MISTERIJA POTONUĆA "ESTONIJE": U nesreći poginulo 852 ljudi, sudbina broda izazvala TEORIJE ZAVERE, a sada isplivali NOVI detalji

U Baltičkom moru se u noći između 27. i 28. septembra 1994. godine dogodila jedna od najsmrtonosnijih pomorskih katastrofa u Evropi, kada je trajekt "Estonija", koji je prevozio 989 ljudi, potonuo prilikom čega su 852 osobe poginule, a preživelo je samo 137 ljudi.

M/S Estonia potonuo je u moru 28. septembra 1994. godine, prilikom čega je poginulo 852 ljudi, većinom Šveđana i Estonaca. Trajekt je bio na putu iz glavnog grada Estonije, Talina, za Stokholm kada je potonuo oko 30 minuta nakon prvog poziva u pomoć. Preživelo je samo 137 ljudi na brodu.

Sudbina broda izazvala je brojne teorije zavere, uključujući da se možda sudario sa podmornicom ili da je navodno nosio osetljiv vojni teret.

Zvanična zajednička istraga Estonije, Finske i Švedske iz 1997. godine zaključila je da je trajekt potonuo kada su mu brave na pramčanim vratima otkazale u oluji. To je odvojilo pramčana vrata od plovila, otvarajući rampu do palube automobila i uzrokujući veliku poplavu paluba, prenosi AP.

Najnovija istraga pokrenuta je nakon što je televizijski dokumentarac iz 2020. uključio video snimke sa mesta olupine na kojima se vidi rupa u trupu od 4 metra na desnoj strani. Zvaničnici su rekli da olupina ima rupu, dugu oko 22 metra i visoku 4 metra.

Rupa i druga oštećenja postali su vidljiviji jer se olupina "izvrnula za 13 stepeni" zbog promena na morskom dnu, rekao je Jonas Bekstrand, zamenik šefa švedske Uprave za istragu nesreća. Komisija je koristila podvodne snimke i kompjuterizovane slike.

"Izgleda da je oštećen udarcem kada je udario u morsko dno“, rekao je Bekstrand dok je predstavljao međuizveštaj o preliminarnoj proceni u Talinu, Estonija.

"Još nismo gotovi“, rekao je on, dodajući da je ovo samo preliminarni zaključak i da je planirana dodatna istraga.

Vodeća teorija je bila da je "Estonija" nosila vojnu opremu i da je došlo do neke vrste eksplozije. Švedske oružane snage saopštile su da su koristile trajekt za prevoz samo elektronske opreme, ali ne i kobne noći.

U izveštaju na 74 stranice zaključeno je da trajekt nije bio sposoban za plovidbu jer nije obavljen pregled pramca.

"Da je takva inspekcija, po propisima, obavljena, nedostaci na konstrukciji vizira (na pramcu) su mogli biti otkriveni i do udesa verovatno ne bi došlo“, navodi se u izveštaju.

Veće je saopštilo da je sada u njegovoj nadležnosti da preporuči bilo kakvu pravnu akciju u vezi sa tim ko treba da odgovara.

Olupina leži na morskom dnu 80 metara ispod površine u međunarodnim vodama kod jednog finskog ostrva i smatra se grobljem, što ovoj oblasti pruža zakonsku zaštitu.

Kako prenosi Fair Observer, trajekt je te noći bio pogođen vremenskim nepogodama i vetrovima jačine 9 stepeni Boforove skale, koji su izazvali ogromne talase.

Teorije zavere

Prošlo je više od 28 godina od katastrofe, ali mreža teorija zavere koja se vrti oko katastrofe podstakla je maštu i propagandu švedske radikalne desnice protiv navodno korumpirane vlade, za koju se navodi da je "umešana u zlokobne zavere protiv sopstvenog stanovništva", prenosi Fair Observer.

Ova epizoda je primer kako se teorije zavere sve više pretvaraju u narative koji stvaraju značenje u međunarodnom sistemu. Neki od ovih izveštaja su očigledno konspirativne prirode, u rasponu od verodostojnih do potpuno "divljih" tvrdnji.

Bombaški napad zbog ruskog oružja?

