Lista zemalja koje najavljuju isporuku borbrenih tenkova Ukrajini postaje sve duža, a 9. februara u Ramštajnu očekuju se konkretni razgovori da se Ukrajini ustupe i borbeni avioni. Sve ovo ukazuje da ova zemlja paralelno sa mobilizacijom i tehničkim opremanjem želi da u kasno proleće april/maj 2023. godine krene u ofanzivu za povratak četri oblasti koje je Rusija početkom jeseni prošle godine posle održanog referenudma pripojila.
Da li je prolećna ofanziva moguća, kako teku pripreme obe zaraćene strane za Kurir je svoj pogled izneo kapetan bojnog broda u penziji, bivši vojni ataše Vojske Srbije u Londonu i izvršni direktor Saveta za strateške politike.
- Bez obzira na stav mnogih analitičara, pokazalo se da su obe strane u ratu u Ukrajini trebale zimsku pauzu radi revitalizacije svojih sposobnosti. Pri tome, obe sukobljene strane rade paralelno na fortifikaciji svojih položaja, ali istovremeno i na stvaranju uslova za razvoj svojih ofanzivnih sposobnosti uz adekvatnu mobilizaciju, obuku, opremanje, snabdevanje, održavanje i nabavku naoružanja i vojne opreme. Posedovanje samo defanzivnih mogućnosti odnosno sposobnosti odbrane strateških lokacija bez mogućnosti kontraofanzive predstavlja samo odgađanje poraza. Toga su svesne i zaraćene strane pa paralelno fortifikuju linije odbrane i razvijaju preduslove za masovne napade.
Međutim, jedini resurs koji je za obe strane nenadoknadiv je vreme i pitanje koje se imperativno postavlja jeste koje će se snage pre adaptirati na uslove bojišta i prebroditi sve logističke probleme kako bi krenuli u prolećnu ofanzivu.
Aktuelna operativna dinamika kreira prilično nejasnu sliku odnosa snaga, a predviđanje budućeg razvoja sukoba čini skoro nemogućom. Iako emocije mogu uticati na pristrasnost, u analizama ne treba donositi prerane zaključke na osnovu osvajanja ograničenog područja od taktičkog značaja jer to ne mora da utiče na strateške tendencije. Ipak uz korišćenje varijabli, možemo donekle osvetliti promenljive uticaje koji bi mogli značajno opredeliti tok aktuelnog sukoba. Pored ljudskog faktora odnosno pažljivog planiranja mobilizacije, sistematske obuke, održavanja morala i efikasnog ratnog raspoređivanja, jedan od vitalnih varijabli je homogenost Zapada u podršci Ukrajini. Homogena podrška nije uvek koherentna iz prostog razloga što su često nejasni interesi svih zemalja involviranih u podršku Ukrajini, a sasvim sigurno nisu potpuno kompatibilni što se lako može videti kroz primer Nemačke.
Ipak, poslednjih dana smo svedoci da su mnoge zemlje Zapada donele odluke o isporuci modernih tenkova Ukrajini, a rasprava o drugim sofisticiranim sistemima se nastavlja. Iako će takva odluka i sama pojava tih tenkova imati snažan uticaj na moral, pitanje je kada će tenkovi postići punu operativnost i kada će posade biti potpuno obučene. Osim toga, za toliki broj tehnološki raznorodnih doniranih borbenih sistema, otežana je efikasna logistika, a praktički nemoguće održavanje. Na kraju, pored osnovne obuke posade tenkova, neophodno je taktičko uigravanje združenog i integrisanog dejstva koji su karakteristični za savremeni rat. Ona strana koja uspe da prevaziđe svoje sopstvene nedostatke i integriše dejstvo svih vidova oružanih snaga, mogla bi na proleće da postigne značajne uspehe.
Ulaskom u drugu godinu rata, mogli bi očekivati intenziviranje ofanzivnih dejstava ukrajinske vojske u oblasti Zaporožje odnosno na operativnom pravcu prema Melitopolju, Berdjansku i Mariupolju. Indikativno je da ruske snage upravo vrše inžinjerijsku pripremu terena na tom očekivanom pravcu kako bi ojačali odbrambene sposobnosti, ali obzirom na jak pokret otpora u tom regionu, mogli bi se očekivati uspesi ukrajinskih snaga na tom operativnom pravcu. To bi u vojnom kontekstu kreiralo uslove za izolaciju Krima koji ima strateški značaj za obe strane, a u političkom za iniciranje mirovnih pregovora. Samo uz niz vojnih poraza jedne od strana, mogu se očekivati realni uslovi na određene koncesije odnosno za sporazum o miru.
Kurir.rs/A. Mlakar/N. Lunić
NE PROPUSTITE
