancirne čelične ploče sa većim međusobnim razmakom. Ekvivalent oklopne zaštite je preko 600 mm. Na bokovima i zadnjem delu tenka su postavljene pancirne ploče.
Verzija M1A2 ima kompozitni oklop sastavljen od brojnih slojeva čelika i kermaičkih ploča. Upotrebljen je i čobaham oklop. Oklop tenka iznutra je obložen kelvarom koji omogućava zaštitu od sekundarnih gelera prilikom proboja oklopa. Municija i gorivo pohranjeni su u posebnoj zaštiti koja se posebnim eksplozvnim punjenjem može odbacidi od kupole. Na prednjem delu tenka ugrađen je oklop od osiromašenog uranijuma koji povećava izdržljivost tenka na različite vrste protivoklopnog naoružanja, ali povećava masu tenka
U verziji M1A1 proširena je kupola, postavljena je nova obloga topa, ugrađene pregrade za zaštitut tenkovske municije, što je povećalo težinu tenka za 5,7 tona. Cev topa ima životni vek 1.000 ispaljenih granata. Verzija je počela da se izrađuje od 1985. Verzija M1A2 počela je da se radi 1988, a serijski od 1990. Bojna efikasnost tenka je povećana za 54 odsto u napadu i 100 posto u odbrani.
Centralna figura tenka M1A2 je elektornsko-informacioni sistem VECTRONICS koji omogućava korištenje raznih informacija o tenku i prostoru ratišta veoma brzo
Taktičko tehnički podaci o tenku
Posada: 4 člana
Borbena maza od verzije od 54,5 do 75 tona
Maksimalna brzina 72 km/h
Dimenzije: dužina 7,9m, visina 2,73m
Naoružanje. top 120 mm i mitraljezi kalibra 7,62 i 12,7 mm.
Kurir.rs/Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