Najistaknutija alternativna teorija je da je trajekt Estonija sabotiran. Novinar i pisac Knut Karlkvist je 2001. izneo objašnjenje da je trajekt bio izložen bombaškom napadu ili da je pogođen eksplozivnom napravom. Tvrdio je da su u njemu bila vozila natovarena vojnom opremom, što ga je navelo da pretpostavi da je tajno rusko oružje tajno prokrijumčareno preko Estonije u Švedsku i šire.

Godine 1998. drugo objašnjenje je izneo inženjer brodogradnje Anders Bjorkman, koji je tvrdio da je vizir pramca namerno uklonjen nakon katastrofe kako bi se prikrili dokazi. On je tvrdio da je trajekt udario nešto ispod vodene linije, uveren da je katastrofa politička zavera, sugerišući da je Švedska agencija za civilne nepredviđene situacije namerno lagala, dezinformisala i izmanipulisala javnost u dosluhu sa civilnim i vojnim tajnim službama.

Četiri osobine se ponavljaju

U svojoj analizi narativa zavere trajekta Estonije , Asard je 2006. godine identifikovao četiri osobine koje se ponavljaju: sumnjivo oklevanje vladinih zvaničnika da dokumentuju štetu na olupini i da povrate njen teret; preokupacija tehničkim detaljima ili „manija za detaljima“ tipična za zaverenički način razmišljanja; opis nedefinisanog „drugog“ - vlade, državnih aktera, neodređenih vrhovnih „interesa“ ili čak imenovanih pojedinaca - kao opasnih i gotovo svemoćnih i dijaboličkih neprijatelja; i, konačno, ogromna zavera između političkih aktera i medija kako bi se prikrila njihova zla dela i na kraju „istina“ usmerena protiv švedskog naroda.

Kremlj i teorija o švedskoj podmornici

Priča o brodu koji je potonuo u Baltičkom moru 1994. godine oživela je na godišnjicu katastrofe, 28. septembra 2020. godine, u seriji dokumentarnih filmova, koji su se pojavili na kanalu Discovery Channel. U šestodelnoj mini seriji „Estonija – otkriće koje menja sve” švedskog novinara Henrika Evertsona, u olupini "Estonije" koja leži na morskom dnu može se videti velika rupa, o čijem postojanju javnosti nije prethodno saopšteno.

Tada si nove činjenice izazvale stare sumnje da nisu objašnjene sve okolnosti propasti "Estonije". Ipak, najsnažniju izjavu dao je Margus Kurm, bivši šef estonske istražne komisije i bivši javni tužilac. U intervjuima za ETV Pealtnagija i Postimees , Kurm je rekao da je rupa nastala zbog sudara sa švedskom podmornicom i da je to uzrok potonuća "Estonije".

Doprinos širenju teorija zavere i informacione konfuzije je jedna od propagandnih medijskih strategija Kremlja, preneo je Propastop.org.

Naime, Kremlj je 28. i 29. septembra neutralno preneo vest, pišući o novim činjenicama koje su se pojavile u tom dokumentarnom filmu. Međutim, švedska teorija o podmornicama je već pomenuta u naslovima.

30. septembra, švedska podmornica je već sveprisutna u naslovima. Jedna od najvažnijih ruskih novinskih agencija TASS naslovila je priču sa „Švedska podmornica je kriva“, stavljajući znak pitanja na kraj rečenice, što nije promenilo sadržaj poruke.

Kako su dani prolazili, u estonskim medijima se pojavljivalo još nekoliko članaka koji dovode u pitanje teoriju švedske podmornice. Na primer, analiza koju su objavili istraživači objašnjava zašto rupa prikazana u dokumentarnom filmu ne može biti uzrok sudara podmornice ili uzrok brze propasti "Estonije".

Nasuprot tome, u propagandnim medijima Kremlja teorija zavere postaje sve više ukorenjena.

Potom nastaje još jedna teorija zavere, prema kojoj su brod potopile ruske specijalne službe kako bi sprečile sovjetsku vojnu opremu da stigne do Zapada.

(Kurir.rs/AP/Propastop/Fair Observer)